Како је Путин променио живот у Русији за 18 година своје владавине, објашњено у ГРАФИКОНИМА

Владимир Путин неприкосновени је владар Руске Федерације - било као њен председник или, у краћем раздобљу од 2008. до 2012. године, као премијер - већ скоро две деценије. У тих 18 година Русија је доживела економски развој, војну експанзију, поновно наметање Русије као велике светске силе, али и забрињавајућу ерозију демократије која је након распада Совјетског Савеза била у развојима.

Али животни стандард за већину Руса без сумње се побољшао, што је допринело поновном осећају стабилности и националном поносу у Русији, пише BBC. Десет графикона које је британска национална телевизија објавила на својој веб страници показује како се живот за Русе променио кроз то време.

1. Мање људи је сиромашно

Стопа сиромаштва више је него двоструко нижа него када је Путин дошао на власт, али Русија је и даље далеко испод просека великих светских економија.

2. Али раст плата недавно је заустављен

За време Путиновог првог председничког мандата, плате су континуирано расле преко 10 % годишње. Потрошачко друштво доживело је значајан раст, а лични приходи нарасли су 11 % између 2011. и 2014. године.

Ипак, откад се Путин вратио на позицију председника 2012. године, заменивши свог страначког колегу Димитрија Медведева, значајан раст је изостао због економске кризе, углавном узроковане падом цена нафте и плина о чијем извозу ова земља зависи и санкција које су јој САД и ЕУ наметнули због рата у Украјини и анексије Крима.

3. Више људи има аутомобил и више је микроталасних пећница него домаћинстава

Руска љубав према Лади надживела је СССР: од милион и 595 хиљада и 737 нових аутомобила продатих у Русији 2017. године, чак 311 хиљада и 588 су Ладе. Стопа власништва аутомобила у Русији у рангу је земаља бившег Источног блока попут Пољске и Мађарске, али доста испод суседне Финске која има 76 аутомобила на сто домаћинстава. Русија их има 58.

4. Руси су се заљубили у ИКЕА-у

Русија је добила своју прву продавницу ИКЕА 2000. године, у склопу трговачког центра ЕМГА у Химкију поред Москве. Одмах је постала једна од десет продавница са највећим прометом на свету.

Русија је до 2015. постала једно од најбрже растућих тржишта за шведско царство намештаја. Данас је у Русији 14 радњи ИКЕА, од чега су три само у Москви. Ипак, за ИКЕА-у у Русији није све бајно: морала је да угаси online магазин због страха да би могао прекршити Путинов контроверзни закон против промоције ''ЛГБТ вредности'' малолетницима.

Осим тога, ИКЕА је позната по својој строгој антикорупцијској етици, коју у корупцијом прожетој Русији није било увек лако спроводити.

5. Заљубили су се и шампањац, док су углавном оставили водку

Иако постоје неслагања око тога колико Руси данас пију - министарка здравља тврди да пију чак 80% мање него пре пет година - званична статистика заиста показује пад у конзумацији алкохола у овој земљи са ноторним и дугогодишњим проблемом раширеног алкохолизма. Али тај пад износи 30%, много мање него што тврди министарка Вероника Шкворцова.

Али конзумација водке зато је пала са 214,6 милиона декалитара (мерна јединица која износи 10 литара) 2000. године на 97,2 милиона декалитара 2015. године.

Питање је, додуше, колико је тај пад последица веће умерености Руса, а колико преласка на друге, више западне врсте алкохолних пића попут вина и пива. У исто време, конзумација шампањца порасла је са 18,3 на 23,6 милиона декалитара. Ипак, можемо претпоставити да овом расту нису допринели Руси просечног имовинског стања колико они из високе класе.

6. Употреба интернета је у развоју, као и свуда у свету

Руски интернет има властите гиганте - најпосећенија страница у Русији, друштвена мрежа ВКонтакте, има 90 милиона корисника наспрам само 20 милиона корисника Фејсбука. Уместо Гугла, Руси махом користе локални претраживач Yandex који је у предности због тога што користи руски језик. Yandex је друга страница по посећености у Русији.

Постотак корисника интернета у Русији у рангу је са САД-ом и нешто мањи него у ЕУ-у - око 75%. 2000. године је износио око 5%.

7. Циркуси су у опадању

Руски циркуси попут Московског државног циркуса практично су национална институција, са више од 60 трајно отворених широм земље. Али посета циркусима пала је за чак 60% од 2010. године до данас, на 4,2 милиона годишње.

Део разлога вероватно је управо пораст интернета и других облика забаве.

8. Исто је и са библиотекама

Као и другде у свету, број библиотека опада у поређењу са порастом корисника интернета. Док су 2000. године у Русији радиле 51,2 хиљаде библиотека, данас их је само 38,9.

9. Популација Русије поновно расте

Један од великих циљева које је Путин желео да оствари је заустављање драматичног демографског пада који је почео са распадом СССР-а 1991. године.

Била то његова заслуга или не, као што се види на доњем графикону тај је циљ увелико и остварен: иако се стопа рађања није вратила на готово 18 на 1.000 становника из осамдесетих година, знатно је виша од најнижих 8 на 1.000 становника крајем деведесетих, пре него што је Путин заменио Бориса Јељцина на месту председника. Године 2015. је износила готово 14 на 1.000 становника и, још важније, опет је престигла стопу смрти.

Ипак, наталитет је опет почео да пада 2017. године, што су Путинови критичари искористили за напад на њега. Али ако је руски председник заслужан за пораст наталитета, по истој логици заслужан је и за његов пад.

10. Русија на војску троши више него икад

Снажна војска увек је била кључан део руског националног идентитета, али и један од главних узрока слома Совјетског Савеза, који је практичко банкротирао покушавајући да прарира САД-у у трци са наоружањем током Хладног рата. Колапс СССР-а резултирао је драстичним резовима војног прорачуна. Оружје и опрема постали су оронули, а морал војника је потонуо.

Путин је и на овом плану чврсто одлучио да направи преокрет и обнови руске оружане снаге из темеља. Свеобухватна модернизација војске довела је до тога да се војни прорачун као постотак БДП-а готово удвостручио.

Док је руски удео БДП-а који иде на војску 2016. године  износио више од 5%, амерички износи тек нешто више од 3% - иако је, наравно, у апсолутном смислу далеко виши. А Путин очигледно није наумио да пусти да му војска стоји беспослена, што показују војне акције које је покренуо: у Чеченији, Грузији, Украјини и у Сирији.