КАРАНТИН У САД ЈЕ БИО КОБНА ГРЕШКА: Амерички новинар критикује власт - ова два човека су најбоље прошла (ВИДЕО)

ny / Извор: Профимедиа

Досад је коронавирус у САД-у однео 186.000 живота

Да ли је локдаун, односно потпуно затварање, у земљама широм света био грешка? Њујорк пост пише како се чини се да је одговор на ово горуће питање све више потврдан.

Карантин је свакако био нешто ново. Као што пише романописац Лајонел Шрајвер: "Никад пре нисмо реаговали на заразу затварањем целих земаља". Азијски грип 1957-1958 усмртио је 70.000 до 116.000 Американаца, односно 0,04 до 0,07 одсто америчке популације. Хонгконшки грип убио је од 1968. до 1970. око 100.000 људи, пише Мајкл Барон.

ТРАМП УНИШТИО БАЈДЕНА: Он ни не зна да је жив, дефинитивно је најгори кандитат у историји Америке (ВИДЕО)

НОВИ ВЕТРОВИ ДУВАЈУ ШКОТСКОМ: Већина грађана је за независност, корона и Брегзит само долили уље на ватру (ВИДЕО)

НОВИ ВЕТРОВИ ДУВАЈУ ШКОТСКОМ: Већина грађана је за независност, корона и Брегзит само долили уље на ватру (ВИДЕО)

Да у САД данас почне грађански рат, Трамп би имао своју приватну војску

Досад је коронавирус у САД-у однео 186.000 живота. Бројка ће свакако расти, али отприлике је иста као и током споменутих епидемија грипа, а за млађе од 65 година коронавирус је мање смртоносан од грипа. Ипак, тада није било националних карантина, ни масовног затварања школа, фирми, фабрика, ресторана и школа.

Зашто су данас ставови тако различити? Можда имамо више поверења у делотворност владе. Ако јавна политика може утицати на климатске промене, може и сузбити вирус, наставља Барон. Осим тога, нисмо много склони ризику. Деца не смеју да пешаче у школу, пењалице су нестале с игралишта, студенти се штите од микроагресије. Имамо "безбедносни начин размишљања", како Џонатан Хаидт и Грег Лукијаноф пишу у књизи "The Coddling оф the Америцан Минд" (Тетошење америчког ума), према којем "одрасли морају помно да регулишу многе аспекте ученичких живота".

Тако је вест о томе да је covid-19 усмртио десетине људи и преоптеретио болнице у Бергаму покренула бекство у сигурност и ограничења. Многи Американци су престали да одлазе у ресторане и радње чак и пре локдауна у марту и априлу. Претеране пројекције неких епидемиолога, који су били професионално заинтересовани за предвиђања пандемија, покренуле су захтеве за деловањем према националним владама.

Оправдани страхови да ће болнице бити претрпане пацијентима објашњавају наредбе (ретроспективно, смртоносне) гувернера Њујорка, Њу Џерсија, Пенсилваније и Мичигена да домови за старије прихвате пацијенте заражене covidom-19. А првобитна сврха "равнања криве" прешла је у "уклањање вируса".

Ипак, очигледан успех Јужне Кореје и острвских држава, Тајвана, Сингапура и Новог Зеланда, није могао да се понови у континенталним и глобализованим Сједињеним Америчким Државама, истиче Барон.

Гувернери у савезним државама који су наметали локдаун тврдили су да "следе науку". А следили су науку само у једној димензији - смањењу непосредног броја случајева covida-19. Карантини су такође спречили прегледе карцинома, лечење срчаних удара и саветовања о злопотреби дрога, чији је изостанак резултирао великим и тешко процењивим бројем смртних случајева. За оно што су Хаидт и Лукијаноф назвали "осветољубивим заштитништвом", показало се да не пружа превише заштите.

Примери показују да су се понижавали људи на плажама иако је ширење вируса на отвореном минимално; да се одгађало отварање школа иако је мало деце оболевало или ширило инфекцију; да су се забрањивали црквени обреди истовремено допуштајући демонстрације за политички пожељне сврхе, пише Барон.

Ново размишљање о карантинима, као што је Грег Ип прошле недеље написао у Вол стрит џурналу, говори да су "претерани и скупи". То је у складу с изјавом америчког председника Доналда Трампа из средине априла да би "дуготрајни локаун у комбинацији с економском депресијом нанео огромну и свеобухватну штету по јавно здравство".

За многе је та економска штета у размерама Велике депресије. Ресторани и мала предузећа затворени су заувек, чак и пре урбаних нереда у последња три месеца. Губици су концентрисани код оних с малим примањима и мало имовине, док су карантини повећали нето богатство Џефа Безоса из Амазона и Марка Закерберга из Фејсбука за десетине милијарди долара.

"Антилокдаун" блогер (и бивши новинар Њујорк тајмса) Алекс Беренсон износи снажан аргумент да су карантини само одложили, али не и спречили инфекције.

У овоме има и неких старих лекција. Владе могу понекад да каналишу, али никад не могу потпуно да контролирашу природу. Нема начина да се ризик сасвим елиминише. Покушаји да се смањи један ризик могу повећати друге ризике. Усред неизвесности, људи греше. Као што је, можда, био и карантин, закључује Барон.

КАВЕЗ У СУДНИЦИ: Почиње највећИ процес против МАФИЈЕ још од Коза Ностре, СУДИЈА ОБЈАВИО РАТ