Картели, герила и криминалне банде терају људе из домова: Насилини председнички избори у овој држави
Колумбија данас излази на кључне председничке изборе, а једна од главних тема која оптерећује бираче јесте све већа несигурност, јачање криминалних група и нови талас присилног расељавања становништва.
„Мој брат је убијен зато што није платио новац који су покушали да му изнуде... пред очима његове деце“, рекла је Едилма Мартинез Флорес у центру за подршку расељеним лицима у Боготи.
Она је, како наводи, побегла из свог дома на ободу Калија, на југозападу Колумбије, након што су наоружане криминалне групе становницима поделиле летке са претњом да морају да напусте куће или ће се суочити са насиљем.
„Нисмо имали другог избора него да оставимо све. Почели су да постављају бомбе на путевима којима се људи крећу“, испричала је она.
Њена прича није усамљен случај. Управо таква искуства показују зашто питање безбедности доминира пред другим кругом председничких избора у Колумбији.
Земља коју деценијама потреса насиље
Колумбија се већ шест деценија суочава са последицама сукоба између државе, оружаних група, гериле, паравојних формација и нарко-картела. У том периоду погинуле су стотине хиљада људи, док су милиони били приморани да напусте своје домове.
Иако насиље у Колумбији није нова појава, последњих година приметан је нови успон илегалних оружаних група. Њихово чланство се, према доступним проценама, значајно повећало у последњих пет година.
Међу њима су дисидентске фракције некадашњег ФАРК-а, Национална ослободилачка војска, позната као ЕЛН, као и моћни Клан дел Голфо. Ове групе све више шире контролу над руралним областима које су важне за трговину дрогом, илегално рударење и кријумчарске руте.
Посебно је драматична ситуација у областима близу границе са Венецуелом, где су сукоби између ЕЛН-а и дисидентских фракција ФАРК-а прошле године натерали десетине хиљада људи да напусте домове.
Два кандидата, два потпуно различита одговора на кризу
У другом кругу избора бирачи одлучују између двојице кандидата са потпуно различитим погледима на решавање насиља.
Левичарски сенатор Иван Цепеда сматра се једним од кључних људи политике „тоталног мира“ актуелног председника Густава Петра. Та стратегија подразумева преговоре са оружаним групама и покушај да се кроз политички процес смањи насиље у земљи.
Његови противници тврде да такав приступ није дао резултате и да су криминалне групе искористиле примирја како би прошириле територију, ојачале контролу и наставиле илегалне послове. С друге стране, Цепедине присталице поручују да преговори ипак спречавају још веће крвопролиће и да се проблем не може решити само војном силом.
Цепеда је имао важну улогу и у мировном процесу из 2016. године, када су борци ФАРК-а разоружани након вишедеценијског сукоба. У кампањи је обећао друштвене промене, наставак мировне политике, али и њене корекције тамо где је то неопходно.
Његов ривал Абелардо де ла Espriella, десничарски адвокат, бизнисмен и политички аутсајдер, наступа са потпуно другачијом поруком. Он себе назива „Тигар“, ужива подршку дела конзервативних бирача, а у кампањи обећава чврсту руку према криминалним групама.
Де ла Espriella најављује изградњу 10 мега-затвора, прекид преговора са оружаним групама и снажнију улогу војске у борби против криминала. Његова порука гласачима је да се са картелима и герилом не преговара, већ да држава мора да покаже силу.
„Сваки криминалац који се не преда биће уклоњен“, поручио је током кампање.
Расељени сведоче о страху
Размере кризе виде се и у центрима за подршку жртвама у Боготи, где свакодневно долазе људи који су побегли из различитих делова земље.
Изабелита Меркадо Пинеда, саветница за мир, жртве и помирење у Боготи, каже да је присилно расељавање између 2024. и 2025. године порасло за 300 одсто.
„Нисмо видели расељавање овог нивоа у последње две деценије“, навела је она.
Према њеним речима, кризу су изазвали раст производње кокаина, слабост државе у областима које је ФАРК напустио после демобилизације 2016. године, као и чињеница да су празнине брзо попуниле друге оружане групе.
Ерин Гамбоа, из региона Чоко на пацифичкој обали, рекао је да је његов полубрат отет и да породица од тада нема никакве информације о њему.
„Мој регион је предмет жестоке борбе. Криминалне банде се боре за територију“, рекао је он, објашњавајући да се различите оружане групе сукобљавају због илегалног рударења и рута за трговину дрогом.
Један брачни пар, који је желео да остане анониман, испричао је да је њихову малу фирму за доставу хране контактирао човек који се представио као припадник ФАРК-а и почео да изнуђује новац од њихове деце. Тражио је пет милиона пезоса, односно око 1.500 долара.
Жена је кроз сузе рекла да се криминал толико раширио да људи више не могу мирно ни да изађу на улицу.
Трампова подршка додатно заоштрила кампању
Кампању је додатно заоштрила подршка Доналда Трампа десничарском кандидату Де ла Esprielli, што је левица оценила као мешање стране силе у изборе.
Трамп је поручио да ће исход избора одредити однос Колумбије са Сједињеним Америчким Државама.
„Ако Абелардо победи, Колумбија ће имати потпуну подршку и снагу Сједињених Држава иза себе“, рекао је Трамп, док је Цепеду назвао „радикалним левичарским марксистом“.
Де ла Espriella се нада да ће сарадња са Вашингтоном помоћи Колумбији у борби против трговине дрогом и криминалних мрежа. Његове присталице тврде да земљи треба лидер који неће преговарати са криминалцима, већ ће вратити осећај реда и безбедности.
Са друге стране, млађи бирачи и левичарски оријентисани грађани чешће подржавају Цепеду. Они сматрају да се насиље не може зауставити само репресијом, већ да се морају решавати и дубљи узроци несигурности - сиромаштво, неједнакост, одсуство државе и недостатак прилика за младе.
Студенткиња Каталина Ла Гранде каже да Цепедин план за безбедност не подразумева само употребу државне силе, већ и суочавање са разлозима због којих млади завршавају у криминалним групама.
„Не желимо да поновимо безбедносне моделе претходних влада, који су довели до хиљада жртава, а нису решили проблем“, поручила је она.
Избори који могу променити правац земље
Колумбија данас бира између два супротна модела: преговора и реформи, или оштре безбедносне политике и обрачуна са криминалним групама.
За многе бираче ово није само политичко питање, већ питање свакодневног живота. Од исхода избора зависи како ће се држава суочити са картелима, герилом, присилним расељавањем и све већим осећајем страха међу грађанима.
У земљи која је деценијама подељена насиљем, недељни избори могли би да одреде да ли ће Колумбија наставити путем преговора или ће се окренути политици чврсте руке.