Karteli, gerila i kriminalne bande teraju ljude iz domova: Nasilini predsednički izbori u ovoj državi
Kolumbija danas izlazi na ključne predsedničke izbore, a jedna od glavnih tema koja opterećuje birače jeste sve veća nesigurnost, jačanje kriminalnih grupa i novi talas prisilnog raseljavanja stanovništva.
„Moj brat je ubijen zato što nije platio novac koji su pokušali da mu iznude... pred očima njegove dece“, rekla je Edilma Martinez Flores u centru za podršku raseljenim licima u Bogoti.
Ona je, kako navodi, pobegla iz svog doma na obodu Kalija, na jugozapadu Kolumbije, nakon što su naoružane kriminalne grupe stanovnicima podelile letke sa pretnjom da moraju da napuste kuće ili će se suočiti sa nasiljem.
„Nismo imali drugog izbora nego da ostavimo sve. Počeli su da postavljaju bombe na putevima kojima se ljudi kreću“, ispričala je ona.
Njena priča nije usamljen slučaj. Upravo takva iskustva pokazuju zašto pitanje bezbednosti dominira pred drugim krugom predsedničkih izbora u Kolumbiji.
Zemlja koju decenijama potresa nasilje
Kolumbija se već šest decenija suočava sa posledicama sukoba između države, oružanih grupa, gerile, paravojnih formacija i narko-kartela. U tom periodu poginule su stotine hiljada ljudi, dok su milioni bili primorani da napuste svoje domove.
Iako nasilje u Kolumbiji nije nova pojava, poslednjih godina primetan je novi uspon ilegalnih oružanih grupa. Njihovo članstvo se, prema dostupnim procenama, značajno povećalo u poslednjih pet godina.
Među njima su disidentske frakcije nekadašnjeg FARK-a, Nacionalna oslobodilačka vojska, poznata kao ELN, kao i moćni Klan del Golfo. Ove grupe sve više šire kontrolu nad ruralnim oblastima koje su važne za trgovinu drogom, ilegalno rudarenje i krijumčarske rute.
Posebno je dramatična situacija u oblastima blizu granice sa Venecuelom, gde su sukobi između ELN-a i disidentskih frakcija FARK-a prošle godine naterali desetine hiljada ljudi da napuste domove.
Dva kandidata, dva potpuno različita odgovora na krizu
U drugom krugu izbora birači odlučuju između dvojice kandidata sa potpuno različitim pogledima na rešavanje nasilja.
Levičarski senator Ivan Cepeda smatra se jednim od ključnih ljudi politike „totalnog mira“ aktuelnog predsednika Gustava Petra. Ta strategija podrazumeva pregovore sa oružanim grupama i pokušaj da se kroz politički proces smanji nasilje u zemlji.
Njegovi protivnici tvrde da takav pristup nije dao rezultate i da su kriminalne grupe iskoristile primirja kako bi proširile teritoriju, ojačale kontrolu i nastavile ilegalne poslove. S druge strane, Cepedine pristalice poručuju da pregovori ipak sprečavaju još veće krvoproliće i da se problem ne može rešiti samo vojnom silom.
Cepeda je imao važnu ulogu i u mirovnom procesu iz 2016. godine, kada su borci FARK-a razoružani nakon višedecenijskog sukoba. U kampanji je obećao društvene promene, nastavak mirovne politike, ali i njene korekcije tamo gde je to neophodno.
Njegov rival Abelardo de la Espriella, desničarski advokat, biznismen i politički autsajder, nastupa sa potpuno drugačijom porukom. On sebe naziva „Tigar“, uživa podršku dela konzervativnih birača, a u kampanji obećava čvrstu ruku prema kriminalnim grupama.
De la Espriella najavljuje izgradnju 10 mega-zatvora, prekid pregovora sa oružanim grupama i snažniju ulogu vojske u borbi protiv kriminala. Njegova poruka glasačima je da se sa kartelima i gerilom ne pregovara, već da država mora da pokaže silu.
„Svaki kriminalac koji se ne preda biće uklonjen“, poručio je tokom kampanje.
Raseljeni svedoče o strahu
Razmere krize vide se i u centrima za podršku žrtvama u Bogoti, gde svakodnevno dolaze ljudi koji su pobegli iz različitih delova zemlje.
Izabelita Merkado Pineda, savetnica za mir, žrtve i pomirenje u Bogoti, kaže da je prisilno raseljavanje između 2024. i 2025. godine poraslo za 300 odsto.
„Nismo videli raseljavanje ovog nivoa u poslednje dve decenije“, navela je ona.
Prema njenim rečima, krizu su izazvali rast proizvodnje kokaina, slabost države u oblastima koje je FARK napustio posle demobilizacije 2016. godine, kao i činjenica da su praznine brzo popunile druge oružane grupe.
Erin Gamboa, iz regiona Čoko na pacifičkoj obali, rekao je da je njegov polubrat otet i da porodica od tada nema nikakve informacije o njemu.
„Moj region je predmet žestoke borbe. Kriminalne bande se bore za teritoriju“, rekao je on, objašnjavajući da se različite oružane grupe sukobljavaju zbog ilegalnog rudarenja i ruta za trgovinu drogom.
Jedan bračni par, koji je želeo da ostane anoniman, ispričao je da je njihovu malu firmu za dostavu hrane kontaktirao čovek koji se predstavio kao pripadnik FARK-a i počeo da iznuđuje novac od njihove dece. Tražio je pet miliona pezosa, odnosno oko 1.500 dolara.
Žena je kroz suze rekla da se kriminal toliko raširio da ljudi više ne mogu mirno ni da izađu na ulicu.
Trampova podrška dodatno zaoštrila kampanju
Kampanju je dodatno zaoštrila podrška Donalda Trampa desničarskom kandidatu De la Esprielli, što je levica ocenila kao mešanje strane sile u izbore.
Tramp je poručio da će ishod izbora odrediti odnos Kolumbije sa Sjedinjenim Američkim Državama.
„Ako Abelardo pobedi, Kolumbija će imati potpunu podršku i snagu Sjedinjenih Država iza sebe“, rekao je Tramp, dok je Cepedu nazvao „radikalnim levičarskim marksistom“.
De la Espriella se nada da će saradnja sa Vašingtonom pomoći Kolumbiji u borbi protiv trgovine drogom i kriminalnih mreža. Njegove pristalice tvrde da zemlji treba lider koji neće pregovarati sa kriminalcima, već će vratiti osećaj reda i bezbednosti.
Sa druge strane, mlađi birači i levičarski orijentisani građani češće podržavaju Cepedu. Oni smatraju da se nasilje ne može zaustaviti samo represijom, već da se moraju rešavati i dublji uzroci nesigurnosti - siromaštvo, nejednakost, odsustvo države i nedostatak prilika za mlade.
Studentkinja Katalina La Grande kaže da Cepedin plan za bezbednost ne podrazumeva samo upotrebu državne sile, već i suočavanje sa razlozima zbog kojih mladi završavaju u kriminalnim grupama.
„Ne želimo da ponovimo bezbednosne modele prethodnih vlada, koji su doveli do hiljada žrtava, a nisu rešili problem“, poručila je ona.
Izbori koji mogu promeniti pravac zemlje
Kolumbija danas bira između dva suprotna modela: pregovora i reformi, ili oštre bezbednosne politike i obračuna sa kriminalnim grupama.
Za mnoge birače ovo nije samo političko pitanje, već pitanje svakodnevnog života. Od ishoda izbora zavisi kako će se država suočiti sa kartelima, gerilom, prisilnim raseljavanjem i sve većim osećajem straha među građanima.
U zemlji koja je decenijama podeljena nasiljem, nedeljni izbori mogli bi da odrede da li će Kolumbija nastaviti putem pregovora ili će se okrenuti politici čvrste ruke.
