Кашогијева смрт открила сукоб који тиња: Борба Турске и Саудијаца за Блиски исток (ФОТОВИДЕО)
Задњих дана пуно се говори о односима између Америке и Саудијске Арабије који би се сада могли поприлично променити уколико стигне и потврда да су Саудијци ликвидирали новинара Џамала Кашогија у свом конзулату у Истанбулу (осим ако Трамп једноставно одбаци све доказе с циљем очувања савеза).
Али, дефинитивно морамо споменути и трећег кључног актера у целој овој причи, а то је Турска.
Шта Турска жели у овој причи? Правду и истину? Или већ итекако размишља о политичким последицама и исходима те како исте најбоље прилагодити својим интересима?
Једна ствар је одмах јасна - Турска је могла целој причи приступити врло дискретно и без истицања, али није. Иако се сам врх власти за сада поставља неутрално према овом случају, турски про-владини медији (а такви су у овој земљи само и остали) већ данима "подгревају" причу износећи све бројније детаље о наводном убојству Кашогија - цитирају снимке, спомињу се брутални детаљи ликвидације...
Имајући у виду да се мало тога у турском медијском простору објављује, а да исто није одобрено од стране власти (нарочито након невиђених чистки које је спровео Ердоган), турско "полу-службено" становиште о свему можемо читати између редова. У овој ситуацији, занимљиво, Анкара се понаша слично као и Кина која своје конкретније ставове преферира износити путем државних медија док су службене власти конзервативније.
ТЕШКА НЕСРЕЋА! Срушио се авион у РУСИЈИ! У току је ПОТРАГА за несталима, ситуација АЛАРМАНТНА!
Укратко - на чијој је сада страни Турска? На саудијској свакако није. Могла је Турска, да је хтјела, од целе приче направити шта год је хтела - могли су измислити безброј сценарија за његов нестанак и нико им не би могао казати да лажу.
Али, уместо тога Турска ни на тренутак није ширила никакве сумње према доминантној верзији приче - штавише, управо су турске дипломате ти који су се распричали по домаћим и страним медијима о свему. Главни медији у САД-у цитирају "неименоване високе турске службенике".
Све упућује на то да се заиста и догодило све што исти тврде да се догодило, али свеједно се стиче утисак да су турски представници "једва дочекали" да се Саудијска Арабија нађе у оваквој ситуацији. Зашто?
ПУТИНА питали да прокоментарише однос са САД, а он ОДГОВОРИО ВИЦЕМ! (ВИДЕО)
Просто говорећи - зато јер се не воле баш. Свакако, ту су и бројни други разлози, али почнимо с овим основним. Занимљиво истраживање провела је организација Pew глобал research - на темељу њиховог истраживања из 2013. откривено је како Турци имају најнегативнији став према Саудијској Арабији од свих земаља муслиманског света (позитиван став има свега 26% Турака, а и то би већином могли бити турски Курди јер Саудијска Арабија је једна од ретких земаља из окружења без "курдског питања").
Турска и Саудијска Арабија су велике силе Блиског истока и самим тиме и ривали, а кордијални односи често су врло танки прекривач. Наиме, говоримо о две земље које дубоко верују да би баш оне требале бити главни лидер у исламском свијету, а ту долазимо и до идеологије јер исламски свет какав види Турска поприлично се разликује од саудијског виђења.
Политике се још и могу ускладити, али идеологије тешко. Турска је предводница тзв. политичког Ислама, односно идеологије која комбинује демократију и исламизам (иако би се о стању демократије у Турској могло пуно тога рећи, не доброг). Саудијска Арабија с друге стране још је далеко тврђа, диктатура, монархија, која заговара и активно извози радикални вехабизам. Турска је пак задњих година постала кључно уточиште Муслиманске браће.
Имајући у виду како је конфликт између Муслиманске браће с једне стране и вехабизма с друге дефинитивно највећи идеолошки сукоб на Блиском истоку, сасвим је јасно зашто постоје напетости између Анкаре и Ријада.
Турска је, очекивано, подупирала Муслиманску браћу у Египту када су дошли на власт након Арапског пролећа. Онда се умијешала Саудијска Арабија и помогла, великим новцем, да дође до промене власти у Каиру. Затим је на ред дошао Катар - мала, али моћна заливска монархија која има став према Муслиманској браћи сличан као и Турска. Саудијска Арабија покушала је сломити Катар и управо им је Турска помогла одупрети се - када је Ријад увео економску блокаду Турска је слала нужну помоћ, а ускоро је у Катару никнула и турска војна база као додатно осигурање.
Саудијска Арабија свесна је да им Турска блокира рушење власти у Катару, а у исто време итекако су свесни да се Турска чешће налази на заједничкој геополитичкој линији с Ираном него с њима (па и у случају и Катара и раније Египта).
Путин открио када ће Русија употребити нуклеарно оружје
Шта је са Сиријом? И Турска и Саудијска Арабија подупирале су исламисте који су имали за циљ срушити Асада. Но, иако им је непријатељ био исти, интереси нису. Саудијска Арабија желела је сломити Сирију како би ослабила свог ривала, Иран, који има снажан утицај и у Сирији, али и у Либану. Турска пак има другачије амбиције, могло би се рећи нео-колонијалне амбиције те на Сирију још увек гледа као на део Отоманског царства који је "побегао" (а пошто је физички близу можда га могу и вратити). Али, како се сукоб у Сирији настављао тако је полако слабила и саудијска улога, а Ријад се жешће ангажовао у Јемену те тамо управо доживљава дебакл.
Останимо још мало у Сирији - ту имамо још један заједнички интерес Турске и Ирана: слабљење Курда. Саудијска Арабија пак све снажније подупире Курде јер их види, између осталог, и као потенцијални фактор дестабилизације у Ирану.
Смрт која је потресла свет! Идентификовано ПЕТОРО осумњичених за убиство Кашогија, ево и ко су они!
Када пак говоримо о терористима у Сирији, јасно је да иза њих стоје велике регионалне силе, а ни Запад није далеко. Ко тачно подупире кога тешко је рећи, јер те подршке се мењају, али не би изненадило да и на тој опскурној позорници имамо ривалство између Турске и Саудијске Арабије.
У широј перспективи имамо ситуацију где традиционалне силе утицаја на Блиском истоку - САД и Британија, почињу губити интерес (или пак бивају удаљене), а то пак значи да се нарушава каква-таква стабилност заснована на идеји да су сви заједно савезници Запада. Дуги низ година било је јасно да су кључне силе Саудијска Арабија и Египат те савезништво између њих (које је и данас снажно). Но, Турска жели преокрет, управо она вјерује да може постати лидер. Није лако, али ће пробати. По том питању играју једну врло комплексну игру која укључује балансирање између готово свих актера - САД-а, Европе, Русије, Ирана, Кине... али Саудијска Арабија се не уклапа у ту причу, она им смета, и за њихове дугорочне циљеве слабљење Ријада је идеалан сценарио.
Путин о трагедији на Криму: За све су криве глобализација и друштвене мреже
Узмимо притом како су се односи ове године додатно нарушили - и због Катара и због саудијског страха да ће им Турска својим утицајем код Муслиманске браће извести хаос на двору и око њега. Саудијска Арабија и њен лојални заливски савезник - Уједињени Арапски Емирати - оптужили су Турску за спровођење "експанзионистичке политике". Ердоган је пак узвратио истичући како Саудијска Арабија није исламска - посебно се окомио на престолонаследника Мохамеда бин Салмана и његово наводно провођење умереног Ислама - "Ислам не може бити умерен или неумерен - Ислам може бити само једна ствар", поручио је Ердоган. Из ових изјава још једном јасно можемо видети да је ово ривалство у борби за исламски свет, сунитски да будемо точнији.
Ердоган осећа да је тренутак близу, да ће свет морати да бира између њега и Саудијске Арабије, а избор би, чини се, требао бити јасан. Да, Турска под Ердоганом прогони новинаре, неистомишљенике, опако се обрачунава с курдским сепаратизмом, подупире исламисте у Сирији... али опет, када се у очима Запада све карте сложе, Турска је ипак далеко модернија земља од једне Саудијске Арабије. Да, Ердоган враћа исламизам на велика врата, али ту и тамо у Истанбулу можемо сведочити и геј фестивалу - када ће се тако нешто догодити у једном Ријаду? Ту је и демократско уређење, ту су референдуми, вишестраначје.... другим речима, Турска је реално гледајући столећима испред Саудијске Арабије.
Пуцњава на састанку Авганистан-НАТО, има мртвих и повређених!
Што се тиче престолонаследника Мохамеда бин Салмана, он можда чак и жели модернизовати Саудијску Арабију, јасно је да му је то један од планова, а можда је баш то чега се Турска боји - јер за наклоност света лакше ће се изборити са средњовековном краљевином него са земљом која покреће велику модернизацију.
Али како се изборити за наклоност Америке? Неће бити Ердогану лако због једног другог фактора - израелског. Иако се не може рећи да је Турска анти-израелски настројена, дефинитивно нема с Израелом тако добре односе као Саудијска Арабија, а то зна и Доналд Трумп, амерички председник који, чини се, цијелу спољну политику према Блиском истоку води према "ако је добро за Израел" начелу (а можда му тај део посла води зет Џаред Кушнер, што је итекако могуће). Не воли Израел Муслиманску браћу превише - како и би, па и Хамас је део те шире скупине.
Три су кључна актера у причи о Кашогију: САД, Саудијска Арабија и Турска, али у позадини ово је заправо отоманско-саудијски сукоб и треба га посматрати на тај начин. Али, судија су и даље САД.
Пратите нас на нашем инстаграму СрбијаДанас.