"КИМ ЏОНГ УН ЈЕ ДОНЕО ОДЛУКУ ДА КРЕНЕ У РАТ" Узбуна у Вашингтону и Сеулу! Вођа Северне Кореје променио реторику, сви се питају ШТА ТО ЗНАЧИ

Почетком 2024. на севернокорејском истраживачком веб-сајту 38North појавила се анализа у чијем наслову се посавља питање: „Да ли се Ким Џонг Ун спрема за рат?“

Портал 38North иначе није склон сензационализму, а аутори овог чланка су Роберт Карлин и Зигфрид Хекер, који такође нису познати по ширењу панике.

У тексту они пишу да је Северна Кореја (ДНРК) покушала да настави процес нормализације са САД, посебно током администрације Доналда Трампа 2018-2019, и да то није успела након што је Трамп напустио састанак у Ханоју у фебруару 2019. Пошто је тај покушај пропао, Пјонгјанг је практично „одустао“ и наставио је да развија свој нуклеарни програм и све више јача своју позицију, охрабрен геополитичким контекстом у односу на Русију и Кину.

У овој анализи не дају се чврсти докази о томе да Северна Кореја иде тим путем и она се ослања само на промене у реторици Пјонгјанга.

Многе ствари су се промениле од 2019. и треба их узети у обзир: Бајденова администрација није заинтересована да преговара са Северном Корејом, непријатељски настројен председник Јун Сук Јеул дошао је на власт у Сеулу, док је конфронтација САД против Русије и Кине дала ДНРК нове опције да покуша да изађе из изолације коју је доживела током ере америчке униполарности.

САД су потпуно изгубиле могућност да позивају на одговорност због нуклеарних и балистичких ракетних програма Северне Кореје, са новим санкцијама које су у УН блокирали Москва и Пекинг, док се постојеће не примењују. Северна Кореја је све способнија да погоди америчку домовину интерконтиненалном балистичком ракетом (ИЦБМ). Ово такође чини једнострану, превентивну војну акцију САД против ДНРК све нереалнијом перспективом. Али зашто би то подстакло Ким Џонг Уна да води рат против Јужне Кореје и, ако га започне, да ли би заиста имао шансе да га добије?

Целокупна дипломатска стратегија Северне Кореје од 1950-их била је да стекне максималан утицај као мала земља. Препознајући своју стратешку позицију, Пјонгјанг не преза од тога да увуче Москву и Пекинг у кризу, пишу поменути аутору, па у ери када су и Кина и Русија у тензичним односима, па чак и у конфронтацији са САД, Северна Кореја уочила је прилику за себе. Ким Џонг Ун је свестан да ове државе у таквој геополитичкој ситуацији не би могле да толеришу пад његовог режима и поновно уједињење Корејског полуострва под условима који су усредсређени на САД, што за Кину поставља америчко војно присуство тик уз сопствену границу.

(Не)оправдана узбуна?

О намери Ким Џонг Уна да отпочне рат говори то што је одбацио основни циљ помирења и поновног уједињења са Јужном Корејом, представљајући Север и Југ као две независне државе које ратују једна против друге.

- Верујемо да је, као и његов деда 1950. године, Ким Џонг Ун донео стратешку одлуку да крене у рат - написали су Роберт Л. Карлин, бивши аналитичар ЦИА, и Зигфрид С. Хекер, нуклеарни научник који је неколико пута посетио Северну Кореју.

То је изазвало узбуну у Вашингтону и Сеулу и масовну дебату у круговима посматрача Северне Кореје.

Већина аналитичара се не слаже са теоријом рата. Од седам стручњака из Азије, Европе и Северне Америке који су причали за BBC, ниједан није подржао ту идеју.

- Довођење у питање читавог режима због потенцијално катаклизмичног сукоба није нешто што би Северна Кореја урадила. Они су се показали као немилосрдни макијавелисти - каже Кристофер Грин, корејски посматрач из Кризне групе са седиштем у Холандији.

Он и други примећују да Север често делује као да намерава да доведе западне силе за сто ради дијалога, као и да постоје политички притисци код куће.

Међутим, они се слажу да се појачане претње Ким Џонг Уна не могу занемарити и да је његов режим постао опаснији.

Док већина тврди да је рат и даље мало вероватан, неки се плаше да би могло да дође до ограниченијег напада.

Шта је довело до овога?

Посматрачи севернокорејског лидера навикли су на његове нуклеарне претње, али неки кажу да су најновије поруке из Пјонгјанга другачије природе.

Шест дана након што је у новогодишњој ноћи изјавио да је „свршен чин да рат може избити било када на Корејском полуострву" његова војска је испалила артиљеријску ватру ка јужнокорејским острвима.

Северна Кореја је такође почетком јануара тврдила да је тестирала нове ракете на чврсто гориво и подводне дронове који би наводно могли да носе нуклеарно оружје.

Ово се надовезује на двогодишње лансирање ракета скоро сваког месеца и развој оружја упркос кршењу санкција УН.

Међутим, Кимова најава формалног одустајања од циља уједињења забринула је многе прошле седмице.

Поновно уједињење са Југом је увек било кључни, иако све нереалнији, део идеологије Севера од настанка државе.

- Ово је велика ствар. То суштински мења једно од основних идеолошких правила режима - рекао је Питер Ворд, виши истраживач на Универзитету Кукмин у Сеулу.

Осим што је затворио дипломатске канале и прекограничне радио-емисије, најавио је да ће срушити Лук поновног уједињења, споменик на периферији Пјонгјанга, који је недуго затим нестао, о чему сведоче сателитске фотографије које је Планет Лабс објавио прошлог уторка.

Лук, који приказује две жене у традиционалној корејској ношњи које се пружају једна ка другој, изграђен је 2001. да обележи покушаје његовог оца и деде да се поново уједине две Кореје.

Ким Ил Сунг је био тај који је кренуо у рат 1950. године, али је такође и покренуо идеју поновног уједињења, док је његов унук одлучио да дефинише Јужнокорејце као потпуно различите људе - можда да би их оправдао као војни циљ.

Ограничени напад?

Карлин и Хекер, аналитичари који предвиђају рат, све ово су протумачили као знаке да је Ким Џонг Ун одлучио да заиста настави борбу, али већина аналитичара се с тим не слаже. Сеонг Хион Ли из Фондације Џорџа Х. В. Буша за односе између САД и Кине истиче да ће се земља поново отворити за стране туристе следећег месеца и да је продала своје гранате Русији, што би тешко могла себи да приушти ако се спрема за рат.

Осим тога, крајњи фактор одвраћања је то што су војске САД и Јужне Кореје много напредније од севернокорејске.

- Општи рат би могао да однесе много живота на југу, али то би био крај Ким Џонг Уна и његовог режима - каже Ворд са Универзитета Кукмин.

Уместо тога, он и други упозоравају да се стварају услови за мањи напад.

- Генерално сам више забринут због ограниченог напада на Јужну Кореју. Напад те врсте би имао за циљ јужнокорејску територију или војне снаге, али био би ограниченог обима - каже аналитичар Анкит Панда из Карнегијеве задужбине за међународни мир.

Могло би да се деси и да буду гранатирана или окупирана спорна острва западно од Корејског полуострва.

Север је 2010. године напао острво Јеонпјеонг убивши четири јужнокорејска војника, што је разбеснело Југ.

До сличне провокације могло би поново да дође, да се тестирају границе Јужне Кореје, сугеришу аналитичари, и да се испровоцира председник Јун Сук Јеол, који је обећао да ће одговорити на напад Северне Кореје „вишеструко строжом казном“.

- Северна Кореја можда очекује да ће узвратни напад из Сеула бити блажи - каже Панда, додајући да би то могло да изазове ширу ескалацију борби.

Устаљено понашање?

Други кажу да страхове од рата треба ставити у контекст Кимових оперативних образаца.

- Северна Кореја је често користила провокације да би привукла пажњу других земаља онда када жели да преговара - каже Сеонг Хјон Ли.

Режим је и даље под економскима санкцијама, а 2024. је изборна година за његове непријатеље - САД.

- Ово је добра прилика да Ким Џонг Ун провоцира - објашњава Ли.

Садашња америчка администрација под председником Џоом Бајденом није обраћала много пажње на Северну Кореју, а Пјонгјанг је обично имао највише контаката са републиканским администрацијама.

Ким Џонг Ун и Доналд Трамп су се добро слагали 2019, пре него што су преговори о денуклеаризацији пропали, а севернокорејски лидер можда чека да се бивши амерички председник врати у Белу кућу, па да се ослаби савез са Јужном Корејом и да поново буде отворен за дијалог.

Ближе пријатељство Северне Кореје са Русијом и континуирана економска подршка Кине у протеклој години можда су такође подстакли њену смелост, сматрају аналитичари. Од Русије је добила техничку помоћ да постигне дугорочни циљ лансирања својих шпијунских сателита, а две државе су имале неколико састанака високог профила, укључујући самит лидера прошле године.

- Много од онога што видимо резултат је ширег поверења Северне Кореје у сопствене способности и геополитички положај уз подршку Русије и, у мањој мери, Кине - каже Панда.

Унутрашњи циљеви

Неки сматрају да понашање Ким Џонг Уна има за циљ стабилизацију његовог режима.

- Чини се да је ово идеолошко прилагођавање за опстанак режима - тврди професор Леиф Ерик Исли са Универзитета Евха у Сеулу.

- Севернокорејци су све више свесни промашаја своје комунистичке земље у поређењу са Јужном - додао је.

Он сугерише да политика усмерена на дефинисање непријатеља има за циљ да оправда Кимову потрошњу на ракете у тешким временима, јер постоје извештаји о гладовању широм земље.

Представљање Југа као непријатеља такође олакшава решавање „когнитивне дисонанце у срцу“ погледа Севера на Јужну Кореју, истиче господин Ворд.

- Раније је то била зла држава која је требало да буде предмет уједињења са безнадежно корумпираном културом коју не треба конзумирати ни под каквим околностима и са људима који треба да буду ослобођени зле власти. Сада се земља и њена култура могу само означити као зло и то оправдава наставак гушења јужнокорејске културе - каже Ворд.

- Он заправо не жели рат, јер не би имао шта да добије, али би могао да изгуби све - каже Сокил Парк из Либертија у Северној Кореји, невладине организације која помаже севернокорејским избеглицама.

Његове претње уместо тога имају циљ да учврсте његову нову политику која је осмишљена да ојача његову моћ код куће, каже он.

Иако је за Јужну Кореју, САД и савезнике важно да се припреме за најгори сценарио, такође је вредно детаљно испитати унутрашњу ситуацију у Северној Кореји и ширу геополитику, кажу аналитичари.

На крају крајева, најбољи начин да сазнате шта вођа Севера мисли јесте да сарађујете с њим, тврди Ли.

- САД не разговарају са Ким Џонг Уном, а то се види као неопходно средство за постизање циља. Ако је потребно, треба размотрити састанак са лидером непријатељске нације како би се смањиле погрешне процене и спречио рат - закључио је Ли.

Србија Данас/24седам/Аутор: Владимир Танацковић/Пренео: П.С.