"NEĆE BITI AMERIKE" Teksas na nogama, TENKOVI krenuli ka granici, ustali i farmeri! RASPAD SAD NA POMOLU?! (VIDEO)
Nacionalna garda Teksasa je nedavno zauzela deo američko-meksičke granice, čime je blokiran pristup federalnim agentima granične patrolne službe
Država Teksas, druga po veličini i po broju stanovnika u SAD, poslednjih dana je postala poprište najozbiljnije unutrašnje krize u SAD još od Građanskog rata iz druge polovine 19. veka. Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika, sada se čini da više nije toliko daleko od realnosti. Sve češće se pominju građanski rat i raspad SAD, a čitajući o dešavanjima u Teksasu, reklo bi se kao da čitamo o događajima iz Slovenije 1991. godine.
Trenutno svedočimo velikom sukobu na relaciji između federalne vlade u Vašingtonu i Teksasa, ali ova kriza je i odraz širih podela u SAD između republikanaca i demokrata. Povod svega jeste migrantska kriza koja postoji godinama unazad na južnoj američkoj granici sa Meksikom, a čija je glavna žrtva upravo Teksas.
Sukob države Teksas i federalne administracije zbog migranata traje od 2021. godine kada je Teksas pokrenuo operaciju "Usamljena zvezda" da bi pojačao kontrolu granice. Administracija Džozefa Bajdena je htela da ublaži restriktivne mere i strogu kontrolu granica, praksu koja je uspostavljena za vreme Trampove administracije, ali mnoge države, najpre republikanske su se suptrotstavile Bajdenovoj politici.
MISICA UBILA BEBU! Udarala ga tupim predmetom: "Užasavajuća pomisao da otac mora da sahrani dete"
MISTERIOZNA SMRT BEBA ŠIRI SE KONTINENTOM! Rađaju se sa crevima spolja sve češće, niko NE ZNA zašto!
"Biće potrebno mnogo rezača žice" Teksas se ponovo izrugao Bajdenu (VIDEO)
Vlasti Teksasa žele da obuzdaju nekontrolisani priliv miliona migranata, za koje tvrde da ugrožavaju bezbednost i Teksasa i SAD u celini. SAD su zabeležile rekordne nivoe ilegalne migracije poslednjih meseci, a granični zvaničnici su prošlog decembra zabeležili 302.000 ilegalnih prelazaka što je najveći broj u jednom mesecu. Od stupanja Bajdena na mesto predsednika do početka decembra prošle godine, najmanje 6,3 miliona ilegalnih migranata je ušlo u SAD, prema evidenciji američke Granične patrole.
Od tog broja, skoro 4 miliona, odnosno 58 posto okvirno, prešlo je granicu na području Teksasa. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD procenjuje da je još dodatnih 1,6-1,8 miliona uspelo da uđe, a da pobegne Graničnoj patroli, tako da nisu ni uhapšeni ni zvanično evidentirani. Protivnici masovnih migracija u SAD, posebno navode problem trgovine drogom, naročito fentanilom, a čije se omasovljavanje direktno dovodi u vezu sa pomenutim migrantima. Kada sve ovo imamo u vidu, jasno je da je migrantsko pitanje za Teksas postalo ogroman bezbednosni problem.
Republikanska stranka zamera demokratskoj administraciji blagu politiku prema migrantima, optužujući ih čak i da je sve to deo zavere, kako bi demografskim promenama promenili politički odnos snaga, obzirom na to da se pretpostavlja da će novopridošli migranti, pogotovo oni mlađe dobi glasati pre za demokrate nego za tvrde republikance.
Eskalacija sukoba
Ključna tačka u sukobu američkih saveznih vlasti i Teksasa, postao je gradić Igl Pas u južnom Teksasu. Situacija je eskalirala kada je guverner Teksasa, Greg Abot odlučio da ne dozvoli pripadnicima američke Granične patrole da pristupe delu granice sa Meksikom. Ta odluka je stigla i do Vrhovnog suda SAD. Nacionalna garda Teksasa je nedavno zauzela deo američko-meksičke granice, čime je blokiran pristup federalnim agentima granične patrolne službe.
Sukob Teksasa i federalne vlasti eskalirao je 11. januara, kada su pripadnici Nacionalne garde Teksasa zauzeli park u Igl Pasu, a koji je bio korišćen od strane ilegalnih imigranata kao mesto ulaska u SAD. Pripadnici Nacionalne garde Teksasa su nakon zauzeća postavili bodljikavu žicu.
Oni su i onemogućili pripadnicima Granične patrole, koji su deo federalnog Ministarstva unutrašnje bezbednosti da pristupe parku i uklone bodljikavu žicu, što je postalo okidač za pravni spor Vašingtona sa državom Teksas.
Teksas je tužio Graničnu patrolu SAD nakon što su oni počeli da seku bodljikavu žicu, a tužba je na kraju došla i do Vrhovnog suda SAD koji je, tesnom sudijskom većinom (5:4) doneo odluku u korist centralne vlasti, odnosno naložio da je Nacionalna garda Teksasa dužna da pusti pripadnike Granične patrole da uđu u park i izvrše svoj zadatak.
Prkosni Teksas se ne da - najavili preduzimanje mera i suprotstavljanje Bajdenovoj administraciji
Republikanski guverner Teksasa, Greg Abot je odbio da se povinuje odlukama saveznih institucija. Objavio je pismo u kom je optužio predsednika Bajdena i njegovu administraciju za neispunjavanje ustavne dužnosti zaštite federalne države od ilegalnih migranata. Čak je u svom pismu ilegalne migracije nazvao "invazijom".Upozorio je da odbijanje federalne vlade da izvršava zakone daje za pravo Teksasu da preuzme neophodne mere kako bi zaštitio bezbednost svojih građana!
Državni tužilac Teksasa Ken Pakston je istakao da presuda Vrhovnog suda "omogućava Bajdenu da nastavi sa svojim nelegalnim naporima da potpomogne invaziju stranaca na Ameriku". Teksašani su izgleda veoma ozbiljni u nameri da se suprotstave saveznim vlastima, a najavili su i da će postaviti bodljikavu žicu duž cele granice sa Meksikom.
- Uništavanje graničnih barijera Teksasa neće pomoći u sprovođenju zakona ili zaštiti američkih građana. Ova borba nije završena i radujem se odbrani suvereniteta naše države - istakao je Pakston.
Da li je na pomolu nezavisnost Teksasa i raskol na nivou cele Amerike?
Pojedini demokratski kongresmeni iz Teksasa su izneli zahtev saveznoj vladi da preuzme kontrolu nad Nacionalnom gardom Teksasa ukoliko Abot ne bude popustio, dok je grupa republikanskih guvernera otvoreno podržala svog kolegu iz Teksasa. Među njima su guverneri Floride Ron Desantis, Džordžije Brajan Kemp i Virdžinije Glen Jangkin, kao i guverneri Oklahome, Južne Dakote i Montane.
Sa druge strane, oglasio se i Danijel Miler, predsednik Nacionalističkog pokreta Teksasa koji se zalaže za nezavisnost Teksasa. On je pozvao Abota da dodatno proširi nadležnost Državne garde – još jedne oružane formacije kojom upravljaju savezne države – ukoliko Bajden bude pokušao da preuzme kontrolu nad Nacionalnom gardom.
Sve to je podgrejalo priče o nezavisnosti Teksasa, države u kojoj dugo postoji i respektabilan separatistički pokret. Treba reći da je Teksas nakon revolucije i otcepljenja od Meksika, deset godina bio nezavisan, pre nego što je odlučio da s epripoji SAD.
Nezavisnost Teksasa više nije tako dalek san
Podsetimo, u decembru 2012. godine stanovnici Teksasa poslali su u Belu kuću peticiju kojom traže odvajanje od Sjedinjenih Američkih Država. Onlajn peticiju tada je potpisalo 119.209 ljudi. Kao glavni razlozi za secesiju tada su navedni preveliko mešanje federalnih vlasti u pitanja saveznih država, kao i nezadovoljstvo ekonomskom politikom Obamine administracije koja je ocenjena kao "previše leva i socijalistička". Novi talas nezadovoljstva pokrenut je nakon pobede predsednika Džoa Bajdena na izborima u novembru 2020. godine. Republikanac Kajl Biderman podneo je zakon kojim se poziva na secesiju na državnom nivou od SAD jer je „savezna vlada izmakla kontroli i ne predstavlja vrednosti Teksašana“.
Tada su republikanci iz Teksasa okončali trodnevnu konvenciju u Hjustonu 18. juna, i oživeli poziv na referendum o tome da li država treba da se otcepi od SAD. Može li se Teksas legalno otcepiti? U Ustavu SAD nedostaje bilo kakva odredba o secesiji. Teksas, koji je proglasio nezavisnost od Meksika 1836. godine, pridružio se Sjedinjenim Državama tek 1845. Tada je Kongres odobrio Zajedničku rezoluciju za pripajanje Teksasa Sjedinjenim Državama. Rezolucijom je predviđeno da bi Teksas u budućnosti mogao da izabere da se podeli na „nove države pogodne veličine koja ne prelazi četiri po broju, pored pomenute države Teksas“. Međutim, formulacija rezolucije nije sadržala ništa što se tiče odvajanja od Sjedinjenih Država. Državna konvencija 1861. glasala je sa 166 prema 8 za secesiju. Nakon što je ratifikovan na narodnom glasanju, Teksas je postao sedma država koja se otcepila od Unije usred građanskog rata. Godine 1870. Teksas je ponovo primljen u Uniju.
Na već pomenutoj konvenciji u Hjustonu, delegati su jasno izrrazili svoju podršku pitanjima koja su ih razlikovala od demokrata u Beloj kući i pokrenula ideju o secesiji. Shodno tome, glasali su za više od 270 deklaracija, kao što je rezolucija u kojoj se navodi da demokrata Džo Bajden „nije legitimno izabran“, u znak podrške tvrdnjama bivšeg predsednika Donalda Trampa o široko rasprostranjenoj prevari birača 2020. predsednički izbori. Prema rezoluciji, „značajna izborna prevara u ključnim gradskim oblastima značajno je uticala na rezultate“.
- Odbacujemo potvrđene rezultate predsedničkih izbora 2020. i smatramo da vršilac dužnosti predsednika Džozef Robinet Bajden mlađi. nije legitimno izabran od strane naroda Sjedinjenih Država - navodi se u rezoluciji.
Teksas objavio poziv za regrutaciju
Vojno odeljenje Teksasa objavilo je poziv za dobrovoljce da patroliraju granicom sa Meksikom u "oblastima visokog rizika" kako bi sprečile kriminalne bande da ilegalno krijumčare ljude i drogu u državu.
- Operacija "Usamljena zvezda" udružuje snage sa vojnim odeljenjem Teksasa i Odeljenjem za javnu bezbednost kako bi rasporedili agente granične patrole u područja sa visokom pretnjom kako bi se poremetila sposobnost kriminalnih organizacija da krijumčare ljude i drogu u Teksas - navodi se u saopštenju.
Organizatori misije su otvorili nova radna mesta, a najavili su i uvođenje niza pogodnosti za volontere i spremnost da pokriju troškove njihovog smeštaja i ishrane.
Nacionalna garda Teksasa premešta oklopna vozila
Na društvenim mrežama su se čak pojavili video snimci na kojima se vidi da Nacionalna garda Teksasa premešta oklopna vozila na granicu sa Meksikom.
Na jednom od tih snimaka se vidi da se na platformama voza prevoze tenkovi M1A1 Abrams i borbena vozila pešadije M2A2 Bredli.
Farmeri ustali u odbranu Teksasa
Pored Nacionalne garde koja se raspoređuje na granici sa Meksikom i teksaški farmeri su ustali kako bi pružili podršku vlastima svoje zemlje u borbi protiv Bajdena i savezne vlade.
Žirinovski predvideo raspad SAD
Ruski političar Vladimir Volfovič Žirinovski, držeći govor u ruskoj Dumi, predvideo je aktuelne događaje u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno u Teksasu.
Naime, on je tom prilikom tvrdio da izbora u 2024. godini neće ni biti!
- Jednostavno, nećeš moći da spasiš Ameriku, Trampe. Zato što u Americi neće biti izbora 2024. godine. Jer neće biti Amerike. To znači da izbora neće biti. Neka igra golf - rekao je tada.
Treba imati u vidu da je pokojni Žirinovski veoma dobro predvideo aktuelna dešavanja u Ukrajini, kao i izbijanje sukoba na Bliskom Istoku između Izraela i Hamasa. On nije jedini ruski mislilac koji je predvideo raspad SAD i sve ovo što se dešava u Teksasu. To je pre njega učinio, takođe, još davne 1998. godine poznati ruski politikolog Igor Panarin. Obzirom na to da je Panarin tu smelu tvrdnju izneo u momentu kada je unipolarni svet američke totalne hegemonije bio na vrhuncu, to je tada bila gotovo naučna fantastika.
No, danas se čini da je možda Panarin i ispao prorok. Ako se prisetimo američkih mešanja po celom svetu rušenja nepodobnih režima, komadanja različitih država, između ostalog i naše, ne možemo da ne konstatujemo da se na neki način upravo sada sve to vraća Sjedinjenim Američkim Državama kao bumerang. Što bi naš narod rekao - zaigrala mečka i pred njihovom kućom.
Srbija Danas/24sedam/Preneo: P.S.