ПЕКИНГ ШАЉЕ СИГНАЛЕ ВАШИНГТОНУ: Кина игра по устаљеним правилима, реакција Американаца може бити пресудна
Списак услова за рестарт односа подужи, нови државни секретар Ентони Блинкен је већ назвао азијску земљу "најзначајнијим изазовом"
Пекинг је предузео дипломатску акцију у сфери од чијег стања зависи целокупна ситуација у свету у наредним деценијама: предложио је Сједињеним Државама да врате односе у нормалу.
НЕОБИЧНА ПОЈАВА НА КРАЈЊЕМ ИСТОКУ РУСИЈЕ: Људи хрле да виде џиновске печурке (ФОТО)
НАЈНОВИЈА РЕАКЦИЈА БАЈДЕНА: Амерички председник рекао шта Трампу никако не треба дозволити
КИНЕЗИ СУ ДОЗВОЛИЛИ ДА СЕ УЂЕ У ВУХАН: Сада имају захтев - чека се реакција Светске здравствене организације
Кина игра по свим правилима међународне дипломатије, пажљиво одмеравајући све детаље.
Јанг Ђечи, члан политбироа владајуће странке и шеф канцеларије за међународне послове Централног комитета странке одржао је занимљив говор.
Јанг није министар спољних послова, већ шеф министра Ванга Јиа. Али, с друге стране, Јанг се обратио Националном комитету за америчко-кинеске односе, у којем се појављују и странци (на пример, Хенри Кисинџер).
Односно, реч је о не сасвим званичном, али врло озбиљном позиву, дословно: "да се вратимо на ток разумних и одрживих односа". Отприлике у време демократе Барака Обаме, чији је потпредседник био тренутни председник Џо Бајден.
Подужи списак услова за рестарт односа
Шта тачно треба учинити да би се ово постигло: списак је заправо подужи, мада је сасвим у складу са списком акција претходне администрације, које би једноставно требало да буду поништене.
За почетак - "Кину треба видети онаквом каква јесте". Односно, САД треба да престану да Кину приказује као комунистичку диктатуру која угрожава свој и друге народе, и да почну да говоре истину о тој земљи.
Даље, треба престати да се "гледа на Кину као на главног стратешког конкурента, чак и као на непријатеља", јер је претходна администрација овде "историјски, фундаментално и стратешки погрешила".
Прецизније речено, Америка не би требало да политизује трговину, да не спречава цивилна друштва да воде дијалог, то јест, треба да престане са праћењем кинеских студената у САД и да поново отвори културна представништва (институте Конфуција). Такође да престане да се меша у питања Тајвана, Хонгконга, Тибета и Синкјанга.
Ово није комплетна листа предуслова за поновно покретање система, али она има неке посебне карактеристике. Прво, уместо Кине, овде је лако уметнути Русију, мењајући неке специфичности. И друго, заиста без укидања свих ових и многих других "иницијатива" Трампове администрације нормални амерички односи са Пекингом (или Москвом) су немогући.
Истовремено, Сједињене Државе немају шансе да одговоре сопственом листом тврдњи јер ни Кина ни Русија нису подвргавале односе са САД таквим притисцима као што је то Америка чинила према њима, па и за време Обаме.
Односно, поновно покретање система, повратак у нормалу не може бити двосмерна акција. Чак и ако неко заиста жели да га прикаже таквим. Једна страна је започињала свађу, док друга није учинила апсолутно ништа да дође до тога.
Кинески коментари на Јангов говор су прилично мрачни. Од "Вашингтон је тај који би требало да направи први корак ка помирењу" до "у Вашингтону је успостављен консензус да треба наставити са старом политиком". Мисли се на двостраначки консензус који је данас јединствен случај.
Обрачун са Пекингом и Москвом штетан за Америку
Нови државни секретар Ентони Блинкен је већ назвао Кину "најзначајнијим изазовом" за своју земљу, као и чињеницу да се на кључна дипломатска места постављају особе које су непријатне за Пекинг.
Али могуће је рећи и на други начин: нема гласова који би отворено и директно признали да је обрачун са Пекингом или Москвом био грешка која је наштетила пре свега самој Америци.
Овде треба подсетити да се током четири године владавине републиканаца појавило неколико чланака о спољној политици демократа, које су написали или потписали сви кључни играчи, почев од Џоа Бајдена.
А једина незаборавна мисао у њима је да сучељавање са овим или многим другим државама треба да се изведе заједно са савезницима. Доналд Трамп није то покушао да уради, и на томе се опекао.