PEKING ŠALJE SIGNALE VAŠINGTONU: Kina igra po ustaljenim pravilima, reakcija Amerikanaca može biti presudna
Spisak uslova za restart odnosa poduži, novi državni sekretar Entoni Blinken je već nazvao azijsku zemlju "najznačajnijim izazovom"
Peking je preduzeo diplomatsku akciju u sferi od čijeg stanja zavisi celokupna situacija u svetu u narednim decenijama: predložio je Sjedinjenim Državama da vrate odnose u normalu.
NEOBIČNA POJAVA NA KRAJNJEM ISTOKU RUSIJE: Ljudi hrle da vide džinovske pečurke (FOTO)
NAJNOVIJA REAKCIJA BAJDENA: Američki predsednik rekao šta Trampu nikako ne treba dozvoliti
KINEZI SU DOZVOLILI DA SE UĐE U VUHAN: Sada imaju zahtev - čeka se reakcija Svetske zdravstvene organizacije
Kina igra po svim pravilima međunarodne diplomatije, pažljivo odmeravajući sve detalje.
Jang Đeči, član politbiroa vladajuće stranke i šef kancelarije za međunarodne poslove Centralnog komiteta stranke održao je zanimljiv govor.
Jang nije ministar spoljnih poslova, već šef ministra Vanga Jia. Ali, s druge strane, Jang se obratio Nacionalnom komitetu za američko-kineske odnose, u kojem se pojavljuju i stranci (na primer, Henri Kisindžer).
Odnosno, reč je o ne sasvim zvaničnom, ali vrlo ozbiljnom pozivu, doslovno: "da se vratimo na tok razumnih i održivih odnosa". Otprilike u vreme demokrate Baraka Obame, čiji je potpredsednik bio trenutni predsednik Džo Bajden.
Poduži spisak uslova za restart odnosa
Šta tačno treba učiniti da bi se ovo postiglo: spisak je zapravo poduži, mada je sasvim u skladu sa spiskom akcija prethodne administracije, koje bi jednostavno trebalo da budu poništene.
Za početak - "Kinu treba videti onakvom kakva jeste". Odnosno, SAD treba da prestanu da Kinu prikazuje kao komunističku diktaturu koja ugrožava svoj i druge narode, i da počnu da govore istinu o toj zemlji.
Dalje, treba prestati da se "gleda na Kinu kao na glavnog strateškog konkurenta, čak i kao na neprijatelja", jer je prethodna administracija ovde "istorijski, fundamentalno i strateški pogrešila".
Preciznije rečeno, Amerika ne bi trebalo da politizuje trgovinu, da ne sprečava civilna društva da vode dijalog, to jest, treba da prestane sa praćenjem kineskih studenata u SAD i da ponovo otvori kulturna predstavništva (institute Konfucija). Takođe da prestane da se meša u pitanja Tajvana, Hongkonga, Tibeta i Sinkjanga.
Ovo nije kompletna lista preduslova za ponovno pokretanje sistema, ali ona ima neke posebne karakteristike. Prvo, umesto Kine, ovde je lako umetnuti Rusiju, menjajući neke specifičnosti. I drugo, zaista bez ukidanja svih ovih i mnogih drugih "inicijativa" Trampove administracije normalni američki odnosi sa Pekingom (ili Moskvom) su nemogući.
Istovremeno, Sjedinjene Države nemaju šanse da odgovore sopstvenom listom tvrdnji jer ni Kina ni Rusija nisu podvrgavale odnose sa SAD takvim pritiscima kao što je to Amerika činila prema njima, pa i za vreme Obame.
Odnosno, ponovno pokretanje sistema, povratak u normalu ne može biti dvosmerna akcija. Čak i ako neko zaista želi da ga prikaže takvim. Jedna strana je započinjala svađu, dok druga nije učinila apsolutno ništa da dođe do toga.
Kineski komentari na Jangov govor su prilično mračni. Od "Vašington je taj koji bi trebalo da napravi prvi korak ka pomirenju" do "u Vašingtonu je uspostavljen konsenzus da treba nastaviti sa starom politikom". Misli se na dvostranački konsenzus koji je danas jedinstven slučaj.
Obračun sa Pekingom i Moskvom štetan za Ameriku
Novi državni sekretar Entoni Blinken je već nazvao Kinu "najznačajnijim izazovom" za svoju zemlju, kao i činjenicu da se na ključna diplomatska mesta postavljaju osobe koje su neprijatne za Peking.
Ali moguće je reći i na drugi način: nema glasova koji bi otvoreno i direktno priznali da je obračun sa Pekingom ili Moskvom bio greška koja je naštetila pre svega samoj Americi.
Ovde treba podsetiti da se tokom četiri godine vladavine republikanaca pojavilo nekoliko članaka o spoljnoj politici demokrata, koje su napisali ili potpisali svi ključni igrači, počev od Džoa Bajdena.
A jedina nezaboravna misao u njima je da sučeljavanje sa ovim ili mnogim drugim državama treba da se izvede zajedno sa saveznicima. Donald Tramp nije to pokušao da uradi, i na tome se opekao.