Ко ће наследити Папу Фрању? Ово су потенцијални кандидати за новог поглавара Римокатоличке цркве - Детаљна процедура избора

Са својих 88 година, био је најстарији папа у последњих више од једног века. Патио је од разних здравствених проблема и током последњих година прошао је кроз неколико озбиљних криза, што је изазвало забринутост у вези са његовом издржљивошћу и способношћу да обавља своје дужности, писао је The Catholic Хералд.

У својим мемоарима "Живот: Моја прича кроз историју", објављеним прошле године, папа Фрањо је рекао да никада није разматрао да, попут свог претходника Бенедикта XVI, абдицира – одлука коју је назвао "судбоносном" и која је "прекинула табу дуг шест векова", како је навео The Тимес. Ипак, потврдио је да је по доласку на место папе 2013. године потписао изјаву да ће дати оставку ако му здравље не буде дозвољавало да врши своју службу.

Док му је стање у последње време деловало стабилно, у Ватикану су се, дискретно и иза затворених врата, одвијале припреме за период транзиције који католичку цркву чека након његове смрти.

Како се бира нови папа?

Ритуали око избора новог папе потичу из прошлих векова, али су у новије време модернизовани. Тим католичких новинара и истраживача направио је дигитални водич кроз сваког кардинала који ће бирати новог поглавара цркве.

College оф Цардиналс Репорт – „модеран, интерактиван сајт“, према порталу Crux – садржао је информације о свих 252 кардинала, укључујући њихов став о важним темама попут заређивања жена за ђаконе, благосиљања истополних заједница и укидања обавезног целибата.

Од укупно 252 кардинала, 137 их је било млађе од 80 година, што их је чинило подобним за учешће у конклави – папинским изборима.

Након смрти папе, кардинали се окупљају у Сикстинској капели у Ватикану, где полажу заклетву о ћутању и бивају изоловани од спољног света. Отворено лобирање није дозвољено, али је процес и даље био изразито политички.

Гласање се спроводило путем тајног изјашњавања, а за избор је била потребна двотрећинска већина. Гласови су се спаљивали након сваке рунде гласања. Црни дим значио је да папа још није изабран, док је бели дим најављивао избор новог поглавара.

Ко је бирао папу?

Кардинали који су чинили конклаву називали су се „најмоћнијим бирачким телом на свету за своју величину“, према Финанциал Тимесу. Папа Фрањо је значајно утицао на то ко ће бирати његовог наследника. Од 138 кардинала млађих од 80 година, велику већину је он именовао.

Већина кардинала није имала много информација о потенцијалним кандидатима, јер се кандидатура не спроводи као у политичким изборима. Мали број кардинала долазио је из Римске курије, док су остали били надбискупи из разних крајева света.

Фрањо је „револуционисао“ састав кардиналског колегијума, бирајући представнике из мањих и сиромашнијих земаља, чиме је цркву усмерио ка периферији.

Ко су били фаворити за наследника?

Спекулације о наследнику често су сматране неукусним док је папа био жив, али пажња јавности ипак је била усмерена на тзв. папабиле – кардинале са највише шанси да постану папа.

Кардинал Пјетро Паролин (Италија): Папа Фрањин државни секретар, познат као вешт дипломата.

Кардинал Луис Антонио Тагле (Филипини): Харизматични Азијат, близак Фрањиним социјалним ставовима.

Кардинал Петер Турксон (Гана): Либералан и с великим искуством, али без широке подршке.

Кардинал Петер Erdö (Мађарска): Конзервативнији, виђен као могући кандидат компромиса.

Кардинал Микола Бичок (Украјина): Најмлађи фаворит, познат по свом говору о рату у Украјини.

Коначни избор ипак је био познат само Духу Светом – који, како се често говорило, "воли изненађења".

Србија Данас