Ko je bio Ali Larijani i zašto je njegova smrt težak udarac za vrh vlasti u Iranu?
Iran nije potvrdio smrt svog šefa bezbednosti, Alija Larijanija, za koga Izrael tvrdi da je ubijen u noćnom vazdušnom napadu. Ali ako se to pokaže tačnim, to bi značilo uklanjanje jednog od najiskusnijih i najuticajnijih kreatora politike Islamske Republike u ključnom trenutku.
Larijani nije bio vojni komandant, ali je bio centralna figura u oblikovanju strateških odluka Irana.
Kao sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, nalazio se u samom srcu donošenja odluka o ratu, diplomatiji i nacionalnoj bezbednosti.
Njegov glas imao je težinu u čitavom sistemu, posebno u upravljanju sukobom Irana sa Sjedinjenim Državama i Izraelom.
Nakon ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija 28. februara, Larijani je zauzeo prkosan ton, signalizirajući da je Iran spreman za dugotrajan sukob.
Njegova navodna smrt dolazi u trenutku šire kampanje u kojoj je više visokih iranskih zvaničnika i komandanata ubijeno u razmaku od svega nekoliko nedelja. Ovaj obrazac ukazuje na kontinuirani napor da se oslabi struktura rukovodstva Irana tokom ratnog stanja.
Uprkos tvrdom stavu prema Zapadu, Larijani je unutar Irana često opisivan kao pragmatičar. Kombinovao je ideološku lojalnost sa tehnokratskim pristupom, favorizujući promišljenu strategiju umesto puke retorike.
Ostao je duboko skeptičan prema saradnji sa zapadnim silama, ali je takođe bio uključen u ključne diplomatske napore, uključujući ulogu izaslanika u dugoročnom sporazumu o saradnji Irana sa Kinom.
U trenutku navodne smrti, Larijani je bio zadužen za upravljanje trima velikim krizama.
Prva je bio sam rat. Smatrao je da Iran treba da se pripremi za dugotrajan sukob i da proširi konflikt na region i šire, uključujući i zatvaranje Ormuskog moreuza.
Druga je talas unutrašnjih nemira, koji je počeo zbog ekonomskih problema, ali se brzo pretvorio u šire proteste sa ciljem rušenja Islamske Republike. Na njih je odgovoreno represijom u kojoj su širom zemlje ubijene hiljade demonstranata.
Treća je iranski nuklearni program i zastali indirektni pregovori sa Vašingtonom, koji su dodatno poremećeni vojnim udarima.
Njegovo eventualno uklanjanje ostavlja ova pitanja nerešenim i prebacuje ih na još uvek nepoznatog naslednika koji će se suočiti sa izuzetno krhkom situacijom. Iako je Iran pokazao otpornost, delom i kroz poremećaje na globalnom tržištu energije, njegov vazdušni prostor ostaje otvoren za dalje napade. Svaki novi visoki zvaničnik biće izložen neposrednom riziku da postane meta.
Ovo bi moglo dodatno pomeriti moć ka vojsci. Nedavne izjave predsednika Masuda Pezeškijana sugerišu da su jedinice oružanih snaga praktično dobile široka ovlašćenja da deluju ukoliko je vrh vlasti onesposobljen. U praksi, to bi moglo značiti brže donošenje odluka, ali uz slabiju centralnu koordinaciju.
Postoje i znaci da se rukovodstvo suočava sa problemima u upravljanju sukcesijom. Iran je odložio javna saopštenja i neke figure, uključujući novog vrhovnog vođu Modžtabu Hamneija, drži van očiju javnosti. Nije jasno da li je to iz bezbednosnih razloga ili zbog unutrašnje neizvesnosti.
Kratkoročno, najverovatniji ishod je nestabilnija situacija: tvrđi vojni pristup ratu i oštrija represija u zemlji.
Na duži rok, međutim, sistem koji nastavlja da gubi visoke zvaničnike mogao bi sve teže da funkcioniše efikasno, posebno u zemlji sa više od 90 miliona stanovnika.
Larijanijeva smrt, dakle, ne bi bila samo gubitak jednog zvaničnika. Ona bi produbila krizu rukovodstva koja bi mogla da utiče i na tok rata i na stabilnost same iranske države.
Srbija Danas/BBC
