Комунистичка држава у комшилуку ЗА КОЈУ НИКАД НИСТЕ ЧУЛИ: Још постоје статуе Лењина, срп и чекић на застави - а ускоро можда нестане
Преднистровље, де фацто независна држава територијално смештена у Молдавији, би могло поново постати део Молдавије, али као аутономна јединица, изјавио је румунски председник Никушор Дан и отворио питање које већ деценијама изазива поделе у региону.
Он је у интервјуу за "Euronews" истакао да би модел Гагаузије могао послужити као оквир за реинтеграцију Преднистровља, уз очување посебног статуса тог подручја и његово укључивање у европске интеграције Молдавије.
Румунски председник нагласио је да би Европска унија могла да прихвати идеју да Молдавија уђе у Унију заједно са таквом аутономном територијом.
Преднистровље, познато и по румунском имену Транснистрија, у којем Руси и Украјинци чине око 60 одсто становништва, покушало је да се отцепи од Молдавије још пре распада Совјетског Савеза, плашећи се да ће земља кренути путем уједињења са Румунијом. Главни град Преднистровља, Тираспољ, дом је чувеног фудбалског клуба "Шериф Тираспољ".
Након неуспелог покушаја власти у Кишињеву да силом реше проблем, Преднистровље је постало фактички независна територија изван контроле централне власти. За разлику од њега, Гагаузија на југу Молдавије ужива статус аутономије, али је позната по проруском расположењу, док Кишињев последњих година спроводи проевропски курс.
Европска унија је Молдавији и Украјини још 2022. доделила статус кандидата, а 2024. су у Луксембургу почели и званични преговори о приступању. Ипак, у Бриселу су више пута наглашавали да је одлука била првенствено политички симболична, како би се ојачала позиција Кијева и Кишињева наспрам Москве.
Иако се европска перспектива све чешће помиње, став грађана Молдавије остаје дубоко подељен. На референдуму прошле године минимална већина за улазак у ЕУ постигнута је захваљујући гласовима дијаспоре.
Ситуацију додатно компликује политички амбијент у земљи. На ванредним изборима одржаним 28. септембра готово једнак број гласова добили су прозападна странка председнице Маје Санду и проруска опозиција, а власт је задржана поново захваљујући бирачима из иностранства.