Komunistička država u komšiluku ZA KOJU NIKAD NISTE ČULI: Još postoje statue Lenjina, srp i čekić na zastavi - a uskoro možda nestane
Prednistrovlje, de facto nezavisna država teritorijalno smeštena u Moldaviji, bi moglo ponovo postati deo Moldavije, ali kao autonomna jedinica, izjavio je rumunski predsednik Nikušor Dan i otvorio pitanje koje već decenijama izaziva podele u regionu.
On je u intervjuu za "Euronews" istakao da bi model Gagauzije mogao poslužiti kao okvir za reintegraciju Prednistrovlja, uz očuvanje posebnog statusa tog područja i njegovo uključivanje u evropske integracije Moldavije.
Rumunski predsednik naglasio je da bi Evropska unija mogla da prihvati ideju da Moldavija uđe u Uniju zajedno sa takvom autonomnom teritorijom.
Prednistrovlje, poznato i po rumunskom imenu Transnistrija, u kojem Rusi i Ukrajinci čine oko 60 odsto stanovništva, pokušalo je da se otcepi od Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, plašeći se da će zemlja krenuti putem ujedinjenja sa Rumunijom. Glavni grad Prednistrovlja, Tiraspolj, dom je čuvenog fudbalskog kluba "Šerif Tiraspolj".
Nakon neuspelog pokušaja vlasti u Kišinjevu da silom reše problem, Prednistrovlje je postalo faktički nezavisna teritorija izvan kontrole centralne vlasti. Za razliku od njega, Gagauzija na jugu Moldavije uživa status autonomije, ali je poznata po proruskom raspoloženju, dok Kišinjev poslednjih godina sprovodi proevropski kurs.
Evropska unija je Moldaviji i Ukrajini još 2022. dodelila status kandidata, a 2024. su u Luksemburgu počeli i zvanični pregovori o pristupanju. Ipak, u Briselu su više puta naglašavali da je odluka bila prvenstveno politički simbolična, kako bi se ojačala pozicija Kijeva i Kišinjeva naspram Moskve.
Iako se evropska perspektiva sve češće pominje, stav građana Moldavije ostaje duboko podeljen. Na referendumu prošle godine minimalna većina za ulazak u EU postignuta je zahvaljujući glasovima dijaspore.
Situaciju dodatno komplikuje politički ambijent u zemlji. Na vanrednim izborima održanim 28. septembra gotovo jednak broj glasova dobili su prozapadna stranka predsednice Maje Sandu i proruska opozicija, a vlast je zadržana ponovo zahvaljujući biračima iz inostranstva.
