ДА ЛИ ЈЕ ФИЈАСКО СА ВАКЦИНАМА ПОЧЕТАК КРАЈА ЕУ: Откривамо како је Европа пала на најважнијем испиту - корони

Годину дана након почетка пандемије коронавируса, процес вакцинације на подручју Европске уније увелико је у току али чини се како је фокус челника из Брисела на свему осим на здравственим предностима имунизације становништва.

Иако су на почетку процеса вакцинације многи европски званичници говорили како имунизација мора тећи равномерно у свим државама чланицама, процес се данас одвија знатно другачије, а ЕУ је показала неколико озбиљних слабости.

Крајем октобра 2020. године, док је Европска агенција за лекове (ЕМА) вршила последња испитивања Фајзерове вакцине за подручје ЕУ, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен гледала је на процес вакцинације као јединствену прилику за показивање снаге Европске уније.

Током једног од говора, председница Комисије говорила је о томе како ће земље ЕУ у исто време, започети процес вакцинације становништва.

- Ово је веома важан процес. Морамо почети вакцинисати заједно, свих 27 чланица у истом дану. Као што смо били уједињени кроз пандемију, тако морамо бити уједињени и у процесу вакцинације - говорила је председница Комисије крајем октобра.

Међутим, врло брзо након почетка имунизације, почели су се јављати први проблеми везани за дистрибуцију вакцина. Фајзер је обавестио Европску комисију како због потешкоћа у производњи нису у могућности остварити планове који су већ раније договорени са ЕУ. Након тога, са сличним проблемима јавила се и АстраЗенека чија вакцина у том тренутку још увек није била одобрена на тржишту ЕУ.

И док се проблем са Фајзером покушао решити конкретним потезима и отварањем нових погона у Белгији и Немачкој, сага око АстраЗенеке добила је једну потпуно нову димензију где су челни људи ЕУ и компаније АстраЗенека међусобно оптуживали једни друге за кршење договора.

Већ тада, Европска унија знатно је заостајала за другим државама света по питању вакцинације становника.

 

И док је сага око дистрибуције вакцина почетком 2021. још увек била главни проблем Брисела, пандемија је и даље харала Европом, а државе су биле све мање задовољне начином на који се имплементира Европски план за вакцинацију.

Редом су се јављале Пољска, Мађарска, Аустрија и друге државе те су критиковале систем који очигледно није функционисао.

Незадовољство је довело до тога да је немачка канцеларка Меркел сазвала хитни састанак са произвођачима вакцина како би се уклонили проблеми у ланцу снабдевања. Све је упућивало на то да су европски проблеми знатно дубљи те да ће се државе врло брзо морати окренути себи.

То је прва учинила Мађарска те постала прва земља Европске уније која је одобрила руску вакцину Спутњик В и због тога добила низ критика Брисела.

- Очекивања од ЕУ била су заиста висока, али сада видимо да дистрибуција вакцина иде знатно спорије те се државама испоручује мање вакцина него што је обећано на почетку. И поред тога, неке европске институције и бирократе настављају нападати земље које желе пронаћи алтернативне начине за набавку вакцина. Ово је тренутно најважније питање и ми желимо спасити животе наших грађана - рекао је шеф дипломатије Мађарске Петер Сијарто.

 

Поред проблема дистрибуције, Европска унија је у кратком року успела да створи и два додатна проблема са истим произвођачем, а приступ решавању проблема био је потпуно погрешан.

Након што је вакцина коначно одобрена те су сви сматрали како ће због цене и лакших услова складиштења АстраЗенека омогућити лакше и брже вакцинисање, земље чланице редом су почеле обустављати вакцинацију тврдећи како је ова вакцина мање ефикасна за особе изнад 65 година.

То је довело до новог застоја у вакцинацији што се јасно одразило на стопи вакцинисаног становништва.

Иако је ЕМА вакцину одобрила за све категорије, највећа бољка ЕУ поновно је дошла на видело, те се још једном показало како Европска агенција за лекове има само формалну и протоколарну улогу, а да националне агенције и даље имају потпуни ауторитет.

Само неколико дана након што су државе западне Европе забраниле вакцину старијима од 65 година, оне су поновно одобрене за ту категорију што јасно указује на недоследност политика чланица заједнице.

И на крају, трећи чин познате драме са АстраЗенеком добио је додатни заплет у претходним седмицама када су државе чланице редом почеле обустављати вакцинацију овом вакцином због случајева стварања крвних угрушака код особа које су примиле АстраЗенека вакцине.

Иако су и Светска здравствена организација те ЕМА јасно указале на чињеницу да за сада не постоји узрочна веза између згрушавања крви и вакцинације, што су потврдили и из Велике Британије, већина држава Европске уније одлучила је привремено обуставити вакцинацију што је поновно довело до тога да АстраЗенека пролонгира пошиљку 30 милиона вакцина за ЕУ.

 

Поред проблема са дистрибуцијом и АстраЗенеком, Европска унија је показала како процес одобравања вакцина и даље има дубоку геополитичку позадину.

Иако је руска вакцина Спутњик В одобрена још средином прошле године те су се чланице ЕУ попут Мађарске, Словачке и Чешке одлучиле на куповину овог цепива услед недостатка "западних", Европска агенција за лекове и даље није дала дозволу за коришћење Спутњик В вакцина на простору ЕУ те се одлука о одобрењу тек почела разматрати почетком марта ове године.

У међувремену, Европска унија одобрила је и четврту вакцину компаније Џонсон & Džonnson која је већ најавила могуће проблеме са дистрибуцијом вакцина.

Уз штуро објашњење о томе како је потребно доставити додатну документацију, званичници ЕУ искористили су прилику да још једном и кроз овај процес нагласе геополитичке разлике између ЕУ и Русије и тако здравствене предности гурну у други план.

- Све у свему, морам рећи да се и даље питамо зашто Русија нуди теоретски милионе и милионе доза, а да није довољно напредовала у вакцинацији властитог народа. Ово је питање на које требамо добити одговор - рекла је Урсула фон дер Лајен након чега је уследила реакција Русије у којој је наведено како се беспотребно политизира ситуација са вакцинама.

 

Од почетка вакцинације 27. децембра, Европска унија налази се и даље у истим проблемима. Проценат вакцинисаних и даље се креће испод 10 посто, а европски премијери, прије свега Андреј Пленковић и аустријски канцелар Себастиан Курц јасно су указали на недостатке европског система вакцинације.

Изјаве у медијима формализовали су и кроз писмо Европској комисији које је је потписало укупно пет премијера земаља ЕУ (Аустрија, Чешка, Латвија, Хрватска и Словенија) у којем се тражи адекватнија и равномјернија расподела вакцина.

Иако се процес имунизације може различито посматрати од државе до државе, евидентно је како бројне државе света тренутно имају значајно боље резултате од Европске уније која је еуфорично најављивала почетак процес вакцинације.

Унија је, по ко зна који пут, постала жртва властитих подела које су овај пут јасно видљиве на примеру пандемије где је јединство чланица од самог почетка вакцинације стајало на климавим ногама, а са јављањем првих проблема у потпуности се и урушило.