DA LI JE FIJASKO SA VAKCINAMA POČETAK KRAJA EU: Otkrivamo kako je Evropa pala na najvažnijem ispitu - koroni

Godinu dana nakon početka pandemije koronavirusa, proces vakcinacije na području Evropske unije uveliko je u toku ali čini se kako je fokus čelnika iz Brisela na svemu osim na zdravstvenim prednostima imunizacije stanovništva.

Iako su na početku procesa vakcinacije mnogi evropski zvaničnici govorili kako imunizacija mora teći ravnomerno u svim državama članicama, proces se danas odvija znatno drugačije, a EU je pokazala nekoliko ozbiljnih slabosti.

Krajem oktobra 2020. godine, dok je Evropska agencija za lekove (EMA) vršila poslednja ispitivanja Fajzerove vakcine za područje EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen gledala je na proces vakcinacije kao jedinstvenu priliku za pokazivanje snage Evropske unije.

Tokom jednog od govora, predsednica Komisije govorila je o tome kako će zemlje EU u isto vreme, započeti proces vakcinacije stanovništva.

- Ovo je veoma važan proces. Moramo početi vakcinisati zajedno, svih 27 članica u istom danu. Kao što smo bili ujedinjeni kroz pandemiju, tako moramo biti ujedinjeni i u procesu vakcinacije - govorila je predsednica Komisije krajem oktobra.

Međutim, vrlo brzo nakon početka imunizacije, počeli su se javljati prvi problemi vezani za distribuciju vakcina. Fajzer je obavestio Evropsku komisiju kako zbog poteškoća u proizvodnji nisu u mogućnosti ostvariti planove koji su već ranije dogovoreni sa EU. Nakon toga, sa sličnim problemima javila se i AstraZeneka čija vakcina u tom trenutku još uvek nije bila odobrena na tržištu EU.

I dok se problem sa Fajzerom pokušao rešiti konkretnim potezima i otvaranjem novih pogona u Belgiji i Nemačkoj, saga oko AstraZeneke dobila je jednu potpuno novu dimenziju gde su čelni ljudi EU i kompanije AstraZeneka međusobno optuživali jedni druge za kršenje dogovora.

Već tada, Evropska unija znatno je zaostajala za drugim državama sveta po pitanju vakcinacije stanovnika.

 

I dok je saga oko distribucije vakcina početkom 2021. još uvek bila glavni problem Brisela, pandemija je i dalje harala Evropom, a države su bile sve manje zadovoljne načinom na koji se implementira Evropski plan za vakcinaciju.

Redom su se javljale Poljska, Mađarska, Austrija i druge države te su kritikovale sistem koji očigledno nije funkcionisao.

Nezadovoljstvo je dovelo do toga da je nemačka kancelarka Merkel sazvala hitni sastanak sa proizvođačima vakcina kako bi se uklonili problemi u lancu snabdevanja. Sve je upućivalo na to da su evropski problemi znatno dublji te da će se države vrlo brzo morati okrenuti sebi.

To je prva učinila Mađarska te postala prva zemlja Evropske unije koja je odobrila rusku vakcinu Sputnjik V i zbog toga dobila niz kritika Brisela.

- Očekivanja od EU bila su zaista visoka, ali sada vidimo da distribucija vakcina ide znatno sporije te se državama isporučuje manje vakcina nego što je obećano na početku. I pored toga, neke evropske institucije i birokrate nastavljaju napadati zemlje koje žele pronaći alternativne načine za nabavku vakcina. Ovo je trenutno najvažnije pitanje i mi želimo spasiti živote naših građana - rekao je šef diplomatije Mađarske Peter Sijarto.

 

Pored problema distribucije, Evropska unija je u kratkom roku uspela da stvori i dva dodatna problema sa istim proizvođačem, a pristup rešavanju problema bio je potpuno pogrešan.

Nakon što je vakcina konačno odobrena te su svi smatrali kako će zbog cene i lakših uslova skladištenja AstraZeneka omogućiti lakše i brže vakcinisanje, zemlje članice redom su počele obustavljati vakcinaciju tvrdeći kako je ova vakcina manje efikasna za osobe iznad 65 godina.

To je dovelo do novog zastoja u vakcinaciji što se jasno odrazilo na stopi vakcinisanog stanovništva.

Iako je EMA vakcinu odobrila za sve kategorije, najveća boljka EU ponovno je došla na videlo, te se još jednom pokazalo kako Evropska agencija za lekove ima samo formalnu i protokolarnu ulogu, a da nacionalne agencije i dalje imaju potpuni autoritet.

Samo nekoliko dana nakon što su države zapadne Evrope zabranile vakcinu starijima od 65 godina, one su ponovno odobrene za tu kategoriju što jasno ukazuje na nedoslednost politika članica zajednice.

I na kraju, treći čin poznate drame sa AstraZenekom dobio je dodatni zaplet u prethodnim sedmicama kada su države članice redom počele obustavljati vakcinaciju ovom vakcinom zbog slučajeva stvaranja krvnih ugrušaka kod osoba koje su primile AstraZeneka vakcine.

Iako su i Svetska zdravstvena organizacija te EMA jasno ukazale na činjenicu da za sada ne postoji uzročna veza između zgrušavanja krvi i vakcinacije, što su potvrdili i iz Velike Britanije, većina država Evropske unije odlučila je privremeno obustaviti vakcinaciju što je ponovno dovelo do toga da AstraZeneka prolongira pošiljku 30 miliona vakcina za EU.

 

Pored problema sa distribucijom i AstraZenekom, Evropska unija je pokazala kako proces odobravanja vakcina i dalje ima duboku geopolitičku pozadinu.

Iako je ruska vakcina Sputnjik V odobrena još sredinom prošle godine te su se članice EU poput Mađarske, Slovačke i Češke odlučile na kupovinu ovog cepiva usled nedostatka "zapadnih", Evropska agencija za lekove i dalje nije dala dozvolu za korišćenje Sputnjik V vakcina na prostoru EU te se odluka o odobrenju tek počela razmatrati početkom marta ove godine.

U međuvremenu, Evropska unija odobrila je i četvrtu vakcinu kompanije Džonson & Džonnson koja je već najavila moguće probleme sa distribucijom vakcina.

Uz šturo objašnjenje o tome kako je potrebno dostaviti dodatnu dokumentaciju, zvaničnici EU iskoristili su priliku da još jednom i kroz ovaj proces naglase geopolitičke razlike između EU i Rusije i tako zdravstvene prednosti gurnu u drugi plan.

- Sve u svemu, moram reći da se i dalje pitamo zašto Rusija nudi teoretski milione i milione doza, a da nije dovoljno napredovala u vakcinaciji vlastitog naroda. Ovo je pitanje na koje trebamo dobiti odgovor - rekla je Ursula fon der Lajen nakon čega je usledila reakcija Rusije u kojoj je navedeno kako se bespotrebno politizira situacija sa vakcinama.

 

Od početka vakcinacije 27. decembra, Evropska unija nalazi se i dalje u istim problemima. Procenat vakcinisanih i dalje se kreće ispod 10 posto, a evropski premijeri, prije svega Andrej Plenković i austrijski kancelar Sebastian Kurc jasno su ukazali na nedostatke evropskog sistema vakcinacije.

Izjave u medijima formalizovali su i kroz pismo Evropskoj komisiji koje je je potpisalo ukupno pet premijera zemalja EU (Austrija, Češka, Latvija, Hrvatska i Slovenija) u kojem se traži adekvatnija i ravnomjernija raspodela vakcina.

Iako se proces imunizacije može različito posmatrati od države do države, evidentno je kako brojne države sveta trenutno imaju značajno bolje rezultate od Evropske unije koja je euforično najavljivala početak proces vakcinacije.

Unija je, po ko zna koji put, postala žrtva vlastitih podela koje su ovaj put jasno vidljive na primeru pandemije gde je jedinstvo članica od samog početka vakcinacije stajalo na klimavim nogama, a sa javljanjem prvih problema u potpunosti se i urušilo.