Крај нуклеарне уздржаности за Иран? Смрт ајатолаха Хамнеија може да промени иранску нуклеарну доктрину

Међутим, његова смрт прошлог месеца, од стране Сједињених Држава и Израела, могла би отворити пут најтврђим фракцијама режима да преиспитају ту одлуку, а јавни дискурс у Ирану већ се креће у том правцу, пише CNN.

Отпор притиску

- Нуклеарна фетва је мртва - рекао је за CNN Трита Парси из Института Квинси.  - Мишљење елите, као и јавно мњење, драматично се променило по том питању, што не би требало да изненађује с обзиром на то да су Иран, усред преговора, два пута бомбардовале две нуклеарне силе.

Годинама се бивши врховни вођа опирао унутрашњем притиску да одобри израду нуклеарног оружја, чак и након што се амерички председник Доналд Трамп 2018. повукао из нуклеарног споразума. Суочен са ескалацијом непријатељства САД-а и Израела, Хамнеи се држао доктрине коју стручњаци називају "стратешким стрпљењем".

Дозволио је Ирану да постепено напредује у обогаћивању уранијума, приближавајући материјал нивоима потребним за оружје, али без преласка прага стварне израде бомбе.

Нејасан став новог вође

Позиви за набавку нуклеарне бомбе постали су гласнији након израелске војне операције без преседана против Ирана прошле године, у којој је убијено неколико војних и нуклеарних лидера. Поново су се појачали након Трампове наредбе за напад на три најважнија иранска нуклеарна постројења.

Још и пре тих напада, Иранска револуционарна гарда (ИРГЦ) упозорила је да је Техеран спреман да промени свој свој нуклеарни став.  

- Промена иранске нуклеарне доктрине и политике, укључујући одступање од ранијих разматрања, вероватна је и замислива - рекао је 2024. године Ахмад Хакталаб, командант ИРГЦ-а задужен за заштиту иранских нуклеарних постројења.

Иран још није јавно променио своју доктрину. Међутим, поседује више од 400 килограма високо обогаћеног уранијума, што би било довољно за производњу неколико комада нуклеарног оружја ако Хаменеијев син и нови врховни вођа, Моџтаба, поништи очеву фетву. Уранијум је кључно гориво за нуклеарне електране, а ако се обогати до високих нивоа, може се користити за израду бомбе.

Моџтаба се не појављује у јавности, подстичући нагађања о његовом стању и способности доношења одлука док ИРГЦ јача свој утицај у земљи.

На питање да ли ће се иранска нуклеарна политика променити под новим вођством, министар спољних послова Абас Арагчи рекао је овог месеца за Ал Џазиру да није сигуран у "правни или политички став" новог вође о нуклеарном оружју. 

- Моје је схватање да се не би требало значајно разликовати од наше досадашње политике, али морамо да сачекамо док се не упознамо с његовим ставовима - додао је.

Нестали разлози за суздржаност

Моџтабино прво наводно обраћање као вође била је изјава коју је прочитао водитељ на државној телевизији. У њој се заклео на освету за очеву смрт и друге погинуле у рату, али није поменуо нуклеарни програм, остављајући посматраче да нагађају о судбини иранске нуклеарне доктрине.

Преживело иранско вођство такође се суочава с растућим домаћим позивима за променом нуклеарне политике. Тај притисак расте док ИРГЦ консолидује моћ и на кључне положаје враћа пензионисане команданте тврде линије како би водили млађу, осветољубивију генерацију бораца.

- Ушли смо у нову фазу - рекао је Насер Тораби, тврдолинијашки коментатор, за државну телевизију. - Након овог рата Иран ће бити препознат као светска суперсила... Морамо да предузмемо кораке ка производњи или поседовању нуклеарног оружја.

Чини се да ирански тврдолинијаши и ИРГЦ сада осећају да се отворила прилика за промену дугогодишње нуклеарне доктрине, рекао је Сина Азоди, аутор књиге "Иран и бомба".

- Један од разлога зашто су практиковали нуклеарну уздржаност био је страх од напада Израела и САД-а - рекао је Азоди.  - Али у овом тренутку, када су их ионако напали, све су им опције отворене. Додао је: Овај рат је из темеља променио све јер земља трпи велику казну.

Може ли рат подстаћи ширење нуклеарног оружја?

Израда нуклеарног оружја зависи од поништавања фетве, приступа високо обогаћеном уранијуму и способности израде функционалне бомбе. Под претпоставком да ирански режим има приступ својим залихама, могао би да се одлучи за израду примитивне нуклеарне направе уместо софистицираног оружја које се може испоручити пројектилима, рекао је Азоди.

Такав једноставнији дизајн и даље би могао да произведе праву нуклеарну експлозију, упоредиву са раним оружјем, али би био мање ефикасан и војно мање користан. Његова примарна вредност била би политичка: демонстрација нуклеарне способности и обезбеђивање одређене мере одвраћања, кажу стручњаци.

Међутим, без обзира на то да ли се ради о примитивној направи или софистициранијој бомби, одвраћање није загарантовано.  - Иран не може да користи своје нуклеарне снаге да би претио САД-у. Његови пројектили не могу да досегну САД, а чак и да могу, са 50 нуклеарних глава не можете одвратити земљу која их има 5000 - рекао је Азоди.

Он истиче да је иранска политика одвраћања деценијама била усмерена на Ирак, Израел и, у новије време, Саудијску Арабију. Ако би Иран наставио с развојем сопственог оружја, Ријад би вероватно био следећи у региону који би посегнуо за бомбом. Де факто саудијски вођа то је јасно рекао пре осам година.

Још 2018, саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман био је недвосмислен: Нема сумње, ако Иран развије нуклеарну бомбу, ми ћемо га следити што је пре могуће.

Извор: Србија Danas/Index.hr