Analiza
Kraj nuklearne uzdržanosti za Iran? Smrt ajatolaha Hamneija može da promeni iransku nuklearnu doktrinu
Kada je pre više od dve decenije tajni iranski nuklearni program dospeo u središte međunarodne pažnje, Teheran je insistirao na tome da su njegove namere miroljubive i da ne planira da razvije oružje. Tadašnji vrhovni vođa zemlje, ajatolah Ali Hamnei, otišao je toliko daleko da je izdao fetvu, pravnu odluku prema islamskom zakonu, kojom se to zabranjuje.
Međutim, njegova smrt prošlog meseca, od strane Sjedinjenih Država i Izraela, mogla bi otvoriti put najtvrđim frakcijama režima da preispitaju tu odluku, a javni diskurs u Iranu već se kreće u tom pravcu, piše CNN.
Otpor pritisku
- Nuklearna fetva je mrtva - rekao je za CNN Trita Parsi iz Instituta Kvinsi. - Mišljenje elite, kao i javno mnjenje, dramatično se promenilo po tom pitanju, što ne bi trebalo da iznenađuje s obzirom na to da su Iran, usred pregovora, dva puta bombardovale dve nuklearne sile.
Godinama se bivši vrhovni vođa opirao unutrašnjem pritisku da odobri izradu nuklearnog oružja, čak i nakon što se američki predsednik Donald Tramp 2018. povukao iz nuklearnog sporazuma. Suočen sa eskalacijom neprijateljstva SAD-a i Izraela, Hamnei se držao doktrine koju stručnjaci nazivaju "strateškim strpljenjem".
Dozvolio je Iranu da postepeno napreduje u obogaćivanju uranijuma, približavajući materijal nivoima potrebnim za oružje, ali bez prelaska praga stvarne izrade bombe.
Nejasan stav novog vođe
Pozivi za nabavku nuklearne bombe postali su glasniji nakon izraelske vojne operacije bez presedana protiv Irana prošle godine, u kojoj je ubijeno nekoliko vojnih i nuklearnih lidera. Ponovo su se pojačali nakon Trampove naredbe za napad na tri najvažnija iranska nuklearna postrojenja.
Još i pre tih napada, Iranska revolucionarna garda (IRGC) upozorila je da je Teheran spreman da promeni svoj svoj nuklearni stav.
- Promena iranske nuklearne doktrine i politike, uključujući odstupanje od ranijih razmatranja, verovatna je i zamisliva - rekao je 2024. godine Ahmad Haktalab, komandant IRGC-a zadužen za zaštitu iranskih nuklearnih postrojenja.
Iran još nije javno promenio svoju doktrinu. Međutim, poseduje više od 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, što bi bilo dovoljno za proizvodnju nekoliko komada nuklearnog oružja ako Hameneijev sin i novi vrhovni vođa, Modžtaba, poništi očevu fetvu. Uranijum je ključno gorivo za nuklearne elektrane, a ako se obogati do visokih nivoa, može se koristiti za izradu bombe.
Modžtaba se ne pojavljuje u javnosti, podstičući nagađanja o njegovom stanju i sposobnosti donošenja odluka dok IRGC jača svoj uticaj u zemlji.
Na pitanje da li će se iranska nuklearna politika promeniti pod novim vođstvom, ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je ovog meseca za Al Džaziru da nije siguran u "pravni ili politički stav" novog vođe o nuklearnom oružju.
- Moje je shvatanje da se ne bi trebalo značajno razlikovati od naše dosadašnje politike, ali moramo da sačekamo dok se ne upoznamo s njegovim stavovima - dodao je.
Nestali razlozi za suzdržanost
Modžtabino prvo navodno obraćanje kao vođe bila je izjava koju je pročitao voditelj na državnoj televiziji. U njoj se zakleo na osvetu za očevu smrt i druge poginule u ratu, ali nije pomenuo nuklearni program, ostavljajući posmatrače da nagađaju o sudbini iranske nuklearne doktrine.
Preživelo iransko vođstvo takođe se suočava s rastućim domaćim pozivima za promenom nuklearne politike. Taj pritisak raste dok IRGC konsoliduje moć i na ključne položaje vraća penzionisane komandante tvrde linije kako bi vodili mlađu, osvetoljubiviju generaciju boraca.
- Ušli smo u novu fazu - rekao je Naser Torabi, tvrdolinijaški komentator, za državnu televiziju. - Nakon ovog rata Iran će biti prepoznat kao svetska supersila... Moramo da preduzmemo korake ka proizvodnji ili posedovanju nuklearnog oružja.
Čini se da iranski tvrdolinijaši i IRGC sada osećaju da se otvorila prilika za promenu dugogodišnje nuklearne doktrine, rekao je Sina Azodi, autor knjige "Iran i bomba".
- Jedan od razloga zašto su praktikovali nuklearnu uzdržanost bio je strah od napada Izraela i SAD-a - rekao je Azodi. - Ali u ovom trenutku, kada su ih ionako napali, sve su im opcije otvorene. Dodao je: Ovaj rat je iz temelja promenio sve jer zemlja trpi veliku kaznu.
Može li rat podstaći širenje nuklearnog oružja?
Izrada nuklearnog oružja zavisi od poništavanja fetve, pristupa visoko obogaćenom uranijumu i sposobnosti izrade funkcionalne bombe. Pod pretpostavkom da iranski režim ima pristup svojim zalihama, mogao bi da se odluči za izradu primitivne nuklearne naprave umesto sofisticiranog oružja koje se može isporučiti projektilima, rekao je Azodi.
Takav jednostavniji dizajn i dalje bi mogao da proizvede pravu nuklearnu eksploziju, uporedivu sa ranim oružjem, ali bi bio manje efikasan i vojno manje koristan. Njegova primarna vrednost bila bi politička: demonstracija nuklearne sposobnosti i obezbeđivanje određene mere odvraćanja, kažu stručnjaci.
Međutim, bez obzira na to da li se radi o primitivnoj napravi ili sofisticiranijoj bombi, odvraćanje nije zagarantovano. - Iran ne može da koristi svoje nuklearne snage da bi pretio SAD-u. Njegovi projektili ne mogu da dosegnu SAD, a čak i da mogu, sa 50 nuklearnih glava ne možete odvratiti zemlju koja ih ima 5000 - rekao je Azodi.
On ističe da je iranska politika odvraćanja decenijama bila usmerena na Irak, Izrael i, u novije vreme, Saudijsku Arabiju. Ako bi Iran nastavio s razvojem sopstvenog oružja, Rijad bi verovatno bio sledeći u regionu koji bi posegnuo za bombom. De fakto saudijski vođa to je jasno rekao pre osam godina.
Još 2018, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman bio je nedvosmislen: Nema sumnje, ako Iran razvije nuklearnu bombu, mi ćemo ga slediti što je pre moguće.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr
