Крај за Макрона? Француска влада суочена са озбиљним изазовом, председник пред новом кризом

Све већи број људи изгледа да слуша позиве мутног крсташког рата без вође за национално затварање 10. септембра. Покрет, који је у почетку чинила плејада анонимних антивладиних извештаја различитих политичких припадности, почео је раније овог лета, допирући до шире јавности док је расла љутња због Бајруових планова да укине 43,8 милијарди евра из буџета за 2026. годину и укине два државна празника без понуде надокнаде зарада.

Очекује се да ће Бајру изгубити посао након што је у понедељак објавио да ће сазвати посланике на ванредну седницу како би 8. септембра одржали гласање о поверењу због његових непопуларних планова потрошње. Уколико не дође до веће промене, мало је вероватно да ће француска мањинска влада преживети гласање.

Постављањем плана за свој вероватни излазак само два дана пре масовних протеста, Бајру је можда уклонио поенту покрета – ако потенцијални демонстранти остану код куће без владе или буџета којима би се могли супротставити.

Међутим, ако се људи и даље појаве у великом броју, француски председник Емануел Макрон ће морати да се носи са последицама.

Од прошле недеље, анкета Толуна Harris Интерацтиве коју је наручио РТЛ показала је да двоје од троје испитаника изражава подршку "затварању земље" 10. септембра, укључујући огромну већину бирача и на левици и на крајњој десници. Кампања је брзо изазвала поређења са побуном Жутих прслука из 2018–19. – још једном аморфном мобилизацијом – која се излила из Фејсбук група.

Док је већина француских политичара приступила покрету 10. септембра са опрезом, с обзиром на тешкоћу утврђивања његовог порекла и захтева, троструки председнички кандидат Жан-Лик Меланшон је био ентузијастичан заговорник.

Меланшон, који себе описује као левичарског популисту и заговорника онога што назива "грађанском револуцијом", рекао је у радио интервјуу у уторак да би синдикати требало да подрже иницијативу од 10. септембра и позову на генерални штрајк како би извршили притисак на Макрона.

Позиви на оставку Макрона

Бајру би могао да постане други Макронов премијер који је пао за мање од годину дана, ако изгуби на гласању следеће недеље. Према Меланшону, Макрон би тада "схватио да би било бескорисно поново именовати трећег премијера, који би наравно примењивао исте политике".

- Не можемо преговарати са овом администрацијом. Морамо да га сменимо, рекао је Меланшон.

Једна од главних француских синдикалних организација, ЦГТ, објавила је у среду саопштење у којем позива на штрајкове где год је то могуће.

Меланшонова странка Непокорена Француска (Ла Франце Инсоумисе) објавила је да ће поднети парламентарни предлог за смену Макрона са малим изгледима. Ипак, ако се демонстранти појаве 10. септембра, приче о Макроновом одласку биће још гласније – иако је то одлука која је ултимативно у рукама председника.

Позиви на Макронову оставку протежу се и ван радикалне левице. Познати конзервативци из странке Републиканци - која је подржала и Бајруа и Барнијеа као део коалиције са про-Макроновским странкама – подржали су председникову оставку.

- Емануел Макрон мора да направи "головски" гест и испланира своју оставку, рекао је бивши лидер странке Жан-Франсоа Копе конзервативном дневном издању "Фигаро", мислећи на одлазак бившег председника Шарла де Гола 1969. године, након што је изгубио на референдуму о уставним ревизијама ради стварања нових локалних администрација. Копе је током кампање за референдум најавио да ће се повући ако гласање не успе. "Макрон мора да прихвати да га француски народ више не жели и да се понаша као државник."