Куба следећа мета? Пентагон припрема војне опције, чека се Трумпова одлука (ВИДЕО)

Два извора упозната са планирањем рекла су за УСА Today, под условом анонимности јер нису овлашћени да говоре за медије, да се ради о конкретним војним припремама које би могле бити активиране у кратком року.

Такве директиве представљале би ескалацију тензија између САД и Кубе које су почеле у јануару, када је Трампова администрација ограничила испоруке нафте Куби у оквиру шире кампање притиска на комунистичку власт на острву.

УСА Today је затражио коментар од америчког Министарства одбране и Јужног заповедништва САД-а, али одговор није добио.

Планови круже Вашингтоном, преговори без гаранције успеха

Информације о могућим плановима ескалације први су објављене на платформи Субстацк портала Зетео, након чега су се прошириле политичким круговима у Вашингтону.

САД и Куба потврдили су да су у раној фази покушаја проналаска излаза из кризе, али није јасно колико је свака страна спремна на уступке. УСА Today је још у марту известио да две земље разговарају о могућем историјском економском споразуму који би могао да ублажи тензије.

Иако је фокус Трампове администрације последњих недеља преусмерен на рат са Ираном, тензије између Вашингтона и Хаване додатно су порасле. Трамп је сугерисао да очекује да ће ускоро имати "част" да "преузме Кубу, у неком облику", додајући: "Хоћу ли је ослободити или преузети - мислим да могу с њом да радим шта год желим."

Трамп је прекјуче у Белој кући рекао: "Можда ћемо свратити до Кубе кад завршимо са овим", мислећи на сукоб са Ираном.

Куба прети одговором, расте страх од интервенције

Кубански председник Мигуел Дијаз-Канел у интервјуу за Newsweek поручио је да ће се земља бранити у случају америчког напада.

- Борићемо се, бранићемо се, и ако паднемо у борби, умрети за отаџбину значи живети - рекао је.

Тензије су додатно порасле након тајне америчке операције почетком јануара у којој је из Венецуеле извучен бивши председник Николас Мадуро. Та акција изазвала је шок међу кубанском дијаспором и подстакла нагађања да би Куба могла бити следећа мета.

Током те операције погинула су 32 кубанска војника који су чували Мадура, што је додатно појачало страх од ширег регионалног сукоба.

САД већ деценијама разматра могућност војне интервенције на Куби, још од 1959. године када је комунист Фидел Кастро преузео власт и земљу повезао са Совјетским Савезом.

Најновија криза додатно је погоршана америчком блокадом испорука нафте, која је гурнула кубанску економију у дубоку енергетску и економску кризу, те повећала политичке тензије на острву.

Извор: Србија Danas/Index.hr