Kuba sledeća meta? Pentagon priprema vojne opcije, čeka se Trumpova odluka (VIDEO)

Dva izvora upoznata sa planiranjem rekla su za USA Today, pod uslovom anonimnosti jer nisu ovlašćeni da govore za medije, da se radi o konkretnim vojnim pripremama koje bi mogle biti aktivirane u kratkom roku.

Takve direktive predstavljale bi eskalaciju tenzija između SAD i Kube koje su počele u januaru, kada je Trampova administracija ograničila isporuke nafte Kubi u okviru šire kampanje pritiska na komunističku vlast na ostrvu.

USA Today je zatražio komentar od američkog Ministarstva odbrane i Južnog zapovedništva SAD-a, ali odgovor nije dobio.

Planovi kruže Vašingtonom, pregovori bez garancije uspeha

Informacije o mogućim planovima eskalacije prvi su objavljene na platformi Substack portala Zeteo, nakon čega su se proširile političkim krugovima u Vašingtonu.

SAD i Kuba potvrdili su da su u ranoj fazi pokušaja pronalaska izlaza iz krize, ali nije jasno koliko je svaka strana spremna na ustupke. USA Today je još u martu izvestio da dve zemlje razgovaraju o mogućem istorijskom ekonomskom sporazumu koji bi mogao da ublaži tenzije.

Iako je fokus Trampove administracije poslednjih nedelja preusmeren na rat sa Iranom, tenzije između Vašingtona i Havane dodatno su porasle. Tramp je sugerisao da očekuje da će uskoro imati "čast" da "preuzme Kubu, u nekom obliku", dodajući: "Hoću li je osloboditi ili preuzeti - mislim da mogu s njom da radim šta god želim."

Tramp je prekjuče u Beloj kući rekao: "Možda ćemo svratiti do Kube kad završimo sa ovim", misleći na sukob sa Iranom.

Kuba preti odgovorom, raste strah od intervencije

Kubanski predsednik Miguel Dijaz-Kanel u intervjuu za Newsweek poručio je da će se zemlja braniti u slučaju američkog napada.

- Borićemo se, branićemo se, i ako padnemo u borbi, umreti za otadžbinu znači živeti - rekao je.

Tenzije su dodatno porasle nakon tajne američke operacije početkom januara u kojoj je iz Venecuele izvučen bivši predsednik Nikolas Maduro. Ta akcija izazvala je šok među kubanskom dijasporom i podstakla nagađanja da bi Kuba mogla biti sledeća meta.

Tokom te operacije poginula su 32 kubanska vojnika koji su čuvali Madura, što je dodatno pojačalo strah od šireg regionalnog sukoba.

SAD već decenijama razmatra mogućnost vojne intervencije na Kubi, još od 1959. godine kada je komunist Fidel Kastro preuzeo vlast i zemlju povezao sa Sovjetskim Savezom.

Najnovija kriza dodatno je pogoršana američkom blokadom isporuka nafte, koja je gurnula kubansku ekonomiju u duboku energetsku i ekonomsku krizu, te povećala političke tenzije na ostrvu.

Izvor: Srbija Danas/Index.hr