Макрон сатеран у ћошак, више нема избора: Од њега траже само једно - Француска на ивици потпуног слома, ево ко види своју шансу у тренутној ситуацији

Француски председник Емануел Макрон сада има две опције, док истовремено огромну претњу по његову функцију представљају екстремна десница и масовни протести широм земље.

Лекорни је поднео оставку француском председнику Емануелу Макрону свега 27 дана након што је именован на ту функцију и пре него што је изабрана влада, чиме је постао премијер са најкраћим мандатом у историји те земље.

Лекрони (39) јуче именовао 18 министара нове владе Француске, а оставка, коју је Макрон прихватио, уследила је мање од 24 сата након што је представљена прва фаза нове владе, у којој су се углавном нашли бивши министри и блиски сарадници председника Макрона.

Четврти премијер за две године

Премијер у оставци је током протеклих седам година изградио своји имиџ као лојалан савезник Емануела Макрона, развијајући политички стил који добро одражава председников - нарочито по питању ангажмана на локалном нивоу.

Он је прошлог месеца, тачније 9. септембра, постао четврти премијер у последње две године, након што је парламент сменио Франсоа Бајруа због његових планова да наредне године спроведе буџетско смањење од 44 милијарде евра.

Бајруа је предложио и идеју о укидању два државна празника, а тај предлог је изазвао огорчење и убрзао пад његове владе.

Масовни протести широм Француске

Огроман притисак сада представљају масовни протести који се одржавају широм Француске. Покрет "Блокирај све", који предводи протесте, настао је на друштвеним мрежама и убрзо се проширио по целој земљи, окупљајући студенте, синдикалне активисте, али и ширу левицу.

Протести су почели 10. септембра, а од тада је одржано више демонстрација при чему је у неким градовима дошло до жестоких сукоба с полицијом. Повод су најављене мере штедње и смањење јавних трошкова.

И не планирају да се зауставе. Главни синдикат контролора летења СНЦТА заказао је тродневну обуставу рада од 7. до 9. октобра.

Екстремна десница види своју шансу

Протести су додатно погоршали политичку нестабилност у Француској. 

Ова ситуација је изазвала пад поверења у владу и повећала подршку опозицији, укључујући екстремну десницу, која позива на нове изборе и промене у вођству земље.

Екстремна десница предвођена Марин Ле Пен и Жорданом Барделом, бележи нагли пораст подршке што им додатно одговара и отворено се припрема за преузимање власти.

Међу првима који су затражили изборе је председник екстремно десничарског Националног окупљања (РН), Жордан Бардела, који је рекао да "може бити обновљене стабилности без повратка на биралишта и без распуштања Народне скупштине".

Циљ француске деснице је да постане кључна политичка снага која формира владу или да сама дође на чело извршне власти, а кључ њиховог успона лежи у шанси за расписивање ванредних парламентарних избора.

Све и да десничари не освоје апсолутну већину, могу да формирају коалицију са другим десним или центристичких странкама и тако преузму кључне функције у влади.

Макрон има две опције

Председник Макрон је суочен са снажним притисцима опозиције и јавности да распусти парламент и распише нове изборе.

Пред Макроном су сада две опције:

• Да именује новог премијера
• Да распише изборе

Међутим, Макрон, како сада ствари стоје, не жели да распише изборе већ на све начине покушава да остане на власти до 2027. године, када му истиче председнички мандат.

Шансе за Макронов успех су, бар према подацима анкете у којој се испитивао његов рејтинг, веома мале.

У истраживању које је спровела агенција Ифоп за конзервативни недељник "Журнал ди диманш" (JDD), Макронов рејтинг је пао на 17 процената, што је најнижа тачка током његових мандата, ако узмемо у обзир чињеницу да је на власт дошао први пут 2017. године.

Тренутна нестабилност у великој мери се сматра кризом коју је Макрон сам изазвао, након што је прошле године изненадио Француску расписивањем ванредних парламентарних избора непосредно пре Олимпијских игара у Паризу.

Уместо да осигура већину коју је желео, Макронов план довео је до парламентарне пат позиције и смањења његове центристичке партије на мањинску улогу, писао је недавно "Политико".