(МАПА) РАТ ЈЕ НЕИЗБЕЖАН Чека се Трампов знак: Бомбардери, носачи авиона крећу се ка Блиском истоку - Ових шест знакова показује да нам је сукоб пред очима

Брзо гомилање америчких снага на Блиском истоку је напредовало до тачке да амерички председник Доналд Трамп има могућност да нареди почетак војне акције против Ирана већ овог викенда, саопштили су званичници администрације и Пентагона. Иако су тензични преговори у току, Бела кућа је пред важним избором - дипломатија или рат.

Трамп није дао никакве назнаке да је донео одлуку о томе како ће поступити. 

Али, напор да се окупи војна сила способна да нападне ирански нуклеарни програм, његове балистичке ракете и пратећа места за лансирање настављен је ове недеље упркос индиректним разговорима између две земље одржаним у уторак, при чему је Ирану потребно две недеље да се врати са детаљнијим предлозима за дипломатско решење, пише "Њујорк тајмс".

Иако Трамп себе назива "миротворцем" који је окончао више ратова, напад на Иран би била седма америчка војна интервенција у другој земљи у последњих годину дана, а друга у Ирану. 

Али за разлику од тадашњих напада, циљеви америчког лидера су сада мање јасни. Такође, сукоб ће вероватно трајати недељама и личиће на тотални рат, а не на прошлогодишње циљање појединачних мета, рекли су ове недеље извори за "Аксиос".

Трампова "армада", како ју је назвао, укључује:

• носачи авиона "Абрахам Линколн" и "Џералд Р. Форд"
• ратне бродове опремљене ракетама "томахавк"
• ратне бродове који превозе ПВО системе
• невидљиве ловце "Ф-35"
• јуришне авионе "Ф/А-18"

Према писању "Њујорк тајмса", носач авиона "Џералд Р. Форд" и његови ратни бродови коришћени у инвазији на Венецуелу током хапшења тамошњег председника Николаса Мадура, у среду су се кретали ка Гибралтарском мореузу. Такође, још један разарач је послат у северни део Арапског мора, а један је на путу, чиме је укупан број разарача повећан на 13.

Ваздухопловна база "Мувафак Салти" у источном Јордану изгледа да је постала централно чвориште за америчке ваздухопловне снаге. Број борбених авиона је сада повећан на 30. Крајем јануара су овде стигла и четири авиона за електронско ратовање, која се користе за ометање радарских и комуникационих система, а према сателитском снимку има најмање пет дронова "MQ-9 Реапер" у бази.

Сателитски снимци откривају и да Сједињене Државе (САД) распоређују додатне авионе, укључујући извиђачке и оне за допуну горива, али и десетине танкера и теретних летелица како би снабдевале снаге на Блиском истоку. Пентагон је послао додатне ПВО системе "Патриот" и "Thaad" у регион, као заштиту од потенцијалне одмазде и удара иранских ракета кратког и средњег домета. У региону се налази око 30.000 до 40.000 америчких војника.

Бомбардери дугог домета са седиштем у САД, који би могли да погоде циљеве у Ирану, налазе се такође у стању приправности.

 Неколико авиона за специјалне операције, осматрање и допуну горива послато је у војну базу "Дијего Гарсија" у Индијском океану. Како наводи "Скај њуз", САД су послале велику групу авиона-цистерни за допуну горива у ваздуху.

6 знакова да је напад неизбежан

Тржишта предвиђања сигнализирају повећана очекивања војне акције ове године. На платформи "Полимаркет", вероватноћа америчког или израелског напада до 30. јуна тренутно је око 71 одсто. Америчке снаге заузимају позиције, док дипломатија тапка у месту око кључних питања.

Према анализи "Њузвика", постоји шест знакова да је Трампов напад на Иран неизбежан:

1. Трамп демонстрира силу на Блиском истоку

Величина и брзина гомилања америчке војске су упечатљиви. Најпре, слање највећег носача авиона на свету - "Џералд Р. Форд" на Блиски исток, где су већ распоређени "Абрахам Линколн", неколико разарача са навођеним ракетама, авиони и морнаричке снаге, а затим недавно обарање иранског дрона који се приближавао "Линколну", превазилази рутинско одвраћање. Поставља се инфраструктура потребна за континуиране ваздушне и поморске ударе.

2. Планирана "масивна, вишенедељна кампања"

Анонимни извори су за "Аксиос" описали планове за "масивну, вишенедељну кампању", а не само прецизне ударе попут оних које је Трамп наредио прошлог лета на иранска нуклеарна постројења. Таквом реториком се припрема америчка јавност на дуготрајан сукоб, али се и шаље сигнал Ирану да је Вашингтон озбиљан. Такође може повећати вероватноћу ескалације.

3. Разговори запели на црвеним линијама

Две стране су и даље далеко од договора. Индиректни преговори у Женеви, уз посредовање Омана, показали су ограничен напредак.

Амерички потпредседник Џеј Ди Венс рекао је да су разговори ове недеље "на неки начин" били успешни, али је јасно ставио до знања да је Трамп поставио "црвене линије које Иранци још нису спремни да размотре". Техеран инсистира да има право да обогаћује уранијум на својој територији и одбија да се одрекне залиха обогаћеног уранијума до 60 одсто чистоће, што је тик испод нивоа за производњу оружја.

4. Иран утврђује кључне објекте

Недавни сателитски снимци, које је у среду објавио "Ројтерс", показују да Иран тихо поправља и утврђује кључне објекте, што сугерише да се Техеран припрема за сукоб иако дипломатски напори још трају. Аналитичари су приметили су нове кровове и скривене структуре који се граде изнад оштећених зграда на главним нуклеарним локацијама као што су Натанз и Исфахан. Неки улази у тунеле делују ојачано, а ракетне базе погођене у сукобу су поправљене.

5. Немири у Ирану уздрмали руководство

Иранско руководство се суочава и са растућим притисцима код куће. Године санкција, све тежа економска ситуација, нестабилност валуте и таласи немира оптеретили су политички систем и нарушили поверење јавности. Инфлација је и даље висока, куповна моћ је пала, а фрустрација се излила на улице, што је довело до бруталних обрачуна власти са демонстрантима. Ти унутрашњи притисци обликују и спољну политику Техерана. Врховни лидер ајатолах Али Хаменеи тврди да чак и најјача војска на свету може претрпети тежак ударац. Истовремено, министар спољних послова Абас Арагчи заузео је умеренији тон, рекавши да се "отворио нови прозор" за дипломатију.

6. Ормуски мореуз затворен први пут од 1980-их

Иран је у уторак затворио Ормуски мореуз због војних вежби са бојевом муницијом, што је био први званично најављен прекид саобраћаја кроз овај кључни морски пролаз од 1980-их. Кроз мореуз пролази око 20 одсто светске нафте. Иако је потез био краткотрајан, представљао је јасно упозорење: сваки сукоб имао би глобалне економске последице. Ако би Иран био нападнут, могао би узвратити на начине који би пореметили енергетска тржишта. Заливске арапске државе упозориле су да би сваки напад могао изазвати шири регионални рат.