(MAPA) RAT JE NEIZBEŽAN Čeka se Trampov znak: Bombarderi, nosači aviona kreću se ka Bliskom istoku - Ovih šest znakova pokazuje da nam je sukob pred očima

Brzo gomilanje američkih snaga na Bliskom istoku je napredovalo do tačke da američki predsednik Donald Tramp ima mogućnost da naredi početak vojne akcije protiv Irana već ovog vikenda, saopštili su zvaničnici administracije i Pentagona. Iako su tenzični pregovori u toku, Bela kuća je pred važnim izborom - diplomatija ili rat.

Tramp nije dao nikakve naznake da je doneo odluku o tome kako će postupiti. 

Ali, napor da se okupi vojna sila sposobna da napadne iranski nuklearni program, njegove balističke rakete i prateća mesta za lansiranje nastavljen je ove nedelje uprkos indirektnim razgovorima između dve zemlje održanim u utorak, pri čemu je Iranu potrebno dve nedelje da se vrati sa detaljnijim predlozima za diplomatsko rešenje, piše "Njujork tajms".

Iako Tramp sebe naziva "mirotvorcem" koji je okončao više ratova, napad na Iran bi bila sedma američka vojna intervencija u drugoj zemlji u poslednjih godinu dana, a druga u Iranu. 

Ali za razliku od tadašnjih napada, ciljevi američkog lidera su sada manje jasni. Takođe, sukob će verovatno trajati nedeljama i ličiće na totalni rat, a ne na prošlogodišnje ciljanje pojedinačnih meta, rekli su ove nedelje izvori za "Aksios".

Trampova "armada", kako ju je nazvao, uključuje:

• nosači aviona "Abraham Linkoln" i "Džerald R. Ford"
• ratne brodove opremljene raketama "tomahavk"
• ratne brodove koji prevoze PVO sisteme
• nevidljive lovce "F-35"
• jurišne avione "F/A-18"

Prema pisanju "Njujork tajmsa", nosač aviona "Džerald R. Ford" i njegovi ratni brodovi korišćeni u invaziji na Venecuelu tokom hapšenja tamošnjeg predsednika Nikolasa Madura, u sredu su se kretali ka Gibraltarskom moreuzu. Takođe, još jedan razarač je poslat u severni deo Arapskog mora, a jedan je na putu, čime je ukupan broj razarača povećan na 13.

Vazduhoplovna baza "Muvafak Salti" u istočnom Jordanu izgleda da je postala centralno čvorište za američke vazduhoplovne snage. Broj borbenih aviona je sada povećan na 30. Krajem januara su ovde stigla i četiri aviona za elektronsko ratovanje, koja se koriste za ometanje radarskih i komunikacionih sistema, a prema satelitskom snimku ima najmanje pet dronova "MQ-9 Reaper" u bazi.

Satelitski snimci otkrivaju i da Sjedinjene Države (SAD) raspoređuju dodatne avione, uključujući izviđačke i one za dopunu goriva, ali i desetine tankera i teretnih letelica kako bi snabdevale snage na Bliskom istoku. Pentagon je poslao dodatne PVO sisteme "Patriot" i "Thaad" u region, kao zaštitu od potencijalne odmazde i udara iranskih raketa kratkog i srednjeg dometa. U regionu se nalazi oko 30.000 do 40.000 američkih vojnika.

Bombarderi dugog dometa sa sedištem u SAD, koji bi mogli da pogode ciljeve u Iranu, nalaze se takođe u stanju pripravnosti.

 Nekoliko aviona za specijalne operacije, osmatranje i dopunu goriva poslato je u vojnu bazu "Dijego Garsija" u Indijskom okeanu. Kako navodi "Skaj njuz", SAD su poslale veliku grupu aviona-cisterni za dopunu goriva u vazduhu.

6 znakova da je napad neizbežan

Tržišta predviđanja signaliziraju povećana očekivanja vojne akcije ove godine. Na platformi "Polimarket", verovatnoća američkog ili izraelskog napada do 30. juna trenutno je oko 71 odsto. Američke snage zauzimaju pozicije, dok diplomatija tapka u mestu oko ključnih pitanja.

Prema analizi "Njuzvika", postoji šest znakova da je Trampov napad na Iran neizbežan:

1. Tramp demonstrira silu na Bliskom istoku

Veličina i brzina gomilanja američke vojske su upečatljivi. Najpre, slanje najvećeg nosača aviona na svetu - "Džerald R. Ford" na Bliski istok, gde su već raspoređeni "Abraham Linkoln", nekoliko razarača sa navođenim raketama, avioni i mornaričke snage, a zatim nedavno obaranje iranskog drona koji se približavao "Linkolnu", prevazilazi rutinsko odvraćanje. Postavlja se infrastruktura potrebna za kontinuirane vazdušne i pomorske udare.

2. Planirana "masivna, višenedeljna kampanja"

Anonimni izvori su za "Aksios" opisali planove za "masivnu, višenedeljnu kampanju", a ne samo precizne udare poput onih koje je Tramp naredio prošlog leta na iranska nuklearna postrojenja. Takvom retorikom se priprema američka javnost na dugotrajan sukob, ali se i šalje signal Iranu da je Vašington ozbiljan. Takođe može povećati verovatnoću eskalacije.

3. Razgovori zapeli na crvenim linijama

Dve strane su i dalje daleko od dogovora. Indirektni pregovori u Ženevi, uz posredovanje Omana, pokazali su ograničen napredak.

Američki potpredsednik Džej Di Vens rekao je da su razgovori ove nedelje "na neki način" bili uspešni, ali je jasno stavio do znanja da je Tramp postavio "crvene linije koje Iranci još nisu spremni da razmotre". Teheran insistira da ima pravo da obogaćuje uranijum na svojoj teritoriji i odbija da se odrekne zaliha obogaćenog uranijuma do 60 odsto čistoće, što je tik ispod nivoa za proizvodnju oružja.

4. Iran utvrđuje ključne objekte

Nedavni satelitski snimci, koje je u sredu objavio "Rojters", pokazuju da Iran tiho popravlja i utvrđuje ključne objekte, što sugeriše da se Teheran priprema za sukob iako diplomatski napori još traju. Analitičari su primetili su nove krovove i skrivene strukture koji se grade iznad oštećenih zgrada na glavnim nuklearnim lokacijama kao što su Natanz i Isfahan. Neki ulazi u tunele deluju ojačano, a raketne baze pogođene u sukobu su popravljene.

5. Nemiri u Iranu uzdrmali rukovodstvo

Iransko rukovodstvo se suočava i sa rastućim pritiscima kod kuće. Godine sankcija, sve teža ekonomska situacija, nestabilnost valute i talasi nemira opteretili su politički sistem i narušili poverenje javnosti. Inflacija je i dalje visoka, kupovna moć je pala, a frustracija se izlila na ulice, što je dovelo do brutalnih obračuna vlasti sa demonstrantima. Ti unutrašnji pritisci oblikuju i spoljnu politiku Teherana. Vrhovni lider ajatolah Ali Hamenei tvrdi da čak i najjača vojska na svetu može pretrpeti težak udarac. Istovremeno, ministar spoljnih poslova Abas Aragči zauzeo je umereniji ton, rekavši da se "otvorio novi prozor" za diplomatiju.

6. Ormuski moreuz zatvoren prvi put od 1980-ih

Iran je u utorak zatvorio Ormuski moreuz zbog vojnih vežbi sa bojevom municijom, što je bio prvi zvanično najavljen prekid saobraćaja kroz ovaj ključni morski prolaz od 1980-ih. Kroz moreuz prolazi oko 20 odsto svetske nafte. Iako je potez bio kratkotrajan, predstavljao je jasno upozorenje: svaki sukob imao bi globalne ekonomske posledice. Ako bi Iran bio napadnut, mogao bi uzvratiti na načine koji bi poremetili energetska tržišta. Zalivske arapske države upozorile su da bi svaki napad mogao izazvati širi regionalni rat.