МАТА ХАРИ ИСТОКА Кинеска принцеза је била шпијунка и садо-мазо господарица, а на крају је убијена за пример свима

Аисин, принцеза из манџуријске династије Куинг, јапанска шпијунка, играчица и господарица у садо-мазо везама су само неке од речи које описују невероватан живот Мата Хари с Истока.

Након пада династије Куинг 1912. године, Аисин је са својим оцем и његовом свитом побегла у Манџурију. Он никада није престао да машта о амбициозном плану како да поврати моћ и углед своје династије, а врло брзо је пронашао и савезнике који су били спремни да му помогну. Била је то Влада Јапана.

Тако је Аисин 1915. године завршила код Наинваија Кавашиме, очевог јапанског пријатеља који је требало да збрине тада осмогодишњу девојчицу. Добила је и ново име - Кавашима Јошико.

Живот с њим није било нимало леп. Неки њени биографи тврде да ју је Наниваи више пута силовао, а док је живела с њим, почела је да носи мушку одећу.

Кад је напустила Јапан и отишла у Шангај, њен живот се расцветао у три смера - и по сва три је постала позната.

Први је био плес. Јошико је била одлична плесачица, позната по шангајским клубовима. Њен плес је истовремено био и скандалозан, али и очаравајућ за кинеско друштво.

Продата Путинова оловка у Француској: Ево за колико је купљен овај вредан сувенир (ФОТО)

Друга ствар по којој је била позната јесте садо-мазохистичка веза са генералом Танаком Рјукичијем у којој је постојао газда и слуга - с тим што је она била газда.

Треће по чему је постала позната је по томе што је била уплетена у "шангајски инцидент", када су Јапанци напали град почетком 1932. Наиме, након припајања Манџурије, Јапанци су хтели да појачају свој утицај у Шангају, а Јошико је ту одиграла велику улогу.

Оправдање за напад је била заштита јапанских грађана који су били нападнути од стране кинеских радника из околних фабрика. Е, те исте раднике је Јошико платила да направе инцидент, креирајући тако повод за јапанску интервенцију.

Јошико, позната и као Мата Хари с Истока, стално је истицала да је све радила за добробит Кине. Ипак, чињенице говоре да није зазирала од сексуалних односа са тадашњим кинеским војним званичницима како би извукла информације које би касније проследила Јапанцима.

Врхунац славе постигла је кад се за познати часопис "Асахи" сликала у јапанској војној униформи. Међутим, од тог тренутка све јој је кренуло низбрдо. Здравље јој се погоршало, а према неким извештајима почели су да јој испадају зуби, па "готово ништа није остало од њене некадашње лепоте".

Затим је почела да критикује јапанску спољну политику, због чега јој је и живот постао угрожен. Након рата је ухваћена и суђено јој је због издаје. Иако се још многима судило за издају, њу су одлучили да издвоје као пример, управо због њене славе. 
У марту 1948, у дворишту пекиншког затвора, убијена је метком у главу. Кинеске власти су као доказ објавиле фотографију њеног беживотног тела како лежи у локви крви, али ни то није спречило гласине да је фотографија намештена и да је Јошико жива.