МЕЊА СЕ КАРТА ЕВРОПЕ? Дуго се прича о уједињену две државе и то на прагу Балкана, а сада је гест председника подгрејао сумње: "Спремни смо" (ФОТО/ВИДЕО)

Високи званичници Румуније и Молдавије очигледно гаје и велику међусобну наклоност. Почетком маја, председница Молдавије Маја Санду и њен румунски колега Никушор Дан објавили су на својим Фејсбук страницама заједничку фотографију: седе насмејани, један поред другог у румунском војном авиону.

"Заједно са председником Никушором Даном на путу смо ка главном граду Јерменије, где ће бити одржан састанак Европске политичке заједнице", написала је Маја Санду.

То је био први пут да су лидери Републике Молдавије и Румуније заједно путовали на међународни састанак и да су на аеродрому дочекани као пар. Тај гест вероватно није био случајан: јасна је порука у вези са све важнијим питањем могућег (поновног) уједињења Републике Молдавије и Румуније.

Први пут су у обе земље истовремено на власти лидери који позитивно гледају на уједињење. Сви претходни председници Молдавије су се томе противили, док је у Румунији само Трајан Басеску (председник од 2004. до 2014.) био упоран заговорник "унионизма".

"Румунија је спремна"

Садашња председница Молдавије Маја Санду позната је као заговорница уједињења, али ипак избегава ту тему. Тек се последњих месеци у више интервјуа за стране медије отворено изјаснила за уједињење. У јануару 2026. рекла је "Би-Би-Си-ју" да би лично гласала за на референдуму о уједињењу - што је неке опозиционе политичаре у Молдавији навело да траже њену смену због "велеиздаје". Крајем априла поново се за то заложила у разговору са новинарима "Ле Монда".

Румунски председник Никушор Дан отворено подржава ту идеју и изјавио је да је Румунија спремна. Он је уједно први румунски председник који не заузима патерналистички став према знатно сиромашнијој "браћи и сестрама на североистоку", већ суседну земљу и њене грађане третира равноправно. То у Републици Молдавији наилази на добар пријем.

Поред тога, Маја Санду и Никушор Дан имају и близак лични однос. Обоје су раније били активисти против корупције и борили се против самовоље и злоупотребе власти. Маја Санду је, као и многи њени сународници, и држављанка Румуније. Као председница подржала је Никушора Дана на румунским председничким изборима у мају 2025. и гласала за њега.

Игра великих сила

То може деловати необично - председница једне државе која је истовремено држављанка суседне земље, тамо гласа и на крају заговара нестанак сопствене државе. Али то показује колико су Република Молдавија и Румунија повезане - језички, историјски и културно.

У обе земље службени језик је румунски. Некадашњу Кнежевину Молдавију су 1812. међусобно поделиле тадашња Русија и Османско царство. Граница - готово тачно по средини - била је река Прут. Убрзо након Првог светског рата, у децембру 1918, нова политичка елита у делу Молдавије који је био под руском влашћу одлучила је о уједињењу са Румунијом, која је и сама настала 1859. уједињењем дотада двеју османских вазалних кнежевина, Молдавије и Влашке.

Јозеф Стаљин је 1940. у договору са нацистичком Немачком поново припојио територију Молдавије источно од реке Прут и од ње, заједно са уским појасом Придњестровља, створио Молдавску Совјетску Републику. Она је 1991, још пре званичног распада Совјетског Савеза, стекла независност.

Дуго времена ни у Молдавији ни у Румунији унионистичке идеје нису имале значајнију политичку улогу. Упркос томе, Русија од 1991. упозорава на наводно "фашистичко уједињење" Молдавије и Румуније. То је био и један од наратива који су допринели постепеном одвајању Придњестровља од 1990. до 1992. - процесу који је био праћен првим руским ратом након распада Совјетског Савеза.

Можда би ипак било боље...

У Републици Молдавији, према истраживању из марта 2026, око 42 одсто грађана подржава уједињење, али и даље већина од 47 одсто не жели да одустане од свог суверенитета и постане само сиромашна покрајина суседне Румуније. Ипак, број оних који подржавају уједињење расте, а у Румунији то заговара чак око 72 одсто испитаних.

Један од разлога веће склоности уједињењу јесте напад Русије на Украјину, који је нарочито у Молдавији довео до промене расположења међу онима који су још гајили илузије о Русији. Осим тога, процењује се да више од трећине од око 2,4 милиона становника Молдавије има и румунско држављанство. Румунија је убедљиво најважнији трговински партнер Молдавије и помогла јој је да се ослободи зависности од руске енергије и повеже са европским енергетским мрежама.

Савези писаца Румуније и Републике Молдавије почетком маја поручили су у заједничкој изјави: "Време је да се са декларација пређе на конкретне кораке". Ипак, проћи ће доста времена до остварења тог циља. У уставима обе државе постоје високе препреке за уједињење, а Молдавија се и у том документу обавезала на војну неутралност. Али највећа је непознаница шта би било са Придњестровљем, подручјем које и данас контролишу проруски сепаратисти.

"То је потпуно њихова ствар"

Упркос свему, тема уједињења добија замах. Тако су, на пример, молдавски бирачи важан чинилац на изборима у Румунији и допринели су победи Никушора Дана 2025. - против крајње десног кандидата Ђорђа Симиона, председника странке која се, парадоксално, зове Савез за уједињење Румуна. Тиме Санду и Дан имају важну улогу у томе да тему уједињења не препусте румунској крајњој десници.

У Републици Молдавији Маја Санду суочила се због заговарања уједињења са оптужбама за издају од проруски оријентисаних странака. Постоје и независни критички гласови који сматрају да није примерено да председница, усред одмаклих преговора о приступању ЕУ, заговара уједињење са Румунијом. Барем висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас у томе не види проблем. На то питање недавно је одговорила да о евентуалном уједињењу могу да одлуче искључиво грађани Републике Молдавије и Румуније - нико други.

Србија Данас/DW