Ментално здравље у Европи на ивици понора: Сваки четврти радник у ЕУ под стресом - "Радимо више, а осећамо се горе"

Због тога су земље Европске уније у последњих неколико година појачале напоре како би унапредиле превенцију, доступност подршке и системску бригу о менталном благостању становништва.

Добро ментално здравље подразумева стање у којем особа може да оствари своје потенцијале, носи се са свакодневним стресом, продуктивно ради и активно учествује у животу заједнице. Међутим, терет менталних поремећаја у ЕУ остаје изузетно висок и има озбиљне друштвене и економске последице.

Пандемија COVID-19 додатно је оголила размере проблема. Према подацима Светска здравствена организација, у првој години пандемије анксиозност и депресија порасле су за чак 25% на глобалном нивоу. Истовремено, Европска комисија указала је на нагли пораст осећаја усамљености међу грађанима ЕУ, што је додатно погоршало стање менталног здравља.

Ментално здравље као политички и друштвени приоритет

У одговору на ове изазове, Савет ЕУ је 30. новембра 2023. године усвојио закључке о менталном здрављу, наглашавајући да је унапређење менталног благостања друштвена и економска неопходност. Државе чланице позване су да развију националне стратегије и акционе планове са међусекторским приступом, који ментално здравље сагледава кроз читав животни ток - од детињства до старости.

Посебна пажња усмерена је ка најрањивијим групама, међу којима су особе у несигурним облицима запослења, млади, као и људи који истовремено имају проблеме менталног здравља и поремећаје употребе психоактивних супстанци.

Несигуран рад и психосоцијални ризици

Подаци показују да је 27% радника у ЕУ током 2022. године патило од стреса, анксиозности или депресије. Стрес и психосоцијални ризици на раду снажно утичу на ментално здравље запослених, нарочито оних који раде у несигурним условима. Такви послови су често лоше плаћени, неизвесни и без адекватне заштите радника.

Додатни изазов представља убрзана дигитализација, роботизација и употреба вештачке интелигенције, које могу погоршати услове рада и повећати психолошки притисак на запослене.

Због тога је Савет ЕУ 9. октобра 2023. године усвојио прве закључке који директно повезују ментално здравље и запошљавање, позивајући државе чланице да се активно боре против несигурног рада, јачају системе заштите менталног здравља на раду, унапреде истраживања и обезбеде подршку запошљавању и реинтеграцији особа са менталним тешкоћама.

Млади - генерација под највећим притиском

Ментално здравље младих представља један од највећих изазова савремене Европе. Процене говоре да је више од 14 милиона младих узраста од 15 до 29 година имало проблем менталног здравља још пре пандемије, док је COVID-19 додатно погоршао ситуацију.

Извештаји ОЕЦД-а показују да се у неколико држава чланица удео младих са симптомима анксиозности и депресије више него удвостручио у односу на период пре пандемије. УНИЦЕФ упозорава да је самоубиство други водећи узрок смрти међу младима у Европи, одмах после саобраћајних несрећа.

Посебно забрињава податак да 49% младих у ЕУ нема задовољене потребе у области менталног здравља, у поређењу са 23% одраслих. Због тога су земље чланице 23. новембра 2023. године усвојиле закључке посвећене младима и менталном здрављу, са фокусом на побољшање услова живота и рада, лакши приступ психолошкој подршци, борбу против стигме и стварање безбеднијег дигиталног окружења.

Дигитална ера и ментално здравље деце

Све већа употреба дигиталних технологија донела је нове изазове за ментално здравље деце и адолесцената. Иако дигитални алати могу омогућити приступ подршци и терапији, они носе и ризике попут сајбер малтретирања, прекомерног времена пред екраном, изложености непримереном садржају и развоја зависности.

Због тога су државе чланице ЕУ у јуну 2025. године позвале на снажније мере заштите менталног здравља деце и тинејџера, укључујући дигиталну писменост, сарадњу са технолошком индустријом, бољи дизајн дигиталних производа и јачање механизама пријављивања штетног садржаја.

Економска цена лошег менталног здравља

Осим личне патње, лоше ментално здравље има и озбиљне економске последице. Према извештајима ОЕЦД-а, ментални поремећаји коштају земље ЕУ и Уједињено Краљевство више од 600 милијарди евра годишње, што представља више од 4% БДП-а. Трошкови се огледају у здравственој заштити, социјалним давањима и губицима на тржишту рада због смањене продуктивности и изостајања са посла.

Инвестиција у будућност

Ментално здравље није само здравствено питање, већ кључни стуб друштвене отпорности и економске стабилности. Улагање у превенцију, доступну подршку и дестигматизацију менталних проблема представља дугорочну инвестицију у здравије појединце, јаче заједнице и одрживу европску будућност.