Mentalno zdravlje u Evropi na ivici ponora: Svaki četvrti radnik u EU pod stresom - "Radimo više, a osećamo se gore"
Mentalno zdravlje predstavlja osnovu ispunjenog, stabilnog i produktivnog života. Ipak, uprkos rastućoj svesti o njegovom značaju, veliki broj građana Evrope suočava se sa problemima mentalnog zdravlja.
Zbog toga su zemlje Evropske unije u poslednjih nekoliko godina pojačale napore kako bi unapredile prevenciju, dostupnost podrške i sistemsku brigu o mentalnom blagostanju stanovništva.
Dobro mentalno zdravlje podrazumeva stanje u kojem osoba može da ostvari svoje potencijale, nosi se sa svakodnevnim stresom, produktivno radi i aktivno učestvuje u životu zajednice. Međutim, teret mentalnih poremećaja u EU ostaje izuzetno visok i ima ozbiljne društvene i ekonomske posledice.
Pandemija COVID-19 dodatno je ogolila razmere problema. Prema podacima Svetska zdravstvena organizacija, u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija porasle su za čak 25% na globalnom nivou. Istovremeno, Evropska komisija ukazala je na nagli porast osećaja usamljenosti među građanima EU, što je dodatno pogoršalo stanje mentalnog zdravlja.
Mentalno zdravlje kao politički i društveni prioritet
U odgovoru na ove izazove, Savet EU je 30. novembra 2023. godine usvojio zaključke o mentalnom zdravlju, naglašavajući da je unapređenje mentalnog blagostanja društvena i ekonomska neophodnost. Države članice pozvane su da razviju nacionalne strategije i akcione planove sa međusektorskim pristupom, koji mentalno zdravlje sagledava kroz čitav životni tok - od detinjstva do starosti.
Posebna pažnja usmerena je ka najranjivijim grupama, među kojima su osobe u nesigurnim oblicima zaposlenja, mladi, kao i ljudi koji istovremeno imaju probleme mentalnog zdravlja i poremećaje upotrebe psihoaktivnih supstanci.
Nesiguran rad i psihosocijalni rizici
Podaci pokazuju da je 27% radnika u EU tokom 2022. godine patilo od stresa, anksioznosti ili depresije. Stres i psihosocijalni rizici na radu snažno utiču na mentalno zdravlje zaposlenih, naročito onih koji rade u nesigurnim uslovima. Takvi poslovi su često loše plaćeni, neizvesni i bez adekvatne zaštite radnika.
Dodatni izazov predstavlja ubrzana digitalizacija, robotizacija i upotreba veštačke inteligencije, koje mogu pogoršati uslove rada i povećati psihološki pritisak na zaposlene.
Zbog toga je Savet EU 9. oktobra 2023. godine usvojio prve zaključke koji direktno povezuju mentalno zdravlje i zapošljavanje, pozivajući države članice da se aktivno bore protiv nesigurnog rada, jačaju sisteme zaštite mentalnog zdravlja na radu, unaprede istraživanja i obezbede podršku zapošljavanju i reintegraciji osoba sa mentalnim teškoćama.
Mladi - generacija pod najvećim pritiskom
Mentalno zdravlje mladih predstavlja jedan od najvećih izazova savremene Evrope. Procene govore da je više od 14 miliona mladih uzrasta od 15 do 29 godina imalo problem mentalnog zdravlja još pre pandemije, dok je COVID-19 dodatno pogoršao situaciju.
Izveštaji OECD-a pokazuju da se u nekoliko država članica udeo mladih sa simptomima anksioznosti i depresije više nego udvostručio u odnosu na period pre pandemije. UNICEF upozorava da je samoubistvo drugi vodeći uzrok smrti među mladima u Evropi, odmah posle saobraćajnih nesreća.
Posebno zabrinjava podatak da 49% mladih u EU nema zadovoljene potrebe u oblasti mentalnog zdravlja, u poređenju sa 23% odraslih. Zbog toga su zemlje članice 23. novembra 2023. godine usvojile zaključke posvećene mladima i mentalnom zdravlju, sa fokusom na poboljšanje uslova života i rada, lakši pristup psihološkoj podršci, borbu protiv stigme i stvaranje bezbednijeg digitalnog okruženja.
Digitalna era i mentalno zdravlje dece
Sve veća upotreba digitalnih tehnologija donela je nove izazove za mentalno zdravlje dece i adolescenata. Iako digitalni alati mogu omogućiti pristup podršci i terapiji, oni nose i rizike poput sajber maltretiranja, prekomernog vremena pred ekranom, izloženosti neprimerenom sadržaju i razvoja zavisnosti.
Zbog toga su države članice EU u junu 2025. godine pozvale na snažnije mere zaštite mentalnog zdravlja dece i tinejdžera, uključujući digitalnu pismenost, saradnju sa tehnološkom industrijom, bolji dizajn digitalnih proizvoda i jačanje mehanizama prijavljivanja štetnog sadržaja.
Ekonomska cena lošeg mentalnog zdravlja
Osim lične patnje, loše mentalno zdravlje ima i ozbiljne ekonomske posledice. Prema izveštajima OECD-a, mentalni poremećaji koštaju zemlje EU i Ujedinjeno Kraljevstvo više od 600 milijardi evra godišnje, što predstavlja više od 4% BDP-a. Troškovi se ogledaju u zdravstvenoj zaštiti, socijalnim davanjima i gubicima na tržištu rada zbog smanjene produktivnosti i izostajanja sa posla.
Investicija u budućnost
Mentalno zdravlje nije samo zdravstveno pitanje, već ključni stub društvene otpornosti i ekonomske stabilnosti. Ulaganje u prevenciju, dostupnu podršku i destigmatizaciju mentalnih problema predstavlja dugoročnu investiciju u zdravije pojedince, jače zajednice i održivu evropsku budućnost.
