"Поражавајући дан" Трамп увео највеће царине земљи за коју никада није чуо: Место где људи раде за пет долара дневно

То је сиромашна земља без излаза на море са бруто домаћим производом од нешто више од две милијарде долара.

Лесото је једна од најсиромашнијих земаља на свету, а скоро половина становништва живи испод границе сиромаштва.

Његов БДП по глави становника био је 974 долара у 2023. и очекује се да ће благо порасти на 998 долара до краја 2025. Просечан становник Лесота зарађује мање од пет долара дневно.

Американци који увозе робу из мале јужноафричке земље сада ће плаћати додатних 50 одсто увозне таксе.

САД имају значајан трговински дефицит са Лесотом. Та земља извози текстил, укључујући фармерке, и дијаманте у Америку. 

"Забринут сам због затварања фабрика и губитка радних места"

Стопа од 50 одсто уведена је као део онога што је Трамп назвао реципрочним царинама на увоз из десетина земаља, укључујући 20 из Африке. Све погођене земље суочавају се са минималном стопом од 10 процената.

Министар трговине Лесота Мокети Шелиле рекао је да ће његова влада послати делегацију у Вашингтон да покуша да оспори ту меру.

- Највише сам био забринут због тренутног затварања фабрика и губитка радних места, рекао је он новинарима у четвртак, преноси новинска агенција АФП.

Трамп овом мером жели да смањи трговински дефицит САД са остатком света, што је и разлог што је Лесото толико погођен.

Према подацима Беле куће, САД су 2024. године у Лесото извезле робе у вредности од само 2,8 милиона долара, док је увоз из те земље износио 237,3 милиона долара.

Амерички званичници су користили разлику између увоза и извоза за израчунавање царина за сваку земљу.

Клинтонов закон дозволио неким афричким земљама да извозе робу у САД без царине

Лесото је последњих година успешно извозио текстил у САД користећи предности америчког Закона о афричком расту и могућностима (Агоа), усвојеног 2000. Тај закон, који је потписао председник Бил Клинтон, дозвољавао је одређеним афричким земљама да извозе робу у САД без царине.

Али нове тарифе сада доводе у питање будућност тог закона.

Фабрике одеће у Лесоту су последњих година производиле фармерке за главне америчке брендове као што су Levi's и Вранглер.

Одећа чини скоро три четвртине укупног извоза Лесота у САД, који је његов други највећи трговински партнер после Јужне Африке.

"Поражавајући дан за нас"

Вредност трговине са Америком чини више од 10 одсто укупног годишњег националног дохотка Лесота. Додатни трошкови за америчке купце могли би смањити потражњу и озбиљно угрозити економију Лесота.

- Ово је био поражавајући дан за нас, рекао је Тебохо Кобели, оснивач Афри-Екпо Тектилес-а са седиштем у Лесоту, за BBC-jev програм Фокус на Африку.

Он је рекао да је цео дан провео у разговорима са колегама из индустрије и представницима владе како би одлучили шта даље.

Док његова компанија, која запошљава око 2.000 људи, можда тражи нова тржишта, америчко тржиште је толико важно да "не можемо тек тако да одустанемо... Морамо учинити све да га поново освојимо", рекао је Кобели.

"Нова идеологија о трговини и ко од ње профитира"

Колет ван дер Вен, адвокат специјализован за међународну трговину, рекла је за Би-Би-Си да тарифа од 50 одсто коју је Трамп увео Лесоту „логично нема смисла”.

Она је то описала као "ироничну" с обзиром на то да САД сада ефикасно кажњавају Лесото због успеха који су постигле захваљујући програму Агоа.

- Стиче се утисак да САД осећају да су искоришћене јер имају трговински дефицит. То заправо одражава нову идеологију трговине и ко има користи од ње, а ко не, рекла је она.

Србија Данас/Index