"Ми одлучујемо ко може да дође, ко да остане, а ко да оде" ЕУ уводи нови систем на границама, почиње примена пакта - ево шта се мења

Европски пакт о миграцијама, свеобухватни законодавни пакет којим се успостављају заједничка правила за управљање миграцијама, надзор граница и поступке азила, почиње да се примењује у петак у свим државама чланицама.

- Пакт о миграцијама и азилу доноси сигурније спољне границе, солидарност међу државама чланицама и ефикасније процедуре за азил и враћање нелегалних миграната - изјавила је председница Комисије Урсула вон дер Лајен.

Пакт о миграцијама и азилу обухвата 10 законодавних аката о којима се преговарало чак осам година. Нови пакт предвиђа обавезну солидарност међу државама у суочавању са мигрантским притисцима, брже и ефикасније процедуре за азил и боље управљање границама.

- Доводимо у ред нашу европску кућу. Овиме стварамо услове да ми одлучујемо ко може да дође у Европу, ко може да остане, а ко мора да оде - изјавио је комесар за унутрашње послове и миграције Магнус Брунер.

Свеобухватна реформа заснива се на предлозима Комисије из 2020. године, након што је пропао претходни предлог објављен после велике мигрантске кризе 2015. и 2016. Коначно је усвојен у мају 2024. године, а државама чланицама је остављено две године да се припреме за спровођење пакта.

Солидарност са чланицама под мигрантским притиском

Главни елемент пакта је обавезна солидарност међу чланицама у случају да се једна или више њих нађу под несразмерним мигрантским притиском. У том случају остале чланице могу да бирају између прихвата тражилаца азила из погођене државе чланице и финансијског доприноса заједничком фонду за збрињавање миграната или пружања оперативне и техничке подршке. Државе чланице које се нађу под великим мигрантским притиском могу да рачунају на подршку из фонда солидарности. Државе чланице могу да доприносе том фонду солидарности на три начина:

• плаћањем финансијског доприноса
• техничком подршком слањем опреме или експерата
• прихватом миграната

Четири земље које су под највећим притиском, Кипар, Грчка, Италија и Шпанија, моћи ће да траже помоћ из фонда солидарности, што укључује премештање 21.000 тражилаца азила или финансијску помоћ у износу до 420 милиона евра из европског буџета. То су бројке договорене за период од 12. јуна до краја 2026. године, а потом ће се за сваку годину одређивати нове бројке у зависности од потребе.

Шест земаља - Аустрија, Бугарска, Чешка, Естонија, Хрватска и Пољска - за које је Комисија утврдила да су у последњих пет година кумулативно биле изложене мигрантском притиску имају право да траже да буду потпуно или делимично изузете од обавезе доприноса механизму солидарности, што значи да неће морати да дају финансијску помоћ нити да примају мигранте из чланица које су под највећим притиском.

Строже процедуре на границама

Пактом се уводе строже и брже процедуре директно на спољним границама ЕУ за особе које долазе из земаља са ниском стопом одобравања азила. Циљ је брже утврдити ко има право на међународну заштиту, а ко мора бити враћен у земљу порекла. Нова уредба о детаљним проверама држављана трећих земаља на спољним границама ЕУ предвиђа:

• обавезну регистрацију свих нерегуларних миграната
• темељну безбедносну проверу

Они који не испуњавају услове за улазак у ЕУ биће регистровани и подвргнути идентификационим, безбедносним и здравственим проверама. Нова правила такође ће омогућити ефикаснију проверу идентитета тражилаца азила и незаконитих миграната у бази података Еуродац, која је дигитална основа новог система азила ЕУ, пише "Вечерњи лист".

За тражиоце азила за које је мало вероватно да ће им бити потребна међународна заштита или који представљају безбедносни ризик уводи се убрзани поступак на граници. Поступак може трајати највише 12 недеља, изузетно до 16 недеља. Особе чији су захтеви одбијени мораће да се врате у року од 12 недеља. У случају кризе, поступци за азил и повратак могу трајати шест недеља дуже. Убрзани гранични поступци примењиваће се на особе које представљају претњу националној безбедности или на оне који су довели власти у заблуду о свом идентитету. Захтеви особа из трећих земаља за које је стопа одобравања захтева нижа од 20 одсто такође ће се обрађивати убрзаним поступком на граници. Малолетници без пратње неће бити подвргавани убрзаном поступку на граници, осим ако не представљају безбедносни ризик.

Пакт поделио Европски парламент

Пакт није без контроверзи, крајња десница га сматра превише слабим, док на левом спектру наилази на критике да је превише рестриктиван и да крши права избеглица. "Амнести интернешенал" предводи критику са леве стране, тврдећи да ће пакт довести до "пораста патње" и "деценијама уназадити европско право на азил", посебно упозоравајући на кризне одредбе које државама чланицама допуштају суспензију основних правила у ванредним ситуацијама.

Са десне стране критичари тврде супротно - да пакт није довољно рестриктиван и да неће зауставити масовну нерегуларну имиграцију. Ипак, пакт није наишао на једногласну подршку ни у Европском парламенту ни међу државама чланицама. Гласање у априлу 2024. прошло је са тесном већином - неке уредбе су усвојене са разликом од свега тридесетак гласова - а Мађарска и Пољска гласале су против у Савету ЕУ.

Не треба очекивати савршен почетак

Комесар Брунер је прошле недеље рекао да не треба очекивати да ће све функционисати савршено од првог дана. Алберто-Хорст Најдхарт, шеф Европског програма за миграције у Европском центру за политику и један од водећих аналитичара на ову тему, јасно је изложио ограничења реформе.

- Ако државе чланице одбију да примене правила која су договориле, контроле на унутрашњим границама биће поново уведене широм Шенгенског простора и доћи ће до систематских потискивања на спољним границама - упозорио је Најдхарт, додајући да би то могло да покрене "политички вртлог" који јача крајње десничарске странке широм Европе.

Европска комисија у извештају објављеном 8. маја 2026. наводи да је већина држава чланица на путу правовремене примене и истиче да су незаконити прелази спољних граница ЕУ у извештајном периоду од јула 2024. до јуна 2025. пали за 35 одсто у поређењу са претходном годином.

Извор: Србија Данас/Вечерњи лист