"Милиметар смо удаљени од катастрофе" Русија прелази у кризни режим, жариште на Блиском истоку прети да се прелије на цео свет

Према писању Вол Стрит Журнала, Доналд Трамп је својим сарадницима у Белој кући рекао да је спреман да одобри напад на Иран, али да пре издавања коначне наредбе жели да види да ли ће Техеран ипак одустати од даљег развоја нуклеарног оружја.

Москва је одмах реаговала на ове најаве, па је заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков упозорио Сједињене Америчке Државе да се не придружују војној кампањи Израела против Ирана, што открива све израженију забринутост руске стране да би у том сценарију могла да изгуби свог најважнијег савезника у региону.

Везе између Русије и Ирана знатно су продубљене након почетка руске инвазије на Украјину - ове две земље су почетком ове године потписале и споразум о стратешком партнерству, којим је озваничено њихово политичко и безбедносно зближавање.

Испрва је изгледало да Москва види у сукобу Израела и Ирана прилику за јачање сопствене позиције у региону. Кремљ је брзо понудио улогу посредника, у нади да би, ако успе да приволи Техеран да се врати преговорима са Вашингтоном, могао наплатити ту услугу кроз евентуално попуштање Запада по питању Украјине. Међутим, та иницијатива није наишла на позитиван одговор.

Како Трамп сада јавно разматра могућност атентата на иранског врховног вођу, Москва је прешла у "кризни режим" јер постоји страх да би, након Сирије, Русија могла да остане без још једног кључног савезника на Блиском истоку.

Директор руске спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин оценио је ситуацију као "критичну", док је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила да је свет "само милиметар удаљен од катастрофе", након израелских напада на иранска нуклеарна постројења.

Дописник Скај Њуза из Москве, Ивор Бенет, примећује да је "прави спектакл гледати како земља која више од три године води рат против сопственог суседа сада позива друге актере да покажу војну уздржаност". Уплитање САД, према његовој оцени, не би имало последице само по Иран, већ би дубоко потресло и интересе саме Русије. Ипак, мало ко се пита како би Москва конкретно реаговала уколико би Трамп заиста одлучио да бомбардује Техеран.

На питање новинара на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, Захарова је одбила да коментарише могућност ескалације. Није чак желела ни да одговори на то да ли ће сукоб неизбежно измаћи контроли, иако, како Бенет констатује, "цео свет већ види да се управо то догађа“.

Руски званичници данас се налазе у необичном и незгодном положају – растрзани су између оданости вишедеценијском савезнику и жеље да обнове односе са председником САД који би сутра могао одлучити и о току рата у Украјини. Управо због тога Москва страхује од директне критике Трампа, а тај опрез открива колико је положај Кремља заправо ослабљен.

Србија Данас/Јутарњи/НИН