Министарство одбране Аустрије: Стари поредак више не важи, свет све несигурнији

Опасност од нуклеарног рата је „веома, веома висока“, нагласио је пуковник Бернхард Рихтер, на презентацији анализе.

Анализа претњи коју је спровело одељење за „Одбрамбену политику и стратегију“ Министарства одбране за наредних 12 до 18 месеци идентификује три доминантна глобална актера - САД, Кину и Русију, које све више на Европу гледају као на изазов.

Међутим, сама Русија се суочава са огромним изазовима - демографским променама, економским тешкоћама и одливом мозгова.

Опасност коју представља Русија није њена снага, већ њена слабост, рекао је Рихтер.

Русија поседује „велики нуклеарни потенцијал, као и потенцијал за поремећаје и хаос“.

-Опасност од нуклеарног рата никада није била тако велика као, на пример, током врхунца Хладног рата 1983. године. У то време, Нато вежба „Способни стрелац" скоро је довела до нуклеарног рата, подсетио је Рихтер.

Процене ризика у свом наслову носи питање „Крај поретка?“, а генерал-мајор Роналд Варток је одговорио на ово питање изјавом да „морамо напустити идеју да можемо да се и даље ослањамо на светски поредак заснован на правилима, либерални, демократски“.

-Стари поредак се замењује новим. Он се представља као „конфронтациони“. Три велике силе са „империјалистичким амбицијама“ желе да поделе свет међу собом: Кина, САД и Русија – а ЕУ је „изостављена“, нагласио је он.

ЕУ у целини, како се наводи у анализи, не игра никакву улогу у разговорима усмереним на окончање руског агресионог рата у Украјини и пружање безбедносних гаранција Кијеву.

Активно су укључене само појединачне европске државе, попут Француске и Велике Британије.

Рат у Украјини остаје „од централног значаја“ за Аустрију, нагласио је Варток.

У том контексту, указао је на глобалне последице - борбено искуство севернокорејских војника у Украјини и испорука руске технологије наоружања Пјонгјангу утицали би на безбедносне интересе Јужне Кореје.

У анализи се истиче да САД виде ЕУ као претњу, а то је зато што је ЕУ „најјаче јединствено тржиште“, објаснио је Варток.

Амерички председник Доналд Трамп је јасно ставио до знања да, по његовом мишљењу, ЕУ представља опасност за америчку економију. „Стога је амбиција САД, а посебно Доналда Трампа и његових саветника, да поткопају кохезију ЕУ, баш као што Русија покушава, из других разлога, да генерише губитак подршке за Украјину“, нагласио је он.

„Процена ризика“ идентификује даље опасности у сукобима на Блиском истоку и у Африци.

Европа, како се наводи, се мора припремити за „повећање миграционих токова у области илегалних миграција“.

Покретање миграција је део хибридног ратовања, а у том контексту, Варток је нагласио велики значај развојне сарадње на Блиском истоку и глобалном Југу.

Земље попут Аустрије такође могу пружити подршку стручношћу у војном консултовању, борби против корупције и поштовању људских права – областима које помажу државама да повећају сопствену отпорност.

Варток је предвидео повећање манипулација и сличних хибридних мера усмерених на поткопавање поверења у владу.

Он такође негативно гледа на пораст економског протекционизма.

„Сајбер напади, којима је Аустрија већ „инхерентно“ изложена, представљају додатни ризик. Аустријске власти су тренутно још увек у стању да се бране од ових напада”, додао је Варток.

Свеобухватне безбедносне мере и национална одбрана добиће на значају, приметио је Варток, позивајући се на иницијативе ЕУ као што су Бела књига о будућности европске одбране и Стратегија отпорности ЕУ.

Отпорност, изјавио је, је у одговорности националне државе.

Аустријска војска, својим планом развоја од приближно 16,8 милијарди евра, намењене су обезбеђивању модерних оружаних снага за сваку евентуалност.

Даљи налази анализе ризика за Аустрију могли би бити укључени у нову безбедносну стратегију, која се очекује у првом кварталу.

Варток је, такође, поменуо аустријску индустријску стратегију, која има за циљ, између осталог, јачање одбрамбене индустрије и олакшавање извоза оружја.

Камел је закључио да се задаци аустријских оружаних снага мењају.

-Добијање мандата за међународна распоређивања постаје све теже. Без правне основе, аустријски војници не могу учествовати у војним мисијама. Међутим, Аустрија може истовремено дати кључни допринос у областима консултација и подршке, обуке и преноса знања које је неопходне за отпорност других земаља. Аустријска неутралност је у том погледу предност, јер се Аустрија не може оптужити да има „скривену агенду", објаснио је он.

Констатовао је да тренутно доживљавамо извесно преживљавање најспособнијих.

-Јаки раде шта желе, слаби трпе оно што морају. А закон најјачих на крају изгледа да надјачава владавину права. Аустрија није острво благословених и није изузета од међународних дешавања, рекао је Камел и додао да се и Европа суочава са питањем како да се позиционира у овој глобалној конкуренцији како би повратила позицију снаге.

Кључно је, сматра, „остварити даљи напредак са европским капацитетима“.

-Дебата око Гренланда показала је да морамо предузети много снажније акције у вези са оним што је познато као стратешка аутономија Европске уније. То подразумева стицање и развој капацитета. Где је европска вештачка интелигенција? Где је европски клауд? упитао је он.

Истовремено, Камел сматра да нема разлога за панику у светлу новог светског поретка, већ, напротив, основе за „одређени степен оптимизма“.

-Још увек постоји много актера и региона у сличној ситуацији као што је наша који су такође незадовољни овим глобалним развојем догађаја. Неопходно је дефинисати ко би могао бити партнер како би се поново успоставио ред у овом хаосу, на начин који је у складу са европским вредностима и интересима, саветовао је Камел.

Извор: Србија Данас/Косово online