"Мој син је узнемирен..." Српкиња из предграђа Тел Авива открила језиве детаље хорора на Блиском истоку: Срце ми је стало на тренутак, осетила сам подрхтавање ДУШЕ (ВИДЕО)

Из угла мајке и жене, описала је како изгледа тренутак када вам се живот заустави, а зидови дома задрхте.

– Нервозно је, јер је ово ипак неки виши степен опасности на који се још нисмо навикли. Али, с друге стране, имам велико поверење у војску и наш одбрамбени систем – говори Теодора с мешавином стрепње и снаге у гласу.

Иако не скрива да је била узнемирена, наглашава да слика која кружи друштвеним мрежама није верна стварности:

– Пале су бомбе, мислим да је осам људи погинуло, што је страшно. Али, ако узмемо у обзир величину бомби, то није огроман број. То заправо показује колико је наша одбрана снажна.

Њено најдубље сећање из тих тренутака задрхтало је кроз једноставну реченицу која оставља без даха:

– Први дан када је кренуо напад, мислим да се и сама зграда затресла. Срце ми је стало на тренутак. То ми се никада раније није догодило.

Док млађа деца не схватају у потпуности ситуацију, старији чланови породице не остају имуни:

– Мој старији син је поприлично узнемирен. Трудимо се да останемо прибрани, не бавимо се спекулацијама, више гледамо како да преживимо дан, затворени с децом, док неки од нас раде од куће.

Атмосфера међу њеним израелским пријатељима, с којима се највише дружи, остаје пркосно стабилна.

– Не бих рекла да овде влада атмосфера страха. Људи су свесни озбиљности, али покушавају да живе даље, колико год је то могуће.

На питање о израелском премијеру Бењамину Нетањахуу, Теодора не крије разочарање:

– Нисам његов гласач, напротив. Да ли сам љута? Јесам. Али не због рата са Ираном, јер је он био, нажалост, неизбежан. Њихове сталне претње атомском бомбом нису могле да остану без одговора. Мој бес се више тиче унутрашњих ствари, тога како води земљу, како се односи према сопственим грађанима.

У Теодорином гласу осећа се и мир и олуја – мир жене која жели заштитити своју породицу и олуја коју носи неизвесност сваког наредног дана.

– Ово је први пут да сам осетила такво подрхтавање. Не само зграде. Душе. И вероватно не и последњи – закључује тихо.

Иран и Израел наставили су у току ноћи да размењују нападе ракетама и дроновима, при чему је најмање десет људи погинуло у Израелу када су иранске ракете пробиле противваздушну одбрану на северном и у централном делу земље.

Око 200 људи је повређено након што је Иран покренуо низ ракетних напада на Израел преко ноћи, као одмазду за израелске ударе у петак, за које је Израел рекао да су усмерени на нуклеарни програм Техеран.

Годинама претходили тајни обрачуни

Након деценија тензија, претњи и индиректних сукоба, април 2024. године забележен је као прва директна војна конфронтација између Ирана и Израела. Ова драматична ескалација односа две силе на Блиском истоку дошла је након вишегодишњих тајних операција, сајбер напада, атентата и посредничких ратова.

У ноћи 13. априла 2024, Иран је испалио преко 300 дронова, балистичких и крстарећих ракета на територију Израела, што је означило први директан напад Ирана на израелску државу у историји.

Напад је уследио као одговор на израелски ваздушни удар који је уништио ирански конзулат у Дамаску, при чему је погинуо и један високи командант Револуционарне гарде.

Захваљујући вишеслојном систему противваздушне одбране и помоћи савезника попут САД, Велике Британије и Јордана, већина пројектила је успешно пресретнута, а материјална штета у Израелу била је ограничена.

Сукоби између две земље нису новост, али су се до сада углавном одвијали из сенке.

Израел је годинама уназад спроводио прецизне ваздушне ударе на иранске циљеве у Сирији, циљајући оружје намењено Хезболаху и друге проиранске снаге.

Такође, израелске тајне службе оптужене су за убиства више иранских нуклеарних научника, као и за сајбер нападе – најпознатији међу њима је вирус Stuxnet, који је десетковао иранске нуклеарне центрифуге 2010. године.

Иако је 2024. први пут да је Иран директно напао Израел, годинама је финансирао и наоружавао непријатеље Израела, попут Хезболаха у Либану, Хамаса и Исламског џихада у Гази.

Највећи сукоби у последње две деценије, попут рата 2006. године са Хезболахом и сукоба у Гази 2021, вођени су уз активну подршку Техерана.

Извор: Србија Данас/К1