"Морамо бити спремни на најгоре" Европа страхује од могућег Путиновог напада - Ови делови су најугроженији, ево и зашто

Данас прати танкере који би могли да почине саботажу. Иза њега стоји мала војска: десетине радара и камера, патролни чамци и флота авиона и хеликоптера - сви распоређени како би надгледали водени простор величине Белгије.

У Финском заливу у последњих 18 месеци догодиле су се две саботаже. На Балтику је од 2022. забележено најмање шест сумњивих саботажа, а од 2023. оштећено је 11 подморских каблова. 

Штета досад није парализовала друштво - светла су остала упаљена, Wi-Fi је и даље радио. Али, Европа је осетила нелагоду: шта ако следећи напад буде боље координисан? Шта ако Русија започиње напад на Европу?

Ирска би могла да изгуби 10 посто електричне енергије ако се пресеку три кабла. Норвешка испоручује ЕУ-у трећину плина путем подводнихгасовода. Напад на те циљеве могао би изазвати хаос: несташице енергије, дивљање цена и присилне одлуке о расподели струје, пише Политицо.

Само Русија може имати користи од саботажа

- Суочавамо се с новом стварношћу. Имамо све више инцидената у Балтичком мору који могу утицати на тржишта, потрошаче и нашу економију - изјавио је министар енергетике Литваније Жигимантас Ваичиунас. 

Према њему, такве саботаже у тренутним околностима могле би Русији бити корисне.

За Русију чак и минимална штета може подстаћи несигурност на Западу и посејати сумњу да Москва може пореметити свакодневни живот Европљана кад год пожели. Европске воде постале су ново бојно поље у захукталом хладном рату с Русијом.

ЕУ и НАТО журно покушавају да реше проблем планирањем куповине резервних каблова, дронова и појачањем војног надзора. 

Но, Доналд Трамп буди страх да би се ситуација могла погоршати, будући да као председник САД-а дестабилизује савезе и понавља руску реторику.

ЕУ је први пут продрмао инцидент крајем 2022. године када су гасоводи Северни ток мистериозно дигнути у ваздух. Од тада су саботаже у Балтичком мору све чешће, а мете су телекомуникацијске, плинске и електроенергетске везе које спајају Шведску, Финску, Немачку, Литванију и Естонију. Недавно је поновно оштећен комуникацијски кабл између Берлина и Хелсинкија уз обалу Шведске.

Плитко море и ниски трошкови

Ради се о једноставним операцијама с ниским трошковима. 

- Можда је довољно подмитити капетана да спусти сидро - каже Кристијан Буегер, професор међународних односа и стручњак за поморску сигурност. Балтичко море просечно је дубоко само 52 метра, а Фински залив још плићи, свега 38 метара, што чини инфраструктуру лако доступном сидру брода.

Подморски податковни каблови врло су танки, приближно дебљине људске руке, док су подводне електроенергетске везе дебље, попут гитаре, и заштићене слојевима изолације и челика. Каблови су закопани пола метра испод морског дна и пројектовани да трају 40 година, али не могу издржати директан удар сидра. Управо то догодило се с бродом Еагле С, који је вукао сидро 100 километара и пресекао више каблова код Финске у децембру.

Једном кад су пресечени, каблове је тешко поправити. Бродова за поправке у свету има око 80. Поправке могу потрајати до две недеље за податковне каблове и више месеци за енергетске, уз трошкове од 5 до 150 милиона евра.

Око 15 одсто светског поморског саобраћаја пролази Балтичким морем, које се простире на готово 400.000 квадратних километара.

- Немогуће је бити свугде у исто време - каже Марко Лаксонен, заменик начелника операција финске морнарице.

Западне обавештајне службе сугеришу да су неки инциденти можда били случајни, но стручњаци сумњају у друге, посебно кад су укључени руски савезници, попут кинеског танкера Yi Пенг 3 који је прошле године пресекао два подморска кабла.

- Русија можда жели подићи игру у тој сивој зони испод нивоа сукоба, као средство одвраћања и упозорење западним владама да не појачавају подршку Украјини - каже Ник Чилдс, стручњак за поморску одбрану. То је иста тактика коју Москва користи и другде - пожари, пакети-бомбе, дезинформисање и кибернетички напади.

Досад су поморске саботаже изазвале ограничене поремећаје. ЕУ има једну од најбоље повезаних електроенергетских мрежа на свету.

- Утицај је углавном друштвен - каже Буегер. Такви инциденти појачавају тескобу јавности и подстичу изолационистичке идеје.

Године 2024. Естонија је доживела последице квара на једном каблу: рачуни за струју порасли су за 10 посто. Ситуација би била много гора с вишеструким инцидентима.

- Можемо се носити с једним појединачним инцидентом - каже Ерки Сап из естонског оператера Елеринг. 

- Али ако их је више истовремено, то може угрозити сигурност снабдевања -

Највише су рањиви острвски делови Европске уније

Северно море такође је плитко (95 метара) и рањиво на саботаже, а тамо се налазе витални гасоводи који повезују Норвешку и ЕУ.

- Ако се саботира само једна веза између Норвешке и ЕУ, дошло би до великог поремећаја снабдевања и хаоса с ценама - упозоравају из Jacques Делорс Energy Центра.

Најрањивији су острвски делови ЕУ-а. Ирска има ограничене електричне везе с континентом и нема подморнице, војни радар, нити је чланица НАТО-а. Малта има само једну подморску електроенергетску везу која снабдева четвртину острва.

У најгорем сценарију, Москва би истовремено прекинула плин и пресекла каблове усред зиме, што би довело до "велике кризе" с небеским ценама, ограниченим извозом и грађанима без приступа енергији.

НАТО је у јануару најавио распоређивање фрегата, патролних авиона и флоте морнаричких дронова у склопу програма "Балтиц Sentry".

- Стављамо знатно више војних средстава у то подручје - рекао је Џејмс Апатураи из НАТО-а.

ЕУ је у фебруару најавила додатних 540 милиона евра за инфраструктуру до 2027. године, укључујући и средства за набавку причувних каблова и специјализованих бродова за поправке.

- Европска унија жели и може помоћи својим државама чланицама - рекла је Хена Виркунен, потпредседница Европске комисије за сигурност.

Финска заштиту енергетске инфраструктуре третира као део одбрамбеног планирања.

- С обзиром на дугу границу с Русијом и нашу историју, увек морамо бити спремни на најгоре - изјавила је министарка заштите животне средуне Сари Мултала.

Естонија и Литванија разматрају законе којима би заплениле пловила која прете критичној инфраструктури изван територијалних вода, а Уједињено Краљевство покренуло је систем вештачке интелигенције за процену ризика танкера, преноси Index.

Али креирање ефикасног одговора такође значи улазак у легално минско поље. Према међународном праву, државе имају ограничена овлашћења за заплену сумњивих бродова изван територијалних вода - даље од 12 наутичких миља од обале, а изван те зоне бродови имају право на "нешкодљив пролаз" и подлежу законима државе чију заставу носе.

Србија Danas/Index