"Може да ужива у призору" Трамп предао Путину награду коју је одувек желео: Ево о чему је реч

Током читавог Хладног рата, примарни циљ Кремља био је да разбије Атлантски савез (НАТО) тако што би Америку и Европу окренуо једну против друге.

Свака криза у вези са безбедношћу Западног Берлина, од совјетског ултиматума Западу да напусти град 1958. године до изградње Зида 1961, била је осмишљена да отвори пукотине унутар НАТО.

- Да бих натерао Запад да вришти, стежем Берлин, како је то 1959. године рекао Никита Хрушчов, тадашњи совјетски лидер.

Његов наследник, Леонид Брежњев, распоредио је нову генерацију нуклеарних ракета - SS-20, у сателитским државама централне Европе управо са циљем да подели Запад око питања како на то одговорити.

Сви ти напори су пропали. Америка и Европа су тачно знале шта они покушавају да ураде и, иако су се разликовале у ставовима и често расправљале, савезници никада нису дозволили Кремљу задовољство да их види како се распадају.

Данас, захваљујући Доналду Трампу, Путин може да ужива у том призору. Он је 25 година следио стару совјетску политику покушаја да се Запад подели. Изнова и изнова, осуђивао је НАТО због наводних покушаја да "опколи" или "терорише" Русију, као да само постојање Атлантског савеза представља претњу светском миру, и као да призор суверених држава које добровољно бирају да му се придруже некако оправдава његову агресију, пише "The Телеграпх".

Сада се, изненада, пукотина за којом је Путин одувек чезнуо отвара пред његовим очима.

Председник Сједињених Америчких Држава не само да је положио право на суверену територију једне НАТО савезнице, Данске, већ је запретио и употребом силе како би остварио свој циљ. У суботу је Трамп намерно ескалирао сукоб наредивши увођење казнених царина против чак осам савезника, укључујући и Велику Британију, због "преступа" да кажу оно што би требало да буде општеприхваћен став - Да је будући статус Гренланда питање о којем треба да одлуче становници тог острва и влада Данске.

У понедељак, Трамп је отишао још даље пославши претећу поруку другом савезнику, Норвешкој. У процурелом писму норвешком премијеру Јонасу Стореу, Трамп је рекао да, пошто му је ускраћена Нобелова награда за мир, „више не осећа обавезу да размишља искључиво о миру, иако ће он увек бити доминантан“, додајући да Данска нема "право власништва" над Гренландом и да је америчка "потпуна и тотална контрола" над острвом неопходна за глобалну безбедност.

Суочена са надолазећим америчким тарифама и сталним претњама, ЕУ се спрема да узврати применом свог "инструмента против принуде" како би увела 93 милијарде евра пореза на амерички извоз. Ова ванредна мера, која никада раније није коришћена, требало би да буде примењена не против Кине или било ког другог противника, већ против суперсиле која гарантује безбедност Европе скоро 80 ​​година.

Кир Стармер је до сада одбијао да уведе додатне британске тарифе на амерички извоз, али обећана одмазда ЕУ показује да две стране сада чине све што могу да наштете једна другој.

Путин може само да седи и ужива у призору. Чак и ако се ова свађа на крају реши неким обликом споразума између Америке и Европе око будућности Гренланда а, упркос целој буци и бесу, то остаје највероватнији исход, ко ће икада веровати Сједињеним Државама да ће испунити своју обавезу према НАТО да бране своје европске савезнике?

Као што је премијер рекао у Даунинг стриту у понедељак: "Савези опстају јер су изграђени на поштовању и партнерству, а не на притиску. Употреба царина против савезника је потпуно погрешна".

Вршећи притисак на своје пријатеље отворено и бучно Трамп је фундаментално поткопао Атлантски савез. Совјетски лидери су увек знали да ће се, ако нападну било ког савезника НАТО, наћи у рату са Америком, рату који не би могли да добију.

Сам мир је зависио од тог веровања. Зашто би Путин сада веровао у то?