"Može da uživa u prizoru" Tramp predao Putinu nagradu koju je oduvek želeo: Evo o čemu je reč
Sovjetski Savez je više od 40 godina pokušavao da ostvari ono što je sada Vladimiru Putinu praktično servirano na tacni.
Tokom čitavog Hladnog rata, primarni cilj Kremlja bio je da razbije Atlantski savez (NATO) tako što bi Ameriku i Evropu okrenuo jednu protiv druge.
Svaka kriza u vezi sa bezbednošću Zapadnog Berlina, od sovjetskog ultimatuma Zapadu da napusti grad 1958. godine do izgradnje Zida 1961, bila je osmišljena da otvori pukotine unutar NATO.
- Da bih naterao Zapad da vrišti, stežem Berlin, kako je to 1959. godine rekao Nikita Hruščov, tadašnji sovjetski lider.
Njegov naslednik, Leonid Brežnjev, rasporedio je novu generaciju nuklearnih raketa - SS-20, u satelitskim državama centralne Evrope upravo sa ciljem da podeli Zapad oko pitanja kako na to odgovoriti.
Svi ti napori su propali. Amerika i Evropa su tačno znale šta oni pokušavaju da urade i, iako su se razlikovale u stavovima i često raspravljale, saveznici nikada nisu dozvolili Kremlju zadovoljstvo da ih vidi kako se raspadaju.
Danas, zahvaljujući Donaldu Trampu, Putin može da uživa u tom prizoru. On je 25 godina sledio staru sovjetsku politiku pokušaja da se Zapad podeli. Iznova i iznova, osuđivao je NATO zbog navodnih pokušaja da "opkoli" ili "teroriše" Rusiju, kao da samo postojanje Atlantskog saveza predstavlja pretnju svetskom miru, i kao da prizor suverenih država koje dobrovoljno biraju da mu se pridruže nekako opravdava njegovu agresiju, piše "The Telegraph".
Sada se, iznenada, pukotina za kojom je Putin oduvek čeznuo otvara pred njegovim očima.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država ne samo da je položio pravo na suverenu teritoriju jedne NATO saveznice, Danske, već je zapretio i upotrebom sile kako bi ostvario svoj cilj. U subotu je Tramp namerno eskalirao sukob naredivši uvođenje kaznenih carina protiv čak osam saveznika, uključujući i Veliku Britaniju, zbog "prestupa" da kažu ono što bi trebalo da bude opšteprihvaćen stav - Da je budući status Grenlanda pitanje o kojem treba da odluče stanovnici tog ostrva i vlada Danske.
U ponedeljak, Tramp je otišao još dalje poslavši preteću poruku drugom savezniku, Norveškoj. U procurelom pismu norveškom premijeru Jonasu Storeu, Tramp je rekao da, pošto mu je uskraćena Nobelova nagrada za mir, „više ne oseća obavezu da razmišlja isključivo o miru, iako će on uvek biti dominantan“, dodajući da Danska nema "pravo vlasništva" nad Grenlandom i da je američka "potpuna i totalna kontrola" nad ostrvom neophodna za globalnu bezbednost.
Suočena sa nadolazećim američkim tarifama i stalnim pretnjama, EU se sprema da uzvrati primenom svog "instrumenta protiv prinude" kako bi uvela 93 milijarde evra poreza na američki izvoz. Ova vanredna mera, koja nikada ranije nije korišćena, trebalo bi da bude primenjena ne protiv Kine ili bilo kog drugog protivnika, već protiv supersile koja garantuje bezbednost Evrope skoro 80 godina.
Kir Starmer je do sada odbijao da uvede dodatne britanske tarife na američki izvoz, ali obećana odmazda EU pokazuje da dve strane sada čine sve što mogu da naštete jedna drugoj.
Putin može samo da sedi i uživa u prizoru. Čak i ako se ova svađa na kraju reši nekim oblikom sporazuma između Amerike i Evrope oko budućnosti Grenlanda a, uprkos celoj buci i besu, to ostaje najverovatniji ishod, ko će ikada verovati Sjedinjenim Državama da će ispuniti svoju obavezu prema NATO da brane svoje evropske saveznike?
Kao što je premijer rekao u Dauning stritu u ponedeljak: "Savezi opstaju jer su izgrađeni na poštovanju i partnerstvu, a ne na pritisku. Upotreba carina protiv saveznika je potpuno pogrešna".
Vršeći pritisak na svoje prijatelje otvoreno i bučno Tramp je fundamentalno potkopao Atlantski savez. Sovjetski lideri su uvek znali da će se, ako napadnu bilo kog saveznika NATO, naći u ratu sa Amerikom, ratu koji ne bi mogli da dobiju.
Sam mir je zavisio od tog verovanja. Zašto bi Putin sada verovao u to?
