НА ДАНАШЊИ ДАН: Анонимни алкохоличари, Дороти, Карло Анћелоти и још много тога (10. ЈУН)

Догодило се на данашњи дан - 10. јун:

1190. Погинуо Фридрих И Барбароса

Фридрих И Барбароса, или Фридрих Црвенобради, био је немачки цар из династије Хохенстауфен. Рођен 1122, Фридрих је био изузетно амбициозан владар који је тежио да уједини немачке земље и оствари велику моћ.

Када је дошао на краљевски престо Бургундије и Немачке 1152. године, а потом и царски престо Италије и Светог римског царства, Фридрих Барбароса је брзо почео да спроводи политику централизације и јачања царске власти. Он је водио бројне војне кампање како би проширио своју територију и ојачао свој утицај. Фридрих је такође био познат по свом снажном вођству и храбрости на бојном пољу.

Међутим, најпознатији тренутак у животу Фридриха Барбаросе је његова смрт. То се догодило управо на данашњи дан, 10. јуна 1190. године током Трећег крсташког похода. Фридрих је предводио војску немачких витезова у походу на Свето земљиште. На путу ка Палестини, током преласка реке Салеф у малој Азији, догодила се трагедија.

Током преласка реке Салеф, Фридрих И Барбароса је несрећно страдао, али не на начин на који би већина помислила да је страдао један цар и велики војсковођа. Према извештајима, он је био одевен у тешки оклоп, што је у комбинацији с мокрим и клизавим условима реке, представљало велики изазов. Претпоставља се да је Фридрих, изненада потонуо под теретом оклопа и да се утопио у реци.

Његова смрт је изазвала велику жалост и тугу међу његовим присталицама. Немачко царство је остало без свог моћног и харизматичног вође. Иако је смрт Фридриха Барбаросе углавном приписана несрећном утапању, током векова су се појавиле разне теорије које су износиле могућност да је он био убијен или да је био жртва неке завере. Међутим, већина историчара сматра да су ове теорије недовољно утемељене и да је смрт Фридриха И Барбаросе била несрећан случај.

Фридрихова смрт обележила је крај једне ере и оставила дубок траг у историји. Његовим одласком, немачко царство је прошло кроз период нестабилности и политичких превирања. Ипак, наслеђе Фридриха И Барбаросе остаје живо као симбол снаге, храбрости и амбиције.

1692. У Сејлему погубљена прва жена оптужена за вештичарење

1692. године, америчка колонија Масачусетс била је сведок једног мрачног поглавља у америчкој и светској историји - суђења за вештичарење у Сејлему. Ово време је обележено општом страховитошћу и хистеријом, подстакнутим веровањима у вештичарење и натприродно. У оквиру ових суђења, Бриџит Бишоп је постала прва жртва која је погубљена због вештичарења.

Суђења за вештичарење су се одвијала у периоду од марта 1692. до октобра 1693. године. Сејлем је био поприште велике напетости и сумње међу становништвом. Оптужбе за вештичарење су прожимале заједницу, а многи су били престрављени од могућности да су међу њима вештице. У таквој атмосфери, правда је често била засењена и особе су биле суочене са озбиљним оптужбама и неправедним суђењима.

Суђења су се одвијала под строгим условима. Оптужени су били подвргнути испитивању и саслушавању пред судом. Често су се користиле контроверзне методе, како би се, под психофизичким мучењем, признања извукла из осумњичених. Након признања, пресуда је углавном била смртна казна.

Видео изнад има, између осталог, фантастичан превод на српски језик. Апсолутна препорука свакоме ко жели да добије брзински увид у то шта се дешавало у Сејлему 1692. и 1693. године.

Бриџит Бишоп је била власница локалне гостионице и често је изазивала негативну пажњу због свог неконвенционалног понашања и репутације. Оптужена је за вештичарење и након суђења проглашена кривом. 10. јуна 1692. године, Бриџит Бишоп је погубљена вешањем, поставши прва жртва овог ужасног таласа суђења.

Сејлем је остао упамћен као симбол истеривања вештица и трагичних неправди. Након завршетка суђења, колонија се суочила са последицама овог мрачног периода, а многи су се борили са осећајем кривице због погубљења невиних људи. Суђења за вештичарење у Сејлему остају дубоко урезана у историјску свест и подсећају нас на опасности предрасуда и масовне хистерије.

1909. Први пут употребљен СОС сигнал

Сигнал СОС је међународни позивни знак за хитну помоћ и потрагу. Његово прво коришћење забележено је у трагичном догађају који се десио 10. септембра 1909. године. Тог дана, линијски брод "Славонија" компаније Цунард, који је био један од највећих и најмодернијих бродова тог времена, доживео је брдолом близу Азорских острва.

Брод "Славонија" кренуо је на своје путовање из Бостона према Марсеју, носећи велики број путника и терета. Међутим, услед лошег времена и навигационих проблема, брод је ударио у стене на обали острва Флорес. Након удара, брод се брзо почео тонути, а посада и путници су се нашли у опасности.

Капетан брода, Вилијам Мартин, одмах је реаговао и наредио употребу новог бежичног телеграфа на броду како би послао хитан сигнал за помоћ. Овај нови телеграф је био опремљен Морзеовим кодом, а СОС (· · · - - - · · ·) је одабран као интернационални сигнал за позив у помоћ. Иако је СОС био нови сигнал, врло брзо је постао препознатљив и прешао границе морске комуникације.

Захваљујући брзој реакцији капетана Мартина и посаде, сигнал СОС је послат и примљен од стране других бродова у близини. Ускоро су стигли на место несреће и спасили преживеле. Иако је брод "Славонија" био изгубљен, трагедија је показала важност овог новог хитног сигнала и ефикасност бежичне комуникације у спашавању живота на мору.

Прво коришћење сигнала СОС на броду "Славонија" остало је запамћено као прекретница у поморској комуникацији. Данас се сигнал СОС препознаје широм света као хитни позив за помоћ и симбол употребе технологије у спашавању живота на мору.

1910. Основана Црна рука

Црна рука, основана под називом Уједињење или Смрт, била је тајна организација која је деловала у Краљевини Србији у периоду од 1911. до 1917. године. Њихов циљ био је ослобађање Јужних Словена од Аустроугарске власти и уједињење са Краљевином Србијом.

Организација Црна рука основана је у Београду, а за датум оснивања у неким списима се узима баш данашњи датум 1919. године, док се у другима за тренутак оснивања узима 9. мај 1911. године. Било како било, њен оснивач био је Драгутин Димитријевић, познат и као Апис. Црна рука окупљала је групу националистичких официра, интелектуалаца и студената који су се залагали за слободу и независност српског народа.

Датум оснивања и није толико кључан, будући да је ова организација, тада још увек неформално, била одговорна за многе важне догађаје на српском тлу и пре свог оснивања. Један од тих догађаја био је управо чувени мајски преврат, када су убијени краљ Александар Обреновић и његова супруга краљица Драга.

Црна рука је била умешана у неколико значајних догађаја након свог формалног оснивања. Један од најпознатијих био је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године. Овај атентат био је окидач за избијање Првог светског рата.

Након атентата, Црна рука је постала предмет истраге и прогони су започети против њених чланова. Многи чланови организације су ухапшени, а неки су осуђени и погубљени. Ова репресија против Црне руке имала је дубок утицај на политичку сцену у Краљевини Србији.

Иако је Црна рука престала са активним деловањем након Првог светског рата, њено наслеђе остало је присутно. Организација је играла значајну улогу у националистичком покрету и борби за слободу, али је такође била повезана са насиљем и тероризмом.

Данас, Црна рука се сматра важним делом историје Србије и Балкана, као симбол борбе за слободу и национално уједињење. Иако је њен значај био контроверзан, организација Црна рука остаје део колективног сећања и историјске нарације овог региона.

1922. Рођена Џуди Гарланд

Џуди Гарланд, чије право име је било Франсис Етел Гам, рођена је 10. јуна 1922. године у Гранд Рапидсу, у Минесоти. Била је америчка глумица, певачица и икона забавне индустрије. Њена каријера је почела веома рано, будући да је са само две године наступила на позорници заједно са својим рођацима.

Међутим, прави преокрет у животу Џуди Гарланд десио се када је 1939. године добила улогу Дороти у култном филму "Чаробњак из Оза". Њен интерпретативни таленат, изванредан глас и шарм освојили су публику широм света. Ипак, иза сцене, Гарланд је била суочена са разним изазовима. Била је под константним притиском студија и режисера, који су је форсирали да одржава своју витку фигуру и изгледа беспрекорно. Такође, била је подвргнута злоупотребама супстанци које су јој давали, како би вештачки одржала ниво енергије током снимања.

Након "Чаробњака из Оза", Гарланд је наставила да гради своју каријеру у Холивуду. Остварила је значајне улоге у филмовима попут "Срешћемо се у Сент Луису" (1944) и "Звезда је рођена" (1954), за који је освојила Златни глобус за најбољу глумицу. Међутим, њен приватни живот је био обележен низом тешкоћа, укључујући неколико пропалих бракова и здравствене проблеме.

Џуди Гарланд је постала симбол талента и трагичне судбине. Њена борба са менталним здрављем и зависношћу од дрога је постала јавна тема, а то је довело до прекида или отказивања неколико њених наступа. Ипак, Гарланд је остала вољена и поштована уметница која је оставила неизбрисив траг у свету забаве.

Нажалост, Џуди је преминула 22. јуна 1969. године у Лондону, у својој 47. години. Њена смрт је била повезана са случајном предозирањем лековима. Иако је живот Џуди Гарланд био испуњен изазовима, њен таленат, харизма и незаборавни наступи остају део филмске историје и инспирација многим уметницима широм света, али и упозорење свима да дефинитивно постоји друга страна медаље.

1935. Основано удружене Анонимних алкохоличара

10. јуна 1935. године, у граду Акрону, у савезној држави Охајо, др Роберт Х. Смит, познат као Др. Боб, и Бил Вилсон из Њујорка основали су организацију Анонимних Алкохоличара (АА). Ова организација је настала као резултат њиховог заједничког искуства у борби против алкохолизма и њихове жеље да помогну другим особама које се боре с истим проблемом.

Др. Боб и Бил Вилсон су се упознали у акронској болници где је Др. Боб био пацијент. Они су делили своје приче, искуства и подршку како би ојачали један другог у борби против алкохолизма. Схватили су да заједништво, подршка и дељење искустава могу бити кључни фактори у превазилажењу зависности.

Оснивање АА је обележено тренутком када је др Роберт Х. Смит попио своју последњу кап алкохола. Тај датум, 10. јун 1935. године, постао је познат као "датум последњег пића" и сматра се важним догађајем у историји АА.

АА је организација која се темељи на принципима 12 корака који помажу људима да признају своју немоћ над алкохолом, преузму одговорност за своје поступке, преиспитају свој живот, пронађу снагу у духовности и пруже подршку једни другима у процесу оздрављења. АА је постао глобална организација с хиљадама група широм света и помогао је многим људима да превазиђу своје зависности и воде испуњенији и здравији живот.

Иако су постојале контроверзе и критике везане за АА, као што су питања о ефикасности програма или недостатак научне основе, организација је остала изузетно утицајна и помогла је многим људима у њиховој борби против алкохолизма.

Данас, Анонимни Алкохоличари настављају да пружају подршку, наду и инспирацију људима широм света који се суочавају с проблемом алкохолизма. Њихова филозофија о међусобној подршци, заједништву и духовности остаје снажна и релевантна у савременом свету.

1959. Рођен Карло Анћелоти

Рођен 10. јуна 1959. године у италијанском граду Ређолу, Анћелоти је својим знањем, искуством и стратешким приступом игри постао један од најтраженијих тренера у свету фудбала. Његова тренерска каријера започела је 1995. године када је преузео место тренера италијанског клуба Ређиана. Након тога, водио је бројне реномиране клубове као што су Милан, Челси, Париз Сен Жермен, Реал Мадрид, Бајерн Минхен и Евертон.

Анћелоти је познат по свом тактичком приступу игри, способности да мотивише играче и извлачи максимум из њихових потенцијала. Управо је та комбинација вештина омогућила му да освоји многе титуле током своје каријере. Са Миланом је два пута освојио Лигу шампиона (2003. и 2007), као и са Реал Мадридом такође два пута подигао овај престижни трофеј (2014. и 2022). Са оба клуба је, такође, освајао и светско клупско првенство са Миланом у сезони 2007/2008. и са Реалом два пута у сезонама 2014/2015. и 2022/2023.

Поред ових достигнућа, са оба клуба освајао је и трофеје националних лига и купова, а током своје тренерске каријере у ова два клуба, Анћелоти ће два пута бити проглашен за тренера године.

Осим успеха са ова два клуба, ваља навести успехе са Париз Сен Жерменом, Бајерном и Челсијем. Са сва три клуба, Анћелоти је освајао домаће првенство и купове, што га чини јединим тренером у историји, који је објединио све трофеје лига петице. Никоме пре, а ни после њега, није ово пошло за руком.

Његова мирноћа, стрпљење и способност да одржава хармонију у тиму често су га истицали као једног од најбољих тренера у комуникацији с играчима. Он је познат по томе да гради снажне односе с фудбалерима, што резултира њиховом већом мотивацијом и ангажманом на терену.

Поред успеха на терену, Анћелоти је такође цењен и по својој личности ван терена. Он је познат по својој скромности, професионализму и поштовању према другим тренерима и играчима. Његова репутација као фер и спортског тренера доприноси његовом ауторитету и утицају у фудбалском свету. Остаје нам само да му пожелимо срећан рођендан, добро здравље и успешан наставак тренерске каријере.

1991. Изашла последња епизода "Твин Пикса"

"Твин Пикс" је серија која је померала границе и доносила освежавајући нови приступ телевизијском наративу. Први пут емитована 1990. године, серија је пратила догађаје који су се одвијали у фиктивном градићу Твин Пикс, смештеном у планинама Вашингтона. Главни јунак серије је агент ФБИ-ја Дејл Купер (кога је тумачио Кајл Маклохлан), који долази у Твин Пикс да истражи убиство популарне средњошколске ученице Ларе Палмер.

Оно што је серију "Твин Пикс" издвојило од других серија тог времена јесте њена сложена мистерија, која је била испреплетена с елементима надреализма и окултизма. Дејвид Линч је мајсторски комбиновао елементе трилера, хорора и драме, стварајући атмосферу која је била истовремено мистериозна, застрашујућа и емотивна. Ова јединствена мешавина жанрова освојила је публику широм света.

Кроз своје ликове, "Твин Пикс" је истраживао тамне тајне и дубоке слојеве људске природе. Сваки становник Твин Пикса носио је своје тајне и скривене мотиве, чинећи причу још занимљивијом. Серија је такође позната по својој карактеристичној атмосфери, укључујући препознатљиву музику аутора Анђела Бадаламентија и пејзажне кадрове који су стварали осећај надреалности.

На данашњи дан, 10. јуна 1991. године, последња епизода "Твин Пикса" је емитована на АБЦ телевизији. Епизода је носила наслов "Beyond Лифе анд Death" (Изван живота и смрти) и донела је многе преокрете и шокантне тренутке. Завршетак серије је оставио гледаоце са мноштвом питања и шпекулација, али је истовремено постао легендаран у свету телевизије.

Иако је оригинална серија "Твин Пикс" завршена након само две сезоне, њен утицај је наставио да се осећа и данас. Обожаваоци широм света су се заљубили у овај бизарни свет и његове незаборавне ликове. Серија је добила култни статус и инспирисала је многе друге ауторе, отварајући пут за нову еру квалитетне телевизијске продукције.

"Твин Пикс" је остао један од најважнијих и најпрепознатљивијих остварења Давида Lyncha. Његова визионарска режија, интригантна прича и карактеристична атмосфера су оставили трајни утисак на телевизијску индустрију. Иако је завршена пре више од три деценије, "Твин Пикс" и даље интригира и фасцинира публику, а његово наслеђе остаје неизбрисиво.

2003. Ровер Спирит лансиран на Марс

На данашњи дан, 10. јуна 2003. године, НАСА је лансирала свемирски ровер под називом Спирит, чиме је започела мисија истраживања Марса позната као "Марс Exploration Ровер". Ова мисија представљала је важан корак у истраживању Црвене планете и пружила је драгоцене информације о геологији, клими и могућности живота на Марсу.

Ровер Спирит био је део веће мисије која је укључивала још један ровер по имену Опортјунити. Оба ровера су дизајнирана да истраже површину Марса, прикупљају узорке тла и стена, анализирају хемијски састав, мерају климатске услове и трагају за доказима о присуству воде, која би могла указивати на могућност постојања живота.

Спирит ровер је био опремљен са разним инструментима, укључујући камере, спектрометре, термалне сензоре и механичке алате за узимање узорака. Својим кретањем по површини Марса, Спирит је истраживао различите локације и пружао драгоцене информације о геолошким карактеристикама планете.

Међутим, мисија Спирит ровера није била без изазова. У јануару 2004. године, ровер је доживео технички квар када је један од његових точкова престао да се окреће. Ипак, тим научника и инжењера успео је пронаћи решење и омогућити роверу да настави своје истраживање.

Спирит ровер је радио на површини Марса дуже од шест година, пре него што је у марту 2010. године званично проглашен мртвим. Током свог времена на Марсу, Спирит је прешао преко 7,7 километара и послао на Земљу преко 124 хиљаде слика и велику количину научних података.

Мисија "Марс Exploration Ровер", са Спирит и Опортјунити роверима, имала је изузетан утицај на наше разумевање Марса. Ови ровери су нам омогућили да стекнемо детаљнији увид у геолошку историју планете, откријемо доказе о присуству воде и створимо основу за будуће мисије које ће наставити да откривају тајне Црвене планете.

2004. Умро Реј Чарлс

Реј Чарлс, легендарни амерички музичар, преминуо је на данашњи дан, 10. јуна 2004. године, остављајући за собом неизбрисив утицај на свет музике. Рођен 23. септембра 1930. године у америчкој држави Џорџија, Реј Чарлс Робинсон изградио је изванредну каријеру и постао један од најутицајнијих уметника у историји.

Реј Чарлс је био познат по својој способности да споји различите музичке жанрове као што су блуз, соул, госпел, R&B и поп, стварајући препознатљив и оригиналан звук. Његов изузетан вокални таленат, виртуозност на клавијатурама и емотивно изражавање су га учинили јединственим уметником.

Његов препознатљиви хит "Георгиа Он My Минд" из 1960. године постао је једна од најпознатијих песама у америчкој музичкој историји. Током своје каријере, Реј Чарлс је снимио бројне друге хитове попут "Хит the Роад Јацк", "И Can't Стоп Ловинг You" и "What'd И Say". Његове песме су освајале врхове музичких листа и доносиле му бројне награде и признања.

Поред своје изванредне музичке каријере, Реј Чарлс је такође био познат по својој друштвеној ангажованости. Као активиста за људска права, борио се против расне сегрегације и био је важан глас у покрету за грађанска права. Његова музика је преносила поруке љубави, толеранције и једнакости, инспиришући генерације широм света.

Реј Чарлс је остварио значајан утицај на музичку индустрију и био је инспирација за многе уметнике који су дошли након њега. Његова оригиналност, страст према музици и аутентичност су обележили његову каријеру која је трајала више од шест деценија.

2004. године, у режији Тејлора Хекфорда, излази филм једноставног назива "Реј", о приватном животу Реја Чарлса. Насловну улогу маестрално је изнео Дћејми Фокс, а филм је био фантастично прихваћен како од публике, тако и од критичара, где ће филм покупити бројне награде, међу којима можда највећим сјајем сија управо Фоксов Оскар за најбољег глумца у главној улози.

Иако нас је Реј Чарлс напустио физички, његова музика и наслеђе живе и настављају да инспиришу људе широм света. Његова уметност ће заувек остати део музичке историје и подсећати нас на снагу музике да покрене емоције и промени свет.