НА ДАНАШЊИ ДАН: Алкатраз, "Парк из доба јуре", Александар Македонски и још много тога (11. ЈУН)

Догодило се на данашњи дан - 11. јун:

1184 пре н.е. Троја је опустошена и спаљења

Према легенди, Троја је била утврђени град у Малој Азији и најпознатија је по својој улози у Тројанском рату. Ератостен је проучавао ову легенду и покушао да пронађе научно објашњење за пад града. Према његовим прорачунима, који су се заснивали на астрономским мерењима и географским подацима, веровао је да је Троја заиста постојала и да је освојена и спаљена.

Претходно тројанском рату, постојала је богата митолошка и историјска позадина која је утицала на ток догађаја. Према митологији, Парис, тројански принц, отео је лепотицу Хелену, жену грчког краља Менелаја, што је изазвало гнев грчког краља. Ова отмица сматра се поводом за покретање тројанског рата.

Током тројанског рата, који је трајао десет година, вођене су многе битке и сукоби између грчких и тројанских војски. Међу најпознатијим јунацима овог рата били су Ахил, Хектор и Одисеј. Иако су се обе стране суочавале с изазовима и губицима, рат се углавном задржао у мртвом стању, а ниједна страна није успела да постигне одлучујућу победу.

Крај рата и пад Троје обележени су славним триком тројанског коња. Грчки војници су направили великог дрвеног коња у чијем су се унутрашњем простору сакрили, док су остатак грчке војске глумили повлачење с обале. Тројанци су, видевши коња као симбол победе, унели га у град. Ноћу, грчки војници су изашли из коња и отворили капије града, омогућавајући грчкој војсци да упадне и освоји Троју.

Ератостенови прорачуни темељили су се на различитим чиниоцима, као што су географски положај и описи Троје из Homerovog епа "Илијада". Управо из овог Homerovog дола долази и највеће предање о самом догађају, те ће сама ова епизода у историји заувек остати негде између реалности и фикције. 

Ератостен је користио и астрономске методе како би израчунао време и датум када је град пао. Према његовим прорачунима, Троја је освојена и спаљена негде око 1184. године пре нове ере, а у неким историјским списима, овај догађај се везује за данашњи датум, а како бисмо и овај важан историјски догађај обухватили у оквиру рубрике "НА ДАНАШЊИ ДАН", морали смо да имамо неки конкретан датум, тако да ћемо се у те сврхе користити управо овим.

323. пре н.е. Умро Александар Македонски

Александар Македонски, познат и као Александар Велики, био је један од највећих војсковођа и освајача у историји. Рођен је 356. године пре нове ере у Пели, у Македонији, као син краља Филипа ИИ. Од малих ногу је показивао изузетне војничке способности и амбиције за освајањем нових територија.

Александар је преузео власт над Македонијом 336. године пре нове ере, након атентата на његовог оца. Брзо је успоставио своју војну силу и кренуо у освајања. Његова војска је била добро обучена, дисциплинована и мотивисана, што је омогућило Александру да освоји велике делове Персијског царства, Египта, Месопотамије и других подручја, а његов ратни поход завршио се у Индији.

Током свог владања, Александар је изградио многе градове и ширио хеленистичку културу на територијама које је освојио. Једно од најзначајнијих наслеђа Александра Македонског јесте оснивање града Александрије у Египту. Овај град, који је постао симбол хеленске цивилизације, постао је епицентар културе, науке и трговине. Александрија је постала позната по својој величанственој библиотеци која је садржала огроман број свитака и била једно од најважнијих места за проучавање тадашњег знања. Град је био мултикултурално средиште, окупљајући научнике, уметнике и трговце из различитих делова света. Његова архитектура, на челу са чувеним светиоником, сведочи о величанствености града који је био препознат као једно од највећих светских градова у то доба. Александрија је остала центар интелектуалне и културне активности све до касних римских времена, а њен утицај се протезао и на ренесансну Европу.

Према неким подацима, Александар Македонски је преминуо на данашњи дан, 11. јуна 323. године пре нове ере, у Вавилону, остављајући своје царство наследницима који су се међусобно борили за превласт. Иако су тачни детаљи његове смрти и даље предмет расправа, верује се да је узрок смрти био болест или тровање. Смрт Александра Македонског означила је крај једне ере и оставила велики траг на историју и политичку ситуацију тог периода.

1940. The Инк Спотс објављују pesmu "Maybe."

Сада један део само за носталгичаре и фанове Fallout серијала. Песма "Maybe" извођача The Инк Спотс, објављена 11. јуна 1940. године, а постала је један од њихових најуспешнијих синглова. У тој години, The Инк Спотс су имали три песме које су се високо котирале на Billboard Хот 100 листи, а "Maybe" се попела на високо треће место те листе.

Деценијама касније, песма "Maybe", као и друге песме The Инк Спотс-а постале су поново популарне због свог појављивања у серијалу игара Fallout. "Maybe" се појављује на почетку првог Fallouta, на радио станици Galaxy News Радио у Fallout-u 3, и на радио станици Диамонд City у Fallout-u 4. Ова употреба њихових песама у играма придружила је нову генерацију слушалаца њиховом музичком наслеђу.

The Инк Спотс су оставили дубок траг у музичком свету својим препознатљивим стилом и хармонијама. Њихове песме су постале симбол неког лепшег и безбрижнијег времена и инспирисале су бројне уметнике и слушаоце. Комбинација њиховог талента и изузетног вокалног израза учинила је песму "Maybe" незаборавном.

Данас, песма "Maybe" и даље одржава своју популарност, не само због свог историјског значаја, већ и због своје присутности у популарним видео играма. Она је део наслеђа The Инк Спотс-а које наставља да дотиче нове генерације љубитеља музике.

Иако је прошло много година од првог објављивања песме "Maybe", њена музика и текст и даље остају неодољиви. Она представља не само успех The Инк Спотс-а, већ и симбол једног времена и културе у којој је настала.

1955. Трагедија на Ле Ману

На данашњи дан, 11. јуна 1955. године, догодила се једна од најтрагичнијих несрећа у историји аутомобилског спорта на трци 24 сата Ле Мана. Ова историјска трка, која се одржава у Француској, привлачила је возаче из целог света и била је синоним за брзину, издржљивост и страст према аутомобилизму.

Велики комади отпадака излетели су у публику, однели су животе 83 гледаоца и француског возача Пјера Левега, док је скоро 180 људи било повређено. То је била најтрагичнија несрећа у историји моторспорта, због које је Мерцедес-Бенц повукао своје учешће у тркама све до 1989. године, а Швајцарска је чак увела забрану трка моторних возила на националном нивоу, која је трајала све до марта 2023. године.

Несрећа је почела када је возач Јагуара, Мајк Хоторн, скренуо десно уз стазу испред возача Остин-Хејлија, Ленса Меклина, и почео да кочи, како би се зауставио у боксу. Меклин је избегао Јагуара и нагло скренуо у леву страну, директно у путању Левега, који је прошао с леве стране возећи много бржи Мерцедес-Бенц 300 СЛР. Левег је ударио у Меклина великом брзином, преврнуо његов аутомобил и лансирао свој сопствени аутомобил у ваздух. Leveghov аутомобил прелетео је преко заштитне земљане ограде брзином од 200 км/х и изазвао најмање два удара унутар простора за гледаоце, при чему се аутомобил распао, а Левег је био бачен на стазу где је тренутно изгубио живот. Парчад аутомобила, укључујући блок мотора, хладњак, предње вешање и хаубу Мерцедесовог аутомобила, полетели су у препуно подручје за гледање испред трибина. Задњи део Левеговог аутомобила слетео је на земљану ограду и експлодирао у пламену.

Након несреће вођене су бројне расправе о кривици. Званична истрага није одредила ниједног возача као одговорног за несрећу, али је критиковала дизајн стазе који датира још 30 година уназад, а који није био прилагођен брзинама возила учесника у несрећи.

Ова трагедија на трци Ле Мана 1955. године заувек ће остати као упозорење о опасностима аутомобилских трка и подстакнути наставак унапређивања сигурности. Њен утицај на безбедност у аутомобилским тркама био је значајан, и данас се ова несрећа сматра прекретницом у подизању свести о безбедности на тркама.

1962. Једино успешно бекство из Алкатраза

Алкатраз, познат као "The Роцк" (стена, хрид, камен), био је високо осигуран затвор смештен на истоименом острву у заливу Сан Франциска. Сматран за један од најсигурнијих затвора у своје време, Алкатраз је био дом за најопасније криминалце и тешке преступнике. Међу затвореницима су били и Френк Морис, Џон Енглин и Клеренс Енглин, који су смислили луди план за бекство.

Користећи вештине и домишљатост, ови затвореници су месецима припремали свој бег. Кроз пажљиво ископане тунеле, користећи импровизоване алате, успели су да изађу из својих ћелија и прођу кроз ваздушне отворе који су водили до обале острва. Након што су напустили затвор, користили су импровизоване сплавове направљене од кишних мантила како би препливали опасне воде залива и избегли надзор стражара.

Иако се њихов бег сматра успешним, судбина Френка Мориса, Џона  и Клеренса Енглина и даље остаје мистерија. Прича о њиховом бекству постала је тема многих књига, филмова и документараца. Иако се верује да су успели да преживе пливање до копна, ниједан од њих никада није ухваћен или виђен поново. Ипак, њихов нестанак покренуо је бројне спекулације и теорије о томе шта се заиста десило након бега.

1963. Будистички монах Тик Куанг Дак се спаљује бензином на прометној раскрници у Саигону у знак протеста против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму

На данашњи дан 1963. године, свет је био сведок једног од најпознатијих чинова саможртвовања у историји. Будистички монах Тик Куанг Дак изазвао је шок и запрепашћење када се спалио бензином на прометној раскрсници у Саигону, главном граду Јужног Вијетнама. Оваај драстични гест био је израз његовог протеста против недостатка верских слобода и дискриминације коју су будисти доживљавали под влашћу тадашњег режима.

Фотографије које су забележиле тренутак самоспаљивања постале су симбол храбрости и одлучности у борби за правду и слободу. Тик Куанг Дак је мирно седео у лотосовом положају, док су пламенови обавијали његово тело. Његово достојанство и непоколебљива вера у праведност његовог чина оставили су снажан утисак на многе људе широм света.

Самоспаљивање Тик Куанг Дака имало је значајан утицај на политичку ситуацију у Јужном Вијетнаму. Протести и немири будиста који су уследили након овог догађаја довели су до промене у политичком пејзажу земље. Интернационална заједница је такође била сведок овог трагичног чина и то је изазвало осуду и позиве на акцију у циљу заштите верских слобода и људских права.

Thich Quang Дуц постао је симбол храбрости и жртвовања, не само за будисте већ и за све оне који се боре за слободу и правду. Његов чин остаје трајна инспирација за оне који се боре против неправде и опресије. Његова жртва није била узалудна, јер је покренула талас промена и подстакла борбу за већу слободу и једнакост.

Данас се сећамо Тик Куанг Дака, храброг човека који је, у жељи да скрене пажњу на кршење људских права, изабрао најрадикалнији и најнесебичнији облик протеста. Његова храброст и посвећеност подсећају нас да не смемо заборавити вредности слободе, мира и толеранције које су од суштинског значаја за друштво.

1979. Умро Џон Вејн

Уз Клинта Иствуда највећа легенда холивудског Дивљег запада, плавооки мајстор глумачког заната по имену Мерион Роберт Морисон иза себе је оставио преко 165 улога, од којих је већина била управо смештена у пребогату кинотеку вестерн жанра. Ко је уопште Мерион Роберт Морисон, питате се. Можда вам надимак Ђук ипак мало познатије звучи. Легендарни Џон Вејн је мрзео име које је добио по рођењу, сматравши га изузетно женственим. Од малена инсистира да га сви, па чак и чланови његове породице, зову Ђук - што је било име његовог пса кад је био дете. 

Поред изузетно успешне глумачке каријере, једна ствар која је пратила Вејна где год би кренуо јесте, веровали или не, шах. Ђук је обожавао ову игру и увек би са собом носио таблу и фигуре, па макар и на крај света. Кад год би дошао на нови сет и имао слободно време између снимања, Вејн би испред своје приколице окачио знак намењен свима, а нарочито његовим фановима, на ком је писало: "Желите ли да играте шах са Џоном Вејном?". 

Занимљиво је да Вејн у филмску индустрију није ушао као глумац. Док је у једном студију померао неки намештај, што је и био његов посао, редитељ Раул Волш приметиће Вејна и, видевши нешто у њему, одлучиће да га унајми као глумца за свој нови филм "The Биг Траил", који ће изаћи 1930. године, где ће се у одјавној шпици први пут у историји појавити име Џон Вејн. 

Појавом овог филма на филмском платну, Вејн није стекао славу, али су му врата Холивуда била отворена тек толико да ће у наредних 8 година моћи да живи од глуме, учестовајући у снимању преко 60 нискобуџетних, углавном ратних, каубојских и авантуристичких филмова. 

Прекретница за његову каријеру била је 1939. година, режисер Џон Форд и један ванвременски класик вестерн жанра "Stagecoach", код нас преведен као "Поштанска кочија". Појавом овог филма, Ђук брзо добија на популарности, која ће у наредном периоду константно расти. 

Нека од највећих филмских остварења по којима ће остати упамћен јесу: "Ел Дорадо", "Команчероси", "Црвена река", "Утврда Апачи" и "Ратна кола", а у априлу 1970. године, Вејнова четрдесетогодишња глумачка каријера биће крунисана добијањем Оскара за главну мушку улогу у филму "Труе Грит" ("Човек звани Храброст"), а за исту улогу добиће Златни глобус неколико месеци раније. 

Иако се у својој борби са болешћу прикључио истраживањима, која су за циљ имала проналажење вакцине против канцера, Вејн је у болници од последица рака стомака преминуо 11. јуна 1979. године. 

1982. Премијерно приказан филм "Е.Т. ванземаљац"

На данашњи дан 1982. године, свет је добио један од најпознатијих и најомиљенијих филмских класика - "Е.Т. ванземаљца". Овај култни филм, који је режирао нико други до Стивен Спилберг, оставио је неизбрисив траг у свету кинематографије и освојио срца публике широм света причом о пријатељству између малог дечака Елиота, којег тумачи Хенри Томас, и љупког ванземаљца по имену Е.Т. Филм прати њихову необичну пустоловину, пуну емоција, тајни и неизвесности. 

"Е.Т. ванземаљац" је постао један од најуспешнијих филмова свих времена, освојивши бројне награде и номинације. Филм је био прави феномен и постао култни класик, препознатљив по својој топлини, маштовитости и емотивној дубини. Сцена у којој Е.Т. лети на бициклу са Елиотом је постала култна и симбол неуништиве снаге пријатељства.

Спилбергова режија је маестрално приказала везу између људи и ванземаљаца, истичући важност разумевања, прихватања и љубави. Филм је био не само забаван за гледање, већ је дотакао срца многих и пружио незаборавно искуство. Његов утицај на филмску индустрију и популарну културу је немерљив, и и данас се дивимо овом ремек-делу које нас подсећа на важност пријатељства и снаге људске емпатије.

Данас, готово четири деценије касније, "Е.Т. the Extra-Terrestrial" и даље остаје омиљени филм многих љубитеља кинематографије. Његова прича о пријатељству, храбрости и љубави према другима и даље надмашује време и остаје инспирација за нове генерације филмских стваралаца.

1993 Премијерно приказан филм "Парк из доба јуре"

На данашњи дан пре равно 30 година, филм "Парк из доба јуре" је премијерно приказан, чиме је започела једна од најпознатијих и најуспешнијих филмских франшиза у историји кинематографије. Режију филма потписује, као и код нашег претходног слављеника, Стивен Спилберг, док су главне улоге тумачили Сем Нил, Лаура Дерн, Џеф Голдблум и Ричард Атенборо.

"Парк из доба јуре" је адаптација истоименог романа Мајкла Крајтона, који је такође допринео писању сценарија за филм. Радња филма прати авантуру палеонтолога др Алана Гранта (тумаченог од стране Сема Нила), палеоботаничарке др Ели Сатлер (тумачене од стране Лауре Дерн) и математичара др Ијана Малколма (тумаченог од стране Џефа Голдблума), који посете тематски парк на острву Исла Нублар. Овај парк је направљен уз помоћ напредне технологије, како би оживео диносаурусе из праисторијске ере.

Међутим, ствари се брзо измакну контроли када дође до отказивања система безбедности, што доводи до бекства опасних диносауруса који прете животима посетилаца. Филм је постао познат по својим револуционарним визуелним ефектима, који су у то време поставили нове стандарде у филмској индустрији.

"Парк из доба јуре" је постигао огроман успех и зарадио преко милијарду долара широм света. Овај филм је не само освојио публику својом напетом радњом и спектакуларним диносауруским сценама, већ је постао и прекретница у филмској индустрији, отварајући пут за развој визуелних ефеката и дигиталне анимације у будућности.

Данас, након три деценије, "Парк из доба јуре" остаје један од највољенијих филмских остварења и инспирација за бројне наставке, видео игре, књиге и забавне паркове. Његова наслеђе и утицај и даље живе у свету филма, истичући важност маште, науке и авантуре.