"ОПАСНОСТ ПОСТОЈИ, СВИ СМО У ЈЕРМЕНИЈИ ТОГА СВЕСНИ" Луцинех нам открива страхоте рата у Карабаху и да ли је могућ преокрет

Редакција портала Србија Данас имала је прилику и част да разговара са познатом јерменском оперском дивом, пијанисткињом и виртуозом класичне музике. Разговарали смо са Луцинех Hovanissian, која се поред горе наведеног истакла и као композитор у изузетном извођењу new аге и духовне музике.

- Рећи да је јерменска уметница Луцинех Hovanissian само музичар је исто као да кажете да је Нијагара водопад - рекла је једном приликом Кетлин Кервени из Кливленд Фондације.

Луцинех Hovanissian је рођена у Јеревану у Јерменији, наступа на сцени од 9. године као солиста у дечјем бенду Општинског парка у Јеревану. Студирала је клавир и композицију у музичкој школи, а са 11 година почела је да наступа као пијаниста-композитор.

По завршетку Државног медицинског универзитета започела је наставу на одсеку за глас на Јереванском конзерваторијуму и била солиста у Јерменском јавном радио-камерном хору. Луцинех је 2003. године добила бројне награде, укључујући награду Unesco-Aschberg за музику.

Објавила је 4 албума, аутор немачке музике кратког филма, гостовала је у Француској, Италији, Немачкој, Шпанији, Финској, Србији, Швајцарској, Шведској, Великој Британији, САД, Канади и делила је сцену са Тинаривен, Лхасом, Ла Bottine Соурианте, Маурице Ел Медиони, Јухани Аалтонен, А Filettom.  Наступала је за Француску културу, Фински радио, WDR-Nemačka, ЦБЦ-Радио Канада.

Као гостујући уметник Луцинех је боравила у Simphony Space-u (Њујорк), Ците дес Артс Интернатионале (Париз), Кливленд (Цлевеланд Foundation), Villa Страеули (Winterthur, Швајцарска), Visby International Центер фор Цомпосерс (Шведска).

Докторирала је медицину на Државном Универзитету у Јеревану и специјализовала се за студије мозга на универзитету Пјер и Марија Кири у Паризу.

Луцинех течно говори пет језика, а такође је предавач и истраживач-публициста: подручје њених научних интересовања укључује емоције, музику и психу; неурофилозофију и хуману екологију.

Одлучили смо да са Луцинех разговарамо о актуелној политичкој ситуацији у Јерменији, као и о недавном сукобу у Нагорно-Карабаху. Како је и сама Луцинех рекла, причати о томе није нимало лако, напротив, то је веома болна тема. Ипак, једна од најпознатијих и веома цењених музичких виртуоза пристала је да одговори на питања о минулим догађајима који данас дубоко погађају јерменско друштво.

Представљамо вам интервју са Луцинех Hovanissian у целости:

- То је дубока политичка криза. Тренутно, траје више од 10 дана, опозиција држи улицу затвореном код Народне скупштине. Постављени су шатори, а улица Баграмијан је паралисана.

- Председник се, у ствари, суочава са премијером. Дана 11. марта, Армен Саркисјан се успротивио сугестији премијера Никола Пашињана у вези са новим кандидатом за начелника Генералштаба оружаних снага и послао да назад. Премијер је поново послао предлог о новом кандидату на то место.

 - Кандидат Уједињене опозиције Вазген Манукијан изјавио је да га не могу променити чак и ако се томе успротиве, а то, наравно, умањује вредност опозиције у очима народа.

- Постављате врло сложено питање. У ствари, статус Нагорно-Карабаха је да је у питању аутономна регија и као такав није дефинисан, па сукоб није решен, (као што изјављује Алијев), посебно што је ОЕБС-ова Минска група изостављена из процеса, а Азербејџан је прекршио процес Минске групе започињући војну агресију 27. септембра 2020. године. Један од принципа уз самоопредељење и територијални интегритет било је изузеће војног решења!

 - Мислим да је тако, то можемо повезати са претходним питањем.

- Нажалост, не могу да кажем, пошто нисам посетила Арцах после рата. Поред тога, то није тако лако извести. Путници кажу да руски војници проверавају документа и постављају бројна питања пре него што дозволе било коме да уђе у Арцах.

- Немам појма зашто је управо у овом тренутку премијер дао ту изјаву која је покренула сукоб премијера и војске и позив на оставку премијера од стране генерал-пуковника Оника Гаспаријана и више од 40 високих официра.

- Изузетно крупно питање које се може сагледати из више аспеката, укључујући и политички. Као и многи други домени, и одбрамбени домен Јерменије је уско везан за Русију. Одговорила бих користећи фразу председника Армена Саркисјана: "Нису људи и војска ти који су пали, пали су садашњи и претходни политички лидери." Упркос невиђеном јунаштву јерменских војника, био је то неравноправан рат, у коме Азербејџан није употребљавао само турско и израелско модерно оружје (неко је чак било тестирано у Арцаху), већ га је подржавала Турска са њеним терористичким групама које су се бориле у Карабаху.

- Не све, а пошто у споразуму од 9. и 10. новембра није наведен ниједан услов, ово питање се користи за вршење притиска на Јерменију. Алијев се користи лажним аргументом да "они који се још увек налазе у заробљеништву нису војници већ плаћеници и терористи и морају стати пред суд." Један од тих "терориста" - Јерменка Марал Најаријан, рођена у Либану и настањена у Арцаху, која је 10. новембра била принуђена да напусти свој град Бердзор (Арцах) и оде у Јерменију, мислећи да се ситуација вероватно смирила, вратила се по своје личне ствари које су јој остале у Бердзору када је и ухваћена. Провела је четири месеца у затвору у Бакуу и управо је пуштена. Још увек има људи у заточеништву!  

- Да, бројни злочини су извршени - од употребе фосфорних бомби, до злочина над војницима и цивилима у заробљеништву. Омбудсмани Јерменије и Арцаха, између осталог, прикупили су бројне податке о злочинима да би се наставило са процесуирањем.

Видео снимак у коме се могу сагледати последице коришћења фосфорних бомби можете погледати ОВДЕ. Упозоравамо да је садржај узнемирујућ!

Да, тачно је!

- Многи политички аналитичари сматрају Иран ''губитником" с обзиром на чињеницу да је и овај рат променио ситуацију у близини границе са Ираном, а што се тиче Русије, са својим мировњацима, стекла је велику контролу над ситуацијом у Нагорно-Карабаху, и наравно, такође игра главну улогу у даљем развоју догађаја кроз Минску групу и статус Нагорно-Карабаха, итд..

- Уздржала бих се од употребе речи "ослањати се" и "заштитити", јер Русија има своје политичке интересе у региону.

- Већина њих сада припадају релативно новом "Национално-демократском полу" и на сукоб у Арцаху гледају као на део јерменског питања ("Hay Dat" на јерменском), траже потпуно признање геноцида над Јерменима, поштовање споразума из Севра, као и ревизију Руско-турског споразума из 1921. године, итд..

 - Па, без коментара сам! Само да додам да је Рамил Сафаров од стране Алијева и државе у Азербејџану третиран као национални херој!

- Погледајте шта се догодило са Хахчиванским културним наслеђем, па ћете погодити! Нахчиван је стављен под азербејџанску контролу према Руско-турском споразуму из 1921. године. Данас у Нахчивану нема ниједног Јермена, нити јерменског наслеђа.

- Геноцид над Јерменима још увек није осуђен, тако да постоји и у Јерменији смо сви тога свесни.

- Па, Јермени имају историјско право! Не само над Арцахом, већ и над Ваном, планином Арарат и делом данашње Турске, али коме је стало до "историјског права"?! После геноцида и совјетизације Јерменије, већи део територија Јерменије прешао је под контролу Турске и Азербејџана према Руско-турском споразуму из 1921. године. Јерменија није била потписница, заправо две државе су поделиле територију треће земље. Нагорно-Карабашки сукоб није територијални спор, он је увек био и јесте део јерменског питања.

Самоодржање!

Вести о дешавањима из Нагорно-Карабаха можете прочитати ОВДЕ.