Крећу све испочетка: Најављена блокада путева широм земље и нови протести, председник проглашава ванредно стање

Многи су очекивали да ће се тензије коначно смирити, али догодило се управо супротно. После вишенедељних блокада, све већег броја жртава и озбиљних проблема који погађају милионе људи, власт је активирала ванредне мере и послала јасну поруку да више нема простора за чекање. Оно што се сада дешава могло би да одреди судбину целе земље у наредном периоду.

Политичка и економска криза у Боливији улази у све опаснију фазу након готово 50 дана протеста и блокада путева широм земље. Суочен са несташицама горива, хране и лекова, председник Боливије Родриго Паз прогласио је ванредно стање, док демонстранти у више региона настављају да захтевају његову оставку упркос недавно постигнутом споразуму са највећим синдикатом у земљи.

Ванредно стање у Боливији након скоро 50 дана протеста

Упркос договору са Боливијском радничком конфедерацијом (ЦОБ), највећим синдикатом у земљи, протести и блокаде путева настављени су у више региона. Највећи отпор долази из области Кочабамбе, где организације блиске бившем председнику Еви Моралесу одбијају да прихвате споразум и инсистирају на оставци председника Родрига Паза.

Како је почела криза

Немири су избили у мају након одлуке владе да смањи вишедеценијске субвенције за гориво како би ублажила буџетски дефицит и одговорила на растуће финансијске проблеме. 

Иако је власт касније повукла део спорних реформи и покушала да стабилизује тржиште, незадовољство грађана наставило је да расте због високих трошкова живота, несташице горива и недостатка америчких долара.

Болнице без лекова, камиони заробљени на путевима

Демонстранти су блокирали кључне саобраћајне правце, укључујући путеве који повезују Ла Паз и Ел Алто, градове са око два милиона становника. Због тога је прекинуто снабдевање бројних пијаца и здравствених установа.

Болнице широм земље пријављују озбиљне проблеме у набавци лекова и медицинских средстава, док су цене основних животних намирница нагло порасле.

Расте број жртава

Према подацима канцеларије омбудсмана, од почетка кризе погинуло је најмање 14 особа, док поједини извори наводе да је број жртава још већи.

Међу страдалима су пацијенти који нису успели да стигну до болница због блокираних путева, као и радници транспортног сектора којима помоћ није пружена на време. 

Десетине људи су повређене, а више стотина демонстраната је приведено током сукоба са полицијом.

Економска штета мери се милијардама

Последице политичке кризе осећају се и на економском плану. Национална индустријска комора процењује да је штета настала због вишенедељних блокада достигла чак 2,8 милијарди долара.

Паралелно са тим заустављени су бројни пројекти у стратешким секторима попут енергетике, рударства и експлоатације литијума, што додатно повећава страховања да би земља могла да се суочи са још дубљом економском кризом у наредним месецима.