ZEMLJA U KOLAPSU
Kreću sve ispočetka: Najavljena blokada puteva širom zemlje i novi protesti, predsednik proglašava vanredno stanje
Predsednik posegao za vanrednim merama. Vojska izlazi na ulice, blokirani putevi, bolnice bez lekova, raste broj žrtava.
Mnogi su očekivali da će se tenzije konačno smiriti, ali dogodilo se upravo suprotno. Posle višenedeljnih blokada, sve većeg broja žrtava i ozbiljnih problema koji pogađaju milione ljudi, vlast je aktivirala vanredne mere i poslala jasnu poruku da više nema prostora za čekanje. Ono što se sada dešava moglo bi da odredi sudbinu cele zemlje u narednom periodu.
Politička i ekonomska kriza u Boliviji ulazi u sve opasniju fazu nakon gotovo 50 dana protesta i blokada puteva širom zemlje. Suočen sa nestašicama goriva, hrane i lekova, predsednik Bolivije Rodrigo Paz proglasio je vanredno stanje, dok demonstranti u više regiona nastavljaju da zahtevaju njegovu ostavku uprkos nedavno postignutom sporazumu sa najvećim sindikatom u zemlji.
Vanredno stanje u Boliviji nakon skoro 50 dana protesta
Uprkos dogovoru sa Bolivijskom radničkom konfederacijom (COB), najvećim sindikatom u zemlji, protesti i blokade puteva nastavljeni su u više regiona. Najveći otpor dolazi iz oblasti Kočabambe, gde organizacije bliske bivšem predsedniku Evi Moralesu odbijaju da prihvate sporazum i insistiraju na ostavci predsednika Rodriga Paza.
Kako je počela kriza
Nemiri su izbili u maju nakon odluke vlade da smanji višedecenijske subvencije za gorivo kako bi ublažila budžetski deficit i odgovorila na rastuće finansijske probleme.
Iako je vlast kasnije povukla deo spornih reformi i pokušala da stabilizuje tržište, nezadovoljstvo građana nastavilo je da raste zbog visokih troškova života, nestašice goriva i nedostatka američkih dolara.
Bolnice bez lekova, kamioni zarobljeni na putevima
Demonstranti su blokirali ključne saobraćajne pravce, uključujući puteve koji povezuju La Paz i El Alto, gradove sa oko dva miliona stanovnika. Zbog toga je prekinuto snabdevanje brojnih pijaca i zdravstvenih ustanova.
Bolnice širom zemlje prijavljuju ozbiljne probleme u nabavci lekova i medicinskih sredstava, dok su cene osnovnih životnih namirnica naglo porasle.
Raste broj žrtava
Prema podacima kancelarije ombudsmana, od početka krize poginulo je najmanje 14 osoba, dok pojedini izvori navode da je broj žrtava još veći.
Među stradalima su pacijenti koji nisu uspeli da stignu do bolnica zbog blokiranih puteva, kao i radnici transportnog sektora kojima pomoć nije pružena na vreme.
Desetine ljudi su povređene, a više stotina demonstranata je privedeno tokom sukoba sa policijom.
Ekonomska šteta meri se milijardama
Posledice političke krize osećaju se i na ekonomskom planu. Nacionalna industrijska komora procenjuje da je šteta nastala zbog višenedeljnih blokada dostigla čak 2,8 milijardi dolara.
Paralelno sa tim zaustavljeni su brojni projekti u strateškim sektorima poput energetike, rudarstva i eksploatacije litijuma, što dodatno povećava strahovanja da bi zemlja mogla da se suoči sa još dubljom ekonomskom krizom u narednim mesecima.
