НАЈСМРТОНОСНИЈЕ ПАНДЕМИЈЕ НОВЕ ЕРЕ! Од Антонинијеве куге до корона вируса САРС-ЦоВ-2

Пандемије одувек косе човечанство и односе људске животе. Ово је прича само о оним пошастима које је историја прибележила у нашој ери. Цивилизације се подижу и пропадају, а заразне болести трају.

Кроз целу познату историју, кроз напредак и миграције, болести прате човека у стопу. Не посустају чак ни у наше доба.

Светска здравствена организација прогласила је пандемију корона вируса 11. марта 2020.

Број оболелих и преминулих знаће тек кад пошаст прође. Исход је тешко предвидети јер болест је још увек недовољно позната.

Ово су најсмртоносније пандемије нове ере, од Антонинијеве куге до вируса Covid-19.

Куга је болест пацова, коју заражене буве преносе на људе. Зараза је збрисала између трећине и половине популације Европе. Два века је трајао повратак на исто бројчано стање.

Антонинијева куга, позната и као Галенова куга, била је епидемија заразне болести која је погодила Римско царство у периоду од 165. до 180. године.

Деведесет одсто Индијанаца, староседелаца оба америчка континента, збрисале су мале богиње. У Европи је у 19. веку сваке године страдало око 400.000 људи. Прва вакцина је она против малих богиња.

Тачан број страдалих још увек се не зна, али научници верују да је та болест убрзала пропаст Римског царства.

Црна смрт

Ова друга по реду "бубонска куга" је вероватно најсмртоноснија епидемија од које је преминуло најмање 50 милиона људи, односно 60 одсто европске и трећину ондашње светске популације, како наводи Оле Бенедиктоу (Benedictow) професор историје из Осла, мада поједини хроничари наводе и много веће бројке.

Претпоставља се да је жариште било у Азији, а да је татарским освајањима пренета у Европу. Њихов номадски начин живота је олакшао преношење болести. Има и мишљења да су ширењу заразе допринели и крсташи, који су се враћали из похода у Јерусалиму. У Европу је стигла преко луке Месина на Сицилији, у коју су приспели оболели. Хроничари бележе да су мртви лежали на све стране, тако да су се њихова тела распадала, ширећи непријатни мирис.

Прва пандемија колере

Прва од седам пандемија колере у наредних 150 година избила је у Русији где је преминуло милион људи. Бактерија је преко воде инфициране изметом и храном, пренета британским војницима који су је потом донели у Индију, где је умрло милион људи. С обзиром на величину британске империје и активности њене флоте, колера се проширила на Шпанију, Африку, Индонезију, Кину, Јапан, Италију, Немачку и САД, где је преминуло још 150 хиљада људи. Вакцина против колере је пронађена 1885., али се пандемија појавила још неколико пута.

Шпанска грозница

Шпанска грозница је избила при крају Првог светског рата и од ње је преминуло око 50 милиона људи широм света, према неким изворима чак и 100 милиона - док је пола милијарде или скоро трећина светске популације било заражено. То је много већи биланс страдалих него у првом глобалном ратном сукобу – у коме је погинуло 10 милиона људи.

2002.–03: САРС

САРС се појавио најпре у Кини и манифестовао се као озбиљна упала плућа од које је, према подацима Светске здравствене организације, инфицирано 8.098 људи у 29 земаља. Од тога је 774 преминуло, односно око 10 одсто.

У почетку се веровало да су сисавци налик ракунима (цивет цатс) били преносиоци САРС-а, с обзиром да се месо ове животиње користи у Кини за људску исхрану. Међутим, истраживачи су утврдили 2017. да је, заправо, колонија шишмиша у кинеској провинцији Јунан извор вируса, а да су поменути сисавци били само посредници између њих и људи, преноси амерички магазин “Слејт” (Слате), који оцењује да је случај САРС-а дефинисао оквир дебате у 21. веку у смислу да ли одговор на пандемије треба да буде затварање граница или побољшање међународне сарадње како би се олакшало праћење болести и контрола њеног ширења. У појединим местима, САРС је изазвао ксенофобију и “синофобију”, односно подозрење према Кини. Чињеница да су власти у Пекингу у почетку ограничавале информације о вирусу, додатно су утицале на стварање такве атмосфере.

2003–07: Птичји грип

Вирус "птичјег грипа" Х5Н1 је први пут регистрован у кинеској провинцији Гуангдонг 1996., а његово присуство у људском организму следеће године код једног пацијента у Хонг Конгу. Од 2003. Јужна Кореја, Кина, Тајланд и Вијетнам пријавило су нове случајеве заразе Х5Н1 међу животињама, пре свега птицама, и на крају људима. Око 120 милиона птица је умрло од грипа или убијено у циљу спречавања заразе. Овај вирус се преносио и међу људима. Додуше, много ређе, али са високом стопом смртности – 6 од 10. Од “птичјег грипа” је преминуло око 300 људи.

Против “причјег грипа” успешно је коришћен лек Тамилфлу. Тако је председник САД Џорџ Буш Млађи (Георге W. Бусх) 2005. затражио од Конгреса милијарду долара за обезбеђивање залиха овог лека.

Свињски грип - 2009.

Ову болест је изазвао нови тип вируса Х1Н1, који није претходно идентификован ни код животиња нити међу људима, оцењује амерички Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ). Настао је мутацијом хуманог, птичјег и свињског вируса. Најпре је регистрован у САД и убрзо се проширио по свету.

Ебола - 2013./2016.

У епидемији Ебола вируса заражено је 28.600, од којих је 11.325 преминуло, углавном у Гвинеји, Сијера Леонеу и Либерији. По први пут епидемија се проширила из мањих градова у урбане центре, па се здравствени радници прибојавају ширења заразе.

Преношење вируса олакшава и много већа густина становништва него раније. Такође, као што су некада нехигијенски услови, затим неухрањеност, погодовали ширењу заразе – тако сада то олакшава све масовнија гојазност и модерне болести, попут дијабетеса, наводи се у студији објављеној у часопису "Границе у ћелијској и инфекцијској микробиологији" (Јоурнал Фронтиерс ин Cellular анд Инфецтион Microbiology).