NAJSMRTONOSNIJE PANDEMIJE NOVE ERE! Od Antoninijeve kuge do korona virusa SARS-CoV-2
Pandemije oduvek kose čovečanstvo i odnose ljudske živote. Ovo je priča samo o onim pošastima koje je istorija pribeležila u našoj eri. Civilizacije se podižu i propadaju, a zarazne bolesti traju.
DANAS SLAVIMO SVETU FEVRONIJU: Ovu stvar NIKAKO ne izgovarajte na današnji dan!
PRONAĐENA KOST JEDNOG OD 43 NESTALIH STUDENATA U MEKSIKU: Pre šest godina oteti i ubijeni na JEZIV NAČIN
REKORDAN DNEVNI PORAST OBOLELIH: U Kaliforniji za jedan dan 10.201 zaražena osoba
Kroz celu poznatu istoriju, kroz napredak i migracije, bolesti prate čoveka u stopu. Ne posustaju čak ni u naše doba.
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju korona virusa 11. marta 2020.
Broj obolelih i preminulih znaće tek kad pošast prođe. Ishod je teško predvideti jer bolest je još uvek nedovoljno poznata.
Ovo su najsmrtonosnije pandemije nove ere, od Antoninijeve kuge do virusa Covid-19.
Kuga je bolest pacova, koju zaražene buve prenose na ljude. Zaraza je zbrisala između trećine i polovine populacije Evrope. Dva veka je trajao povratak na isto brojčano stanje.
Antoninijeva kuga, poznata i kao Galenova kuga, bila je epidemija zarazne bolesti koja je pogodila Rimsko carstvo u periodu od 165. do 180. godine.
Devedeset odsto Indijanaca, starosedelaca oba američka kontinenta, zbrisale su male boginje. U Evropi je u 19. veku svake godine stradalo oko 400.000 ljudi. Prva vakcina je ona protiv malih boginja.
Tačan broj stradalih još uvek se ne zna, ali naučnici veruju da je ta bolest ubrzala propast Rimskog carstva.
Crna smrt
Ova druga po redu "bubonska kuga" je verovatno najsmrtonosnija epidemija od koje je preminulo najmanje 50 miliona ljudi, odnosno 60 odsto evropske i trećinu ondašnje svetske populacije, kako navodi Ole Benediktou (Benedictow) profesor istorije iz Osla, mada pojedini hroničari navode i mnogo veće brojke.
Pretpostavlja se da je žarište bilo u Aziji, a da je tatarskim osvajanjima preneta u Evropu. Njihov nomadski način života je olakšao prenošenje bolesti. Ima i mišljenja da su širenju zaraze doprineli i krstaši, koji su se vraćali iz pohoda u Jerusalimu. U Evropu je stigla preko luke Mesina na Siciliji, u koju su prispeli oboleli. Hroničari beleže da su mrtvi ležali na sve strane, tako da su se njihova tela raspadala, šireći neprijatni miris.
Prva pandemija kolere
Prva od sedam pandemija kolere u narednih 150 godina izbila je u Rusiji gde je preminulo milion ljudi. Bakterija je preko vode inficirane izmetom i hranom, preneta britanskim vojnicima koji su je potom doneli u Indiju, gde je umrlo milion ljudi. S obzirom na veličinu britanske imperije i aktivnosti njene flote, kolera se proširila na Španiju, Afriku, Indoneziju, Kinu, Japan, Italiju, Nemačku i SAD, gde je preminulo još 150 hiljada ljudi. Vakcina protiv kolere je pronađena 1885., ali se pandemija pojavila još nekoliko puta.
Španska groznica
Španska groznica je izbila pri kraju Prvog svetskog rata i od nje je preminulo oko 50 miliona ljudi širom sveta, prema nekim izvorima čak i 100 miliona - dok je pola milijarde ili skoro trećina svetske populacije bilo zaraženo. To je mnogo veći bilans stradalih nego u prvom globalnom ratnom sukobu – u kome je poginulo 10 miliona ljudi.
2002.–03: SARS
SARS se pojavio najpre u Kini i manifestovao se kao ozbiljna upala pluća od koje je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, inficirano 8.098 ljudi u 29 zemalja. Od toga je 774 preminulo, odnosno oko 10 odsto.
U početku se verovalo da su sisavci nalik rakunima (civet cats) bili prenosioci SARS-a, s obzirom da se meso ove životinje koristi u Kini za ljudsku ishranu. Međutim, istraživači su utvrdili 2017. da je, zapravo, kolonija šišmiša u kineskoj provinciji Junan izvor virusa, a da su pomenuti sisavci bili samo posrednici između njih i ljudi, prenosi američki magazin “Slejt” (Slate), koji ocenjuje da je slučaj SARS-a definisao okvir debate u 21. veku u smislu da li odgovor na pandemije treba da bude zatvaranje granica ili poboljšanje međunarodne saradnje kako bi se olakšalo praćenje bolesti i kontrola njenog širenja. U pojedinim mestima, SARS je izazvao ksenofobiju i “sinofobiju”, odnosno podozrenje prema Kini. Činjenica da su vlasti u Pekingu u početku ograničavale informacije o virusu, dodatno su uticale na stvaranje takve atmosfere.
2003–07: Ptičji grip
Virus "ptičjeg gripa" H5N1 je prvi put registrovan u kineskoj provinciji Guangdong 1996., a njegovo prisustvo u ljudskom organizmu sledeće godine kod jednog pacijenta u Hong Kongu. Od 2003. Južna Koreja, Kina, Tajland i Vijetnam prijavilo su nove slučajeve zaraze H5N1 među životinjama, pre svega pticama, i na kraju ljudima. Oko 120 miliona ptica je umrlo od gripa ili ubijeno u cilju sprečavanja zaraze. Ovaj virus se prenosio i među ljudima. Doduše, mnogo ređe, ali sa visokom stopom smrtnosti – 6 od 10. Od “ptičjeg gripa” je preminulo oko 300 ljudi.
Protiv “pričjeg gripa” uspešno je korišćen lek Tamilflu. Tako je predsednik SAD Džordž Buš Mlađi (George W. Bush) 2005. zatražio od Kongresa milijardu dolara za obezbeđivanje zaliha ovog leka.
Svinjski grip - 2009.
Ovu bolest je izazvao novi tip virusa H1N1, koji nije prethodno identifikovan ni kod životinja niti među ljudima, ocenjuje američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Nastao je mutacijom humanog, ptičjeg i svinjskog virusa. Najpre je registrovan u SAD i ubrzo se proširio po svetu.
Ebola - 2013./2016.
U epidemiji Ebola virusa zaraženo je 28.600, od kojih je 11.325 preminulo, uglavnom u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji. Po prvi put epidemija se proširila iz manjih gradova u urbane centre, pa se zdravstveni radnici pribojavaju širenja zaraze.
Prenošenje virusa olakšava i mnogo veća gustina stanovništva nego ranije. Takođe, kao što su nekada nehigijenski uslovi, zatim neuhranjenost, pogodovali širenju zaraze – tako sada to olakšava sve masovnija gojaznost i moderne bolesti, poput dijabetesa, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Granice u ćelijskoj i infekcijskoj mikrobiologiji" (Journal Frontiers in Cellular and Infection Microbiology).
NOVO OTKRIĆE NAUČNIKA: Novi misteriozni sindrom korona virusa izaziva OŠTEĆENJA NA MOZGU KOD DECE
PRELAZIO PEŠAČKI DRŽEĆI ĆERKU ZA RUKU, A ONDA JE UPUCAN: Tragično ubistvo nakon proslave Dana zahvalnosti (VIDEO)
U VUHANU SVE GORA SITUACIJA: U poplavama poginulo više od 100 ljudi, devetoro ZATRPANO U KLIZIŠTIMA
KOLAPS JE PITANJE DANA: Kako su neredi i demonstracije postali najbolji saveznik korona virusa u Brazilu
