Највећи водопад на свету скривен је испод воде - и већи је од било којег на копну (ФОТО)

Највећи светски подводни водопад, тече низ западну страну Данског пролаза и познат је као катаракта данског пролаза. Он остаје као скривено чудо океана које, иако невидљиво голим оком, има кључну улогу у глобалној клими и океанским струјама.

Смештена између Исланда и Гренланда, ова подводна катаракта технички је највећи водопад на Земљи, иако се у потпуности налази испод површине мора. Како пише Ливе Сциенце, овај колосални водопад обрушава се с висине од 11.500 стопа (3.500 метара) од врха катаракте до њеног дна, што је више него двоструко већа висина у односу на Анђеоске водопаде (Ангел Falls) — највиши водопад на копну. Упркос својој величини, не изгледа драматично као водопади на копну, јер је заклоњен испод површине Данског мореуза.

Подводни џин

Катаракта у Данском мореузу простире се у ширини од око 480 километара, док се пад морског дна протеже дуж 500 до 600 километара. Међутим, због релативно благих нагиба, вода у овом „водопаду” тече много спорије него у уобичајеним водопадима на копну. На пример, док вода на Нијагариним водопадима пада брзином од око 30,5 метара у секунди, вода у Данском мореузу тече брзином од само 0,5 метара у секунди. Упркос тој спорости, ова катаракта је изузетно моћна и кључна за функционисање океана, иако пролази готово непримећено.

И поред споријег тока, Данска катаракта има пресудну улогу у екосистему северног Атлантика. Она је део термохалине циркулације, која покреће глобалне океанске струје и игра важну улогу у стабилности струјног система Атлантског океана.

Ледничко порекло и значај за океан

Порекло овог подводног феномена датира још из последњег леденог доба, када су глечери обликовали данашњу структуру катаракте између пре око 17.500 и 11.500 година. Воде из Гренландског, Норвешког и Исландског мора сливају се низ падину у Ирминшко море, које је део северног Атлантика. Доњих 200 метара катаракте спушта се све до морског дна, стварајући кључни део глобалне океанске циркулације.

Вода која улази у Дански мореуз и његову катаракту на крају постаје део глобалне термохалине циркулације, често називане „покретном траком” светских океана. Ова циркулација је кључна за регулацију глобалне климе, јер омогућава пренос топле и хладне воде широм света.

Невидљива са површине

Иако је Данска катаракта масивна геолошка структура, потпуно је невидљива изнад површине океана. На површини преовлађују типични арктички услови — мирне воде и ниске температуре. Водопад се не може видети из свемира нити голим оком, али су савремене технологије мапирања регистровале промене у температури и салинитету у овом региону, што потврђује постојање ове подводне каскаде.

Упркос томе што је скривена, Данска катаракта има кључну улогу у клими планете и динамици океана. Она је витални део глобалног екосистема и утиче на веће океанске струје које циркулишу око читавог света. Њена неупадљива моћ и величина чине је једним од најфасцинантнијих природних феномена на Земљи.