Nastavljaju se napadi na Bliskom istoku: Iran tvrdi da je gađao Amazonov centar u Bahreinu, raketa iz Libana pogodila sever Izraela - višestruki udari na most između Teherana i Karadža

Evropska unija treba da pojača svoju pomorsku misiju "Aspides" radi zaštite ključnih trgovinskih ruta, usled poremećaja izazvanih ratom koji predvode Sjedinjene Američke Države i Izrael protiv Irana, izjavila je danas Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Ona je, nakon razgovora sa predstavnicima više od 40 zemalja o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, koji je organizovala britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper, poručila da taj plovni put ima globalni značaj, preneo je Rojters.

 "Ormuski moreuz je globalno javno dobro. Iranu ne sme biti dozvoljeno da naplaćuje prolaz brodovima, jer međunarodno pravo ne priznaje takve prakse", navela je Kalas u objavi na društvenoj mreži Iks.

Prema njenim rečima, razmatrane su diplomatske, ekonomske i bezbednosne mere za obezbeđivanje bezbedne plovidbe, uz saradnju sa brodskim kompanijama.

Ona je istakla da je pomorska misija EU "Aspides" već pomogla oko 1.700 brodova u Crvenom moru, ali da je neophodno njeno dodatno jačanje kako bi se sprečio gubitak još jedne ključne trgovinske rute.

Pošto je ranije objavljeno da je iz Jemena lansirana raketa prema Izraelu, jemenski Huti su se oglasili saopštenjem o napadima na izraelske mete, navode mediji povezani sa tom grupom.

U saopštenju navode da su sproveli vojnu operaciju u kojoj su baražom balističkih raketa ciljali „vitalne ciljeve izraelskog neprijatelja“. Dodaju da je operacija sprovedena u koordinaciji sa „braćom mudžahedinima“ u Iranu i Hezbolahom u Libanu i da je „uspešno ostvarila svoje ciljeve“.

Takođe su rekli da se njihova vojna intervencija u ovoj „važnoj i izuzetnoj bici“ odvija postepeno i da se neće zaustaviti na trenutnom nivou aktivnosti, već će reagovati i na budući razvoj događaja.

Tri tankera u omanskom vlasništvu prošla su kroz Ormuski moreuz novom, južnom rutom, izbegavajući iranske vode. 

Iran pregovara o naknadi za prolaz severnom rutom i saradnji sa Omanom.

Indirektni pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana se nastavljaju, prenosi danas izraelski Kanal 12 dodajući da u razgovorima učestvuju potpredsednik SAD Džej Di Vens i predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf, uz posredovanje načelnika pakistanske vojske, feldmaršala Asima Munira.

Više o tome čitajte klikom OVDE

Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je danas da je gađala Amazonov centar za računarstvo u "klaudu" u Bahreinu, u znak odmazde za napade na Iran.

Kako prenosi agencija Tasnim, IRGC je u saopštenju podsetio na svoje upozorenje da će, ako se napadi na iIran nastave, mete biti američke kompanije za informacione tehnologije i veštačku inteligenciju, koje su, kako tvrde, "glavni faktori u praćenju meta i usmeravanju napada na Iran".

Raketa je pogodila mirovnu bazu Ujedinjenih nacija u južnom Libanu, saopštilo je italijansko Ministarstvo odbrane. Nije bilo povređenih, a pričinjena je samo manja materijalna šteta. Poreklo rakete se još uvek utvrđuje.

„Danas popodne, raketa, čije se poreklo još uvek utvrđuje, pogodila je bazu Šama, sedište italijanskog kontingenta i Zapadni sektor UNIFIL-a. Među italijanskim vojnicima nije bilo povređenih. Prijavljena je samo manja šteta na infrastrukturi. Ministar odbrane Gvido Kroseto je u stalnom kontaktu sa načelnikom Generalštaba, komandantom COVI-ja i komandantom italijanskog kontingenta, i redovno ga izveštavaju o situaciji i stanju osoblja“, navodi se u saopštenju.

Napad na bazu dogodio se samo nekoliko dana nakon što su trojica mirovnjaka UNIFIL-a ubijena u dva odvojena incidenta. Incidenti su se dogodili usred izraelskih napada na južni Liban i borbi sa militantnom grupom Hezbolah. Istraga o smrti trojice mirovnjaka je u toku.

Italija je drugi najveći učesnik u mirovnoj misiji u južnom Libanu, sa kontingentom od približno 1.000 do 1.200 vojnika.

Pretnja Donalda Trampa da će Sjedinjene Američke Države napustiti NATO je bukvalno Putinov scenario iz snova, izjavio je poljski premijer Donald Tusk.

Nakon što je Tramp eksplicitnije nego ikad ponovio svoju pretnju o izlasku SAD iz Severnoatlantskog saveza, Tusk je zaključio da je situacija prilično povoljna za Vladimira Putina, posebno zato što se Evropa suočava sa velikom energetskom krizom zbog zatvaranja Ormuskog moreuza.

„Pretnja raspadom NATO-a, ublažavanje sankcija Rusiji, ogromna energetska kriza u Evropi, obustavljanje pomoći Ukrajini i blokiranje Orbanovog kredita Kijevu - sve to izgleda kao Putinov plan iz snova“, napisao je Tusk na X, nabrajajući stvari za koje je rekao da koriste Kremlju.

Indija je objavila da će ograničiti mesečno povećanje cena mlaznog goriva za domaće letove na 25 procenata. Odvojeno, vlada je saopštila da se privatni operateri suočavaju sa poteškoćama u snabdevanju tečnim naftnim gasom za vozila zbog problema sa snabdevanjem.

Vlasti stoga podstiču vozače vozila koja mogu da koriste dva pogonska sistema da pređu na benzin kad god je to moguće.

Ministarstvo odbrane Katara saopštilo je da je presrelo sve dolazne dronove nakon napada koji je Iran pokrenuo u četvrtak.

Ministarstvo odbrane Kuvajta takođe je objavilo da je u poslednja 24 sata presrelo dve rakete i 13 dronova.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je da je Ormuski moreuz otvoren za Rusiju, uprkos tome što je američko-izraelski rat protiv Irana skoro zaustavio globalni saobraćaj kroz ključnu naftnu rutu.

„Otvoreno nam je“, rekao je Ušakov u izjavi za ruski državni TV kanal Vesti, a prenela je novinska agencija Interfaks.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su telefonski o vojnoj eskalaciji u regionu i rizicima po pomorsku bezbednost, objavila je saudijska državna novinska agencija.

Ranije je Kremlj saopštio da je Putin tokom razgovora pozvao na jačanje političkih i diplomatskih napora kako bi se rat zaustavio.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je na svojoj društvenoj mreži Truth Social snimak za koji tvrdi da prikazuje rušenje ''najvećeg mosta u Iranu'' u napadu, uz poruku da je vreme da Iran postigne dogovor ''pre nego što bude prekasno''.

''Najveći most u Iranu se ruši i više se nikada neće koristiti. Sledi još mnogo toga! VREME JE DA IRAN POSTIGNE DOGOVOR PRE NEGO ŠTO BUDE PREKASNO i pre nego što od onoga što je još moglo postati velika zemlja ne ostane ništa!'', napisao je Tramp.

Podsetimo, putni most koji povezuje Teheran sa zapadnim gradom Karadžom pogođen je ranije danas u više vazdušnih udara, prenela je agencija Fars.

Izraelska vojska saopštila je da je otkrila projektile lansirane iz Irana. 

Izraelska komanda za civilnu zaštitu navela je da je izdato rano upozorenje za Jerusalim i šire područje Tel Aviva.

Broj žrtava u ratu širom regiona i dalje raste. U Libanu je poginulo 1345 ljudi, među njima 125 dece, dok je više od 4040 osoba ranjeno.

U Izraelu je poginulo 28 ljudi, od kojih su svi osim jedne osobe bili civili. Među poginulima je i deset izraelskih vojnika stradalih u Libanu. U bolnicama su završile 3223 povređene osobe.

Sjedinjene Američke Države imaju 13 poginulih u borbenim dejstvima i još dvoje umrlih od uzroka koji nisu povezani sa borbom. Povređeno je više od 200 ljudi.

Na okupiranoj Zapadnoj obali ubijene su četiri osobe. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima poginulo je 12 ljudi, a 169 ih je povređeno. U Bahreinu su poginule tri osobe, u Saudijskoj Arabiji dve, uz 20 ranjenih, dok je u Kuvajtu ubijeno šest ljudi.

U Omanu su poginule tri osobe, u Kataru je povređeno 16 ljudi, a u Jordanu 20. U Siriji su poginule četiri osobe, dok je u Iraku ubijeno više od 107 ljudi.

Izraelska vojska saopštila je da je pogodila ''centralna vojna komandna središta'' za koja tvrdi da ih je Iranska revolucionarna garda koristila za prebacivanje novca grupama poput Hezbolaha u Libanu i hutista u Jemenu.

Kako se navodi u objavi na društvenoj mreži Iks, ti centri su služili i za finansiranje i jačanje iranskih oružanih snaga, ali za ove tvrdnje nisu ponuđeni dokazi.

Izraelski mediji javljaju da su dvojica muškaraca povređena nakon što je raketa ispaljena iz Libana pogodila severni grad Bi’inu.

Prema izveštajima koji se pozivaju na lekare, pomoć je ukazana muškarcu u tridesetim i muškarcu u četrdesetim godinama. Obojica su ranjena od gelera.

U napadu je pričinjena i materijalna šteta.

Najmanje 2076 ljudi poginulo je, a 26.500 ih je ranjeno u američko-izraelskim napadima širom Irana od 28. februara, saopštilo je iransko ministarstvo zdravlja.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova dodalo je da je od 28. februara pogođeno više od 600 škola i obrazovnih centara. Nezavisne organizacije i mediji ranije su takođe izveštavali o velikim razmerama štete na školama i civilnoj infrastrukturi u Iranu.

Iran tvrdi da je izveo napad dronovima na američke borbene avione u bazi Al Azrak u Jordanu.

Prema navodima iranskih i drugih medija koji prenose iransku stranu, meta napada bila je baza Al Azrak, poznata i kao Muafak Salti, gde se navodno nalaze američki avioni F-35 i F-15.

Snimak prikazuje trenutak kada su američko-izraelski vazdušni udari ranije danas pogodili most B1 u Karadžu u Iranu. Prema navodima više medija koji se pozivaju na iransku agenciju Fars, reč je o mostu koji povezuje područje Teherana i Karadža.

Most, koji iranski mediji opisuju kao jedan od najviših na Bliskom istoku, pogođen je u okviru udara na više lokacija u tom području. Nakon napada prijavljena su oštećenja i više povređenih.

Iranska revolucionarna garda saopštila je da je izvela napad na Amazonov centar za računarstvo u oblaku u Bahreinu, javlja državna novinska agencija IRNA.

''Ovaj odgovor predstavlja konkretno upozorenje neprijatelju da ćemo, ukoliko se upozorenja ignorišu i atentati nastave, znatno žešće kazniti sledeće kompanije koje smo već ranije naveli. Odgovornost za potpuno uništenje tih kompanija u regionu snosi sam predsednik SAD'', prenosi IRNA navode Iranske revolucionarne garde.

Katar je saopštio da je danas presreo ''napad većeg broja dronova lansiranih iz Irana'', objavilo je ministarstvo odbrane.

''Naše oružane snage, uz Božju pomoć, uspešno su presrele i neutralisale sve nadolazeće dronove'', navelo je ministarstvo odbrane u objavi na društvenim mrežama.

Argentina je iranskog otpravnika poslova Mohsena Teheranija proglasila nepoželjnom osobom i naložila mu da napusti zemlju u roku od 48 sati, saopštio je ministar spoljnih poslova u četvrtak.

Odluka je doneta nakon saopštenja iranskog ministarstva spoljnih poslova, u kojem se argentinski predsednik Havijer Milei i ministar spoljnih poslova Pablo Kirno optužuju za saučesništvo u vojnim napadima na iransku teritoriju.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji upozorio je da je pitanje prolaza kroz Ormuški moreuz posledica širenja iranskog rata na širi region i da taj pomorski pravac neće biti stabilan dok god traju sukobi, prenose državni mediji.

Vang je to rekao u telefonskom razgovoru sa saudijskim ministrom spoljnih poslova Faisalom bin Farhanom al Saudom, tokom kojeg je pozvao i na što skoriji prekid vatre.

Generalni sekretar Saveta za saradnju u Zalivu Jasem al Budaiwi osudio je nedavne iranske napade, ocenivši ih kao ozbiljno kršenje suvereniteta zalivskih država.

- Savet za saradnju u Zalivu ponovo ističe hitnu potrebu da se ti napadi odmah zaustave, da se u regionu vrate sigurnost, stabilnost i mir, kao i da se obezbedi bezbednost vazdušnog i pomorskog saobraćaja, međunarodnih lanaca snabdevanja i zaštita globalnog energetskog tržišta - rekao je al Budaiwi u obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Dodao je da države članice Saveta za saradnju u Zalivu potvrđuju svoje neotuđivo pravo na samoodbranu u skladu sa članom 51 Povelje UN, te da će preduzeti sve neophodne mere kako bi zaštitile svoj suverenitet.

Putni most između Teherana i zapadnog iranskog grada Karadža ponovo je bio meta napada, javlja iranska novinska agencija Fars.

Kako navodi Fars, najnoviji napad dogodio se dok su spasilačke ekipe bile na mestu događaja i pomagale ljudima povređenim u prethodnom udaru. Vlasti pokrajine Alborz pozvale su građane da izbegavaju to područje.

Ranije je objavljeno da su u američko-izraelskom napadu na most poginule dve osobe, dok je više njih povređeno.

Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je od 2. marta u izraelskim napadima na tu zemlju poginulo 1345 ljudi, dok je 4040 ranjeno.

U dnevnom izveštaju Centra za hitne zdravstvene operacije navodi se da je među poginulima 125 dece i 91 žena.

Dodaje se i da je samo u poslednja 24 sata poginulo 27 ljudi, dok je 105 osoba ranjeno.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš šalje svog ličnog izaslanika na Bliski istok kako bi podržao diplomatske napore za okončanje sukoba. UN je saopštio da je za tu ulogu imenovan Žan Arno, koji će predvoditi aktivnosti organizacije vezane za sukob i njegove posledice.

- Poručujem Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu da je krajnje vreme da zaustave rat koji izaziva ogromnu ljudsku patnju i već ima razorne ekonomske posledice - rekao je Gutereš. Dodao je i da Iran treba ''da prestane da napada svoje susede''.

Prvi čovek UN, koji već duže poziva na brzo okončanje sukoba, upozorio je da se svet nalazi ''na ivici šireg rata'' i da se posledice sukoba ''već osećaju širom sveta''.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova nazvao je napad na jedan od najstarijih vodećih istraživačkih i javnozdravstvenih centara na Bliskom istoku ''potpuno skandaloznim''.

Esmail Bagaei izjavio je da je reč o ''srceparajućem, okrutnom i prezira vrednom'' činu, kao i o ''barbarskom napadu na osnovne ljudske vrednosti'', za koji je optužio Sjedinjene Američke Države i Izrael. Vašington i Tel Aviv za sada nisu odgovorili.

Iransko ministarstvo zdravlja ranije je saopštilo da je ''agresija na Iranski institut Paster direktan napad na međunarodnu zdravstvenu bezbednost''. Bagaei je podelio i fotografije razaranja, ali one zasad nisu nezavisno potvrđene.

Potvrđena je autentičnost snimaka koji prikazuju ogromne eksplozije u blizini velike iranske raketne baze na periferiji grada Isfahana. BBC Verify analizirao je tri video-snimka koji su se juče počeli širiti društvenim mrežama.

Jedan od snimaka prikazuje ogroman stub dima i vatrenih krhotina u vazduhu u blizini raketne baze Isfahan Jug, dok se čuje glas muškarca koji snima i izražava šok zbog jačine eksplozije. Baza se nalazi na obodu planinskog lanca južno od Isfahana u centralnom Iranu.

Drugi video, snimljen sa severne strane baze, prikazuje dim koji se diže iznad planina usled požara, kao i više naknadnih, snažnih sekundarnih eksplozija, što ukazuje da je nakon početnog američkog ili izraelskog napada došlo do detonacije dodatnog eksplozivnog materijala.

Na trećem snimku, iz obližnjeg grada Baharestana, vidi se kako baza gori nekoliko minuta. I na tom snimku uočavaju se višestruke sekundarne eksplozije, dok krhotine lete vazduhom prema gradu ili padaju po planinama.

Pakistan namerava da nastavi da podstiče Sjedinjene Američke Države i Iran na pregovore s ciljem okončanja rata, ali ministarstvo spoljnih poslova priznaje da u tim naporima postoje ''prepreke''.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Tahir Andrabi nije precizirao na kakve prepreke misli. Njegove izjave, date tokom nedeljnog brifinga za medije u Islamabadu, usledile su svega nekoliko sati nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio da će bombardovati Iran ''nazad u kameno doba'' ukoliko ne prihvati uslove Vašingtona za mirovni sporazum.

Pakistan predvodi multinacionalne napore za podsticanje pregovora između SAD i Irana.

- Uprkos izazovima i preprekama, Pakistan će nastaviti svoje napore u promovisanju posredovanja i dijaloga - rekao je Andrabi, dodajući da Islamabad radi na stvaranju uslova za ''smislene pregovore među relevantnim akterima''.

On je istakao i da SAD i Iran imaju poverenja u ulogu Pakistana kao neutralnog posrednika.

Rusija će od Sjedinjenih Američkih Država i Izraela zatražiti da obezbede primirje dok bude evakuisala dodatno osoblje iz nuklearne elektrane Bušer u Iranu, prenela je agencija RIA.

- Rute kretanja biće saopštene nadležnim vlastima u Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama, a iskoristićemo sve kanale kako bismo zatražili striktno poštovanje primirja tokom kretanja konvoja - rekao je direktor ruske državne nuklearne korporacije Rosatom Aleksej Lihačov.

Lihačov je dodao da je ''završni talas evakuacije'', koji bi trebalo da obuhvati oko 200 ljudi, okvirno planiran za narednu nedelju. Rusija je izgradila iranski nuklearni reaktor u Bušeru, a osoblje Rosatoma tamo radi i na izgradnji dodatnih blokova.

Zamenik guvernera iranske pokrajine Alborz izjavio je za agenciju ISNA da su u napadu na most na autoputu između Teherana i zapadnog grada Karaja poginule dve osobe.

Dodao je da je više drugih ljudi prevezeno u medicinske centre na lečenje.

Prema njegovim rečima, nakon napada nisu prijavljeni problemi sa snabdevanjem električnom energijom i vodom, niti ekološke posledice.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac zapretio je Naimu Kasemu da će ''platiti veoma visoku cenu'' zbog raketne paljbe prema Izraelu.

Kac je rekao da će se Kasem i njegovi saradnici suočiti sa teškim posledicama zbog napada usmerenih na izraelske civile tokom praznika Pashe.

''Nećeš to doživeti'', poručio je Kac, dodajući da će Kasem biti ''u dubinama pakla'' zajedno sa drugim vođama koje je Izrael gađao.

Mirovni pregovori Džej Di Vensa sa Iranom možda su dovedeni u pitanje nakon što je ključna osoba koja je pomagala u planiranju samita teško ranjena u američko-izraelskim vazdušnim napadima u sredu.

Kamal Harazi, bivši ministar spoljnih poslova Irana, povređen je kada je pogođena stambena zgrada u Teheranu, prema pisanju "Njujork tajmsa".

Više o ovome, pričitajte OVDE.

Izraelski vazdušni napadi pogodili su više područja na jugu Libana, javlja dopisnik Al Džazire sa terena.

Prema tim navodima, napadi su izvedeni na gradove Sultaniyeh, Aita al-Džabal, al-Džumajjmimah i Tibnin.

Britansko ratno vazduhoplovstvo (RAF) tokom noći oborilo je više iranskih dronova, dok su avioni Tajfun, F-35 i helikopteri Vajldket izvodili odbrambene misije u regionu.

Iz britanskog ministarstva odbrane poručuju da će se naredne nedelje sastati vojni planeri kako bi razmotrili opcije za budućnost Hormuškog moreuza i obezbedili njegovu bezbednu plovidbu.

To dolazi nakon što je predsednik SAD Donald Tramp izjavio da Sjedinjenim Američkim Državama nije potrebna nafta iz tog pravca i pozvao druge zemlje da preuzmu inicijativu za njegovo ponovno otvaranje.

Portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova Paskal Konfavrje izjavio je da će se grupa G7 naredne nedelje sastati sa Savetom za saradnju u Persijskom zalivu kako bi razgovarali o situaciji u Ormuškom moreuzu.

Francuska trenutno predsedava grupom G7.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ministar Johan Vadeful razgovarao sa kineskim šefom diplomatije Vang Jijem o situaciji na Bliskom istoku i potrebi brzog rešenja sukoba.

Kako navodi Berlin, obe zemlje zalažu se za slobodu plovidbe kroz Hormuški moreuz i smatraju da pojedine države ne smeju da kontrolišu pomorske rute niti naplaćuju prolaz.

Nemačka je poručila da Kina može iskoristiti svoj uticaj na Iran kako bi ga podstakla na pregovaračko rešenje i prekid neprijateljstava prema državama Persijskog zaliva.

Parisko sedište investicione banke Goldman Saks stavljeno je pod policijski nadzor zbog pretnji iranske grupe da će zgradu napasti eksplozivnim napravama. Odluka o pojačanim merama bezbednosti doneta je u sredu uveče, izvestila je televizija BFM TV.

Kako navode mediji, američke vlasti upozorile su londonsku kancelariju banke na pretnju, nakon čega je parisko sedište stavljeno pod nadzor. Iako su bezbednosne mere brzo uvedene, za sada nisu pronađeni nikakvi sumnjivi elementi, rekao je pravosudni izvor za francusku televiziju.

Do pojačanog opreza dolazi samo nekoliko dana nakon što je sprečen napad na parisko sedište Bank of Amerika. Nacionalno antiterorističko tužilaštvo (PNAT) saopštilo je u sredu da je pokrenuta sudska istraga zbog „udruživanja radi vršenja terorističkih dela“ nakon pokušaja napada u noći između 27. i 28. marta.

U vezi sa tim slučajem, kako prenosi BFMTV pozivajući se na pravosudni izvor, u sredu su optužena i pritvorena četvorica osumnjičenih.

Iranske vlasti saopštile su da su u pokrajini Zandžan, na severozapadu zemlje, uhapsile pet osoba osumnjičenih za saradnju sa ''neprijateljskim mrežama''.

U saopštenju koje prenosi agencija Tasnim, bezbednosna jedinica Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC) optužila je uhapšene da su ''povezani sa neprijateljem i deluju kao njegovi plaćenici'' putem kontakata sa ''neprijateljskim'' mrežama.

Tokom rata, iranske vlasti su više puta upozoravale građane u zemlji i inostranstvu da ne sarađuju niti se svrstavaju uz interese Sjedinjenih Američkih Država ili Izraela.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas razgovarala je sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem o globalnoj ekonomiji i energetskoj bezbednosti.

''Iranski napadi na civilne brodove i pretnja novim napadima doveli su saobraćaj u Ormuškom moreuzu gotovo do zastoja'', napisala je Kalas na društvenoj mreži Iks u sažetku razgovora. ''Zato je obnova sigurne i neometane slobode plovidbe kroz moreuz, u skladu sa pravom mora, hitan prioritet.''

Dodala je da su razgovarali i o odnosima Evropske unije i Kine.

Katar je uputio novo pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu u kojem osuđuje iranske napade na svoju teritoriju, saopštilo je katarsko ministarstvo spoljnih poslova.

U pismu se navodi niz napada dronovima i krstarećim projektilima između 28. marta i 1. aprila, uključujući i napad na naftni tanker u katarskim vodama.

Katar je napade ocenio kao ''nezakonite radnje'' i poručio da Iran treba da ''nadoknadi svu štetu''. Takođe je istaknuto da Katar, u skladu sa međunarodnim pravom, zadržava pravo na odgovor.

U napadu na autoputni most između Teherana i grada Karaja povređeno je više osoba, javlja iranska agencija Fars.

Reč je o mostu koji se opisuje kao ''najviši na Bliskom istoku'', a nalazi se na saobraćajnici koja povezuje iransku prestonicu sa Karajem.

Američko-izraelski napadi pogodili su i druge delove Karaja, grada zapadno od Teherana.

Više o ovome, pročitajte OVDE.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata objavilo je na društvenoj mreži Iks da su njihovi sistemi protivvazdušne odbrane u četvrtak presreli 19 balističkih projektila i 26 dronova.

Od početka rata, kako navode, ukupno su zabeležili 2038 dronova, 19 krstarećih projektila i 457 balističkih projektila.

U više napada pogođena su tri područja u iranskoj pokrajini Huzestan, izjavio je zamenik guvernera za iransku agenciju Mehr.

Kako je naveo, više pogodaka zabeleženo je na ostrvu Minu, dva u području grada Horamšahra, kao i još dva, uz eksplozije, u gradu Abadanu.

Za sada nema podataka o poginulima ni povređenima, dodao je zvaničnik.

Američka Centralna komanda (CENTCOM) tvrdi da postiže "neporeciv napredak" u ratu sa Iranom.

Komandant Bred Kuper izdao je kratko saopštenje u kojem ponavlja stav SAD o vojnim operacijama u Iranu.

Kuper je u objavi CENTCOM na mreži Iks naveo da je u petoj nedelji kampanje njegova operativna procena da se postiže neporeciv napredak.

On je dodao da se ne vidi isplovljavanje njihove mornarice niti letovi njihovih aviona dok su njihovi vazdušni i raketni odbrambeni sistemi u velikoj meri uništeni.

Francuski predsednik Emanuel Makron kaže da bi bilo nerealno pokrenuti vojnu operaciju za otvaranje Ormuskog moreuza, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izazvao američke saveznike da rade na njegovom ponovnom otvaranju.

"Neki ljudi brane ideju o oslobađanju Ormuskog moreuza silom putem vojne operacije, stav koji ponekad iznose Sjedinjene Države, iako se menjao", rekao je Makron novinarima tokom posete Južnoj Koreji.

"Ovo nikada nije bila opcija koju smo podržavali jer je nerealna. Trajalo bi večno i izložilo bi sve one koji prođu kroz moreuz rizicima od 'čuvara revolucije', ali i balističkih raketa", kaže on.

Vlasti Filipina navode da su od iranskog šefa diplomatije u četvrtak dobili uverenje da će njihovim brodovima, uvozu goriva i filipinskim pomorcima biti dozvoljen bezbedan i brz prolaz kroz Ormuski moreuz, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Manili.

"Iranski ministar spoljnih poslova dao je uveravanje tokom telefonskog razgovora sa filipinskom ministarkom spoljnih poslova Terezom Lazaro, koja je zatražila da Iran označi Filipine kao ne-neprijateljsku zemlju i osigura bezbedan prolaz svojih brodova i pošiljki nafte kroz strateški moreuz", saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova bez navođenja detalja.

"Ovaj pozitivan razvoj događaja je od vitalnog značaja za Filipine jer će ne samo osigurati bezbednost filipinskih pomoraca koji posluju u tom području, već će pomoći i u obezbeđivanju energetske bezbednosti zemlje", rekla je Lazaro u saopštenju.

Filipini, dugogodišnji saveznik Sjedinjenih Država, uvoze najveći deo svog goriva sa Bliskog istoka.

Načelnik iranske vojske upozorio je u četvrtak da, ukoliko se američka vojska iskrca u Islamskoj Republici, "nijedna osoba" neće preživeti među osvajačima.

General-major Amir Hatami dao je ovaj komentar u prilogu koji je emitovala iranska državna televizija.

"Senka rata mora biti skinuta sa naše zemlje i mora postojati bezbednost za sve, jer nije moguće da mesta budu bezbedna, a naši ljudi nebezbedni", rekao je on.

Iranska vojska je zapretila novim razaranjem i hvalila svoju moć, kao odgovor na obraćanje predsednika SAD Donalda Trampa, u kojem je rekao da se "sukob bliži kraju" i zapretio da će Iran "vratiti u kameno doba"

"Rat će se nastaviti dok se SAD i Izrael ne suoče sa poniženjem, sramotom, trajnim žaljenjem i konačnom predajom", rekao je portparol iranskog vojnog štaba u saopštenju, koje je preneo iranski državni medij IRIB.

"Nakon snažnih i nezamislivih udaraca koje ste već primili, očekujte još razornije, opsežnije i destruktivnije akcije od nas", navodi se u saopštenju.

Iran je takođe odbacio Trampove tvrdnje da je njegova vojska ozbiljno oslabljena, rekavši da SAD "ništa ne znaju o našim ogromnim i strateškim kapacitetima".

"Centri za koje verujete da ste ciljali su beznačajni. Naša strateška vojna proizvodnja se odvija na lokacijama koje potpuno ne znate – i do kojih nikada nećete moći da dosegnete", ističe se u saopštenju.

Sistemi protivvazdušne odbrane Abu Dabija uspešno su presreli raketu u blizini industrijskog centra izvan glavnog grada Ujedinjenih Arapskih Emirata, saopštila je u četvrtak gradska kancelarija za medije.

Presretanje rakete u blizini ekonomskih zona Halifa Abu Dabija (KEZAD) izazvalo je manju štetu i nije bilo povređenih, saopštila je kancelarija.

Donald Tramp zapretio je da bi mogao da obustavi prodaju oružja Ukrajini kako bi izvršio pritisak na evropske saveznike da se uključe u akciju ponovnog otvaranja Ormuski moreuz, navodi se u novom izveštaju.

Prema pisanju Fajnenšel tajms, pretnja se odnosi na inicijativu PURL (Prioritetna lista potreba Ukrajine), koja funkcioniše u okviru Severnoatlantski savez.

Reč je o programu kroz koji evropske zemlje kupuju oružje od Sjedinjenih Američkih Država i prosleđuju ga Ukrajini.

Pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, list navodi da bi Bela kuća mogla da obustavi isporuke kako bi primorala saveznike da podrže američke poteze na Bliskom istoku.

Tramp je u više navrata kritikovao evropske zemlje zbog, kako tvrdi, nedovoljne podrške američkom ratu protiv Irana.

Cena nafte ponovo je premašila 100 dolara po barelu nakon obraćanja naciji predsednika SAD Donald Tramp.

Severnomorska nafta Brent skočila je sa 99 na 106 dolara, a Tramp je za nagli rast okrivio Iran.

On je izjavio da je poskupljenje „u potpunosti rezultat iranskog režima koji sprovodi bezumne terorističke napade na komercijalne tankere i susedne zemlje koje nemaju veze sa sukobom“.

Dodao je da će rast cena energije biti „kratkotrajan“.

Tramp je takođe ponovio da Sjedinjenim Američkim Državama nije potrebna nafta koja prolazi kroz Ormuski moreuz, naglasivši da zemlje koje zavise od tog pravca treba da preuzmu inicijativu u njegovom otvaranju.

Izrael je bio meta projektila lansiranih iz Irana, saopštila je izraelska vojska.

U saopštenju Izraelske odbrambene snage navodi se da sistemi protivvazdušne odbrane rade na „presretanju pretnje“.

Građanima je prvobitno naloženo da odu u skloništa i ostanu tamo do daljeg, ali je ta mera u međuvremenu ukinuta.

Ovo je najnoviji u nizu sličnih incidenata tokom noći između srede i četvrtka, dok je Tramp u obraćanju tvrdio da su vojne sposobnosti Irana „uništene“.