34. DAN RATA NA BLISKOM ISTOKU
NATO traži prekid vatre u Iranu i Libanu: Tramp preti povlačenjem pomoći Ukrajini, cena nafte drastično skače
Pratite vesti iz minuta u minut u našem blogu.
Rat u Iranu, dan 34 – šta treba da znate
Ažuriramo ovaj tekst kako se događaji razvijaju.
- U obraćanju naciji, Donald Tramp izjavio je da su njegovi „ključni ciljevi“ u ratu „blizu ostvarenja“ i da će Sjedinjene
- Američke Države „izuzetno snažno“ napasti Iran u naredne dve do tri nedelje;
- Tramp je rekao da Sjedinjene Američke Države imaju „sve karte u rukama“ u ovom sukobu i zapretio da će „veoma snažno“ gađati iranske elektrane ukoliko se ne postigne mirovni sporazum;
- Takođe je poručio da Sjedinjene Američke Države ne zavise od nafte koja prolazi kroz Ormuski moreuz, dodajući da bi zemlje kojima je potrebna trebalo da preuzmu inicijativu u njegovom ponovnom otvaranju;
- Zatvaranje ovog moreuza od strane Irana dovelo je do rasta cena nafte tokom mesec dana sukoba, pa je cena prešla 100 dolara po barelu nakon Trampovog obraćanja;
- Ranija tvrdnja američkog predsednika da je iransko rukovodstvo tražilo prekid vatre odbijena je u Teheranu kao „netačna“ i „neosnovana“;
- U pismu američkom narodu, predsednik Irana upozorio je i na „posledice koje prevazilaze granice Irana“;
- Tramp je rekao da ozbiljno razmatra povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz Severnoatlantski savez zbog reakcije članica na rat i zatvaranje Ormuskog moreuza;
- Kir Starmer odgovorio je da je NATO „najefikasniji savez na svetu“ i da britanski vojni planeri razmatraju načine da moreuz ostane prohodan;
- Dok Izrael širi borbe protiv Hezbolah u Libanu, 15 evropskih zemalja zatražilo je prekid invazije.
Stižu nove pretnje iz Irana nakon Trampovog obraćanja
Iranska vojska je zapretila novim razaranjem i hvalila svoju moć, kao odgovor na obraćanje predsednika SAD Donalda Trampa, u kojem je rekao da se "sukob bliži kraju" i zapretio da će Iran "vratiti u kameno doba"
"Rat će se nastaviti dok se SAD i Izrael ne suoče sa poniženjem, sramotom, trajnim žaljenjem i konačnom predajom", rekao je portparol iranskog vojnog štaba u saopštenju, koje je preneo iranski državni medij IRIB.
"Nakon snažnih i nezamislivih udaraca koje ste već primili, očekujte još razornije, opsežnije i destruktivnije akcije od nas", navodi se u saopštenju.
Iran je takođe odbacio Trampove tvrdnje da je njegova vojska ozbiljno oslabljena, rekavši da SAD "ništa ne znaju o našim ogromnim i strateškim kapacitetima".
"Centri za koje verujete da ste ciljali su beznačajni. Naša strateška vojna proizvodnja se odvija na lokacijama koje potpuno ne znate – i do kojih nikada nećete moći da dosegnete", ističe se u saopštenju.
Napad na Abu Dabi
Sistemi protivvazdušne odbrane Abu Dabija uspešno su presreli raketu u blizini industrijskog centra izvan glavnog grada Ujedinjenih Arapskih Emirata, saopštila je u četvrtak gradska kancelarija za medije.
Presretanje rakete u blizini ekonomskih zona Halifa Abu Dabija (KEZAD) izazvalo je manju štetu i nije bilo povređenih, saopštila je kancelarija.
Tramp preti obustavom oružja za Ukrajinu: pritisak na Evropu zbog Ormuskog moreuza
Donald Tramp zapretio je da bi mogao da obustavi prodaju oružja Ukrajini kako bi izvršio pritisak na evropske saveznike da se uključe u akciju ponovnog otvaranja Ormuski moreuz, navodi se u novom izveštaju.
Prema pisanju Fajnenšel tajms, pretnja se odnosi na inicijativu PURL (Prioritetna lista potreba Ukrajine), koja funkcioniše u okviru Severnoatlantski savez.
Reč je o programu kroz koji evropske zemlje kupuju oružje od Sjedinjenih Američkih Država i prosleđuju ga Ukrajini.
Pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, list navodi da bi Bela kuća mogla da obustavi isporuke kako bi primorala saveznike da podrže američke poteze na Bliskom istoku.
Tramp je u više navrata kritikovao evropske zemlje zbog, kako tvrdi, nedovoljne podrške američkom ratu protiv Irana.
Cena nafte ponovo skače: Tramp okrivio Iran za skok iznad 100 dolara
Cena nafte ponovo je premašila 100 dolara po barelu nakon obraćanja naciji predsednika SAD Donald Tramp.
Severnomorska nafta Brent skočila je sa 99 na 106 dolara, a Tramp je za nagli rast okrivio Iran.
On je izjavio da je poskupljenje „u potpunosti rezultat iranskog režima koji sprovodi bezumne terorističke napade na komercijalne tankere i susedne zemlje koje nemaju veze sa sukobom“.
Dodao je da će rast cena energije biti „kratkotrajan“.
Tramp je takođe ponovio da Sjedinjenim Američkim Državama nije potrebna nafta koja prolazi kroz Ormuski moreuz, naglasivši da zemlje koje zavise od tog pravca treba da preuzmu inicijativu u njegovom otvaranju.
Napad projektilima na Izrael: vojska tvrdi da presreće pretnju
Izrael je bio meta projektila lansiranih iz Irana, saopštila je izraelska vojska.
U saopštenju Izraelske odbrambene snage navodi se da sistemi protivvazdušne odbrane rade na „presretanju pretnje“.
Građanima je prvobitno naloženo da odu u skloništa i ostanu tamo do daljeg, ali je ta mera u međuvremenu ukinuta.
Ovo je najnoviji u nizu sličnih incidenata tokom noći između srede i četvrtka, dok je Tramp u obraćanju tvrdio da su vojne sposobnosti Irana „uništene“.
Rat između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, uz sve direktnije uključivanje regionalnih aktera, ulazi u fazu koja više ne liči na ograničeni sukob, već na ozbiljnu geopolitičku prekretnicu.
Poruke koje stižu iz Vašingtona, pre svega od Donald Tramp, pokazuju da se strategija zasniva na brzom slamanju protivnika – ali realnost na terenu govori drugačije. Iran, iako pod pritiskom, očigledno zadržava kapacitet da odgovori, što potvrđuju napadi projektilima i destabilizacija ključnih tačaka poput Ormuskog moreuza.
Upravo taj moreuz postao je simbol ovog rata. Nije reč samo o vojnoj kontroli, već o globalnoj ekonomiji – jer svako zatvaranje tog pravca momentalno podiže cenu nafte i šalje talase nestabilnosti širom sveta. Kada cena energenata pređe psihološku granicu od 100 dolara, rat više nije regionalni problem, već globalni udar.
Dodatnu težinu daje politička dimenzija sukoba. Trampove pretnje povlačenjem iz Severnoatlantski savez i uslovljavanje saveznika otvaraju pitanje – da li Zapad nastupa kao jedinstven blok ili ulazi u fazu unutrašnjih podela. Evropa se nalazi između bezbednosne zavisnosti od Amerike i straha od direktnog uvlačenja u rat.
Istovremeno, širenje sukoba na Liban i angažovanje grupa poput Hezbolah pokazuje da Iran ne vodi rat samo direktno, već i kroz mrežu saveznika. To dodatno komplikuje situaciju, jer svaka nova tačka sukoba povećava rizik od nekontrolisane eskalacije.
Ključno pitanje sada nije ko „pobeđuje“, već koliko daleko ovaj rat može da ode. Ako se nastavi gađanje infrastrukture, uključujući energetiku, i ako dođe do potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza, posledice bi mogle da prevaziđu granice Bliskog istoka – od ekonomskih šokova do političkih potresa u Evropi i šire.
