Научници умиру и нестају под неразјашњеним околностима: Америку и Кину потреса низ мистерија на које нико нема одговор - Превише случајности да би било случајно?

Погинуо је у саобраћајној несрећи у Пекингу 1. јула 2023. године, у раним јутарњим сатима, након радног састанка везаног за „важан задатак“. Био је једна од најистакнутијих личности у кинеском војном сектору вештачке интелигенције, човек иза платформе "War Skull", система за симулацију рата који је, према доступним информацијама, укључивао и сценарије око Тајвана.

Оно што је уследило након његове смрти отворило је шире поље нелагоде. Државни научни портал навео је да је Фенг "жртвован" у обављању својих службених дужности - формулација која у кинеском политичком језику носи снажан симболички набој и може се разумети и као „умро за домовину“. Сахрањен је на пекиншком гробљу Бабаошан, месту резервисаном за комунистичку елиту, револуционарне ветеране, националне хероје и оне којима држава додељује посебно место у националном пантеону. Али он није једини у том низу.

Фенгов случај данас се посматра као део ширег обрасца изненадних или недовољно објашњених смрти кинеских научника у областима које су у центру нове глобалне конкуренције. Вештачка интелигенција, хиперсонично оружје, свемирска одбрана, микрочипови, дронови, безбедност података и напредни материјали данас су једнако инфраструктура моћи као што су некада били челик, нафта и нуклеарна енергија. У тим областима држава добија способност да делује брже и прецизније, али и да моделује рат пре него што се догоди, претварајући научну предност у војну надмоћ.

Листа имена која се помињу довољно је дуга да привуче пажњу. Џанг Сјаоксинг, стручњак за сателитску метеорологију и системе раног упозорења, погинуо је у саобраћајној несрећи крајем 2024. Чен Шуминг, стручњак за микроелектронику и лидер у развоју напредних чипова за наоружање у Кини, такође је страдао у саобраћајној несрећи 2018. Хемичар Џоу Гуангјуан, члан Кинеске академије наука и истраживач материјала са индустријском применом, преминуо је у 51. години без јавно познатог узрока смрти. Сваки случај појединачно може изгледати као трагедија, несрећа или болест, али заједно стварају образац који многи сматрају тешко занемарљивим.

Преминуо и стручњак за хиперсоничну област

Хиперсонична област посебно је осетљива. Фанг Даининг, стручњак за ултратврде материјале за авионе и напредне моторе, преминуо је ове године након неочекиване медицинске епизоде у Јужној Африци. Јан Хонг, истраживач повезан са хиперсоничним летелицама који је радио у Сједињеним Америчким Државама пре повратка у Кину, преминуо је након болести. Жанг Дајбинг, једно од важних имена кинеског сектора дронова, преминуо је у Чангши без јавно наведеног узрока смрти. Лиу Donghao, пионир система безбедности података у Кини, такође је преминуо након непрецизиране несреће. Ли Мињонг, међународно признати биомедицински хемичар, преминуо је након изненадне болести у Гуангџоуу.

Сви они припадају генерацији научника чији рад брише границу између лабораторије и војног система, између цивилних истраживања и одбрамбене индустрије. Модерна наука одавно више не функционише као простор изолованог генија, већ као мрежа државног финансирања, војних потреба, корпоративних интереса и геополитичких притисака. 

У таквом систему, смрт врхунског стручњака може значити губитак знања, успоравање пројеката и ширење страха међу колегама.

Идеја о „тихом уклањању научника“ звучи као теорија завере, али историја показује да су напади на кључне научне кадрове већ виђени. Ирански нуклеарни стручњаци годинама су били мета атентата који се приписују израелским операцијама, уз комбинацију саботажа, сајбер напада и физичких ликвидација.

За кинеске случајеве не постоје јавно потврђени докази такве врсте. Међутим, питање које се поставља јесте: ко данас има интерес да успори технолошки, војни и економски успон Кине? Одговор се у јавном дискурсу често сам намеће, али остаје у домену спекулације.

Нестанци научника у Америци

Занимљиво је да се сличне расправе повремено појављују и у Сједињеним Америчким Државама. Тамо су забележени случајеви смрти или нестанака појединих стручњака из области нуклеарне технологије, свемира и одбрамбених истраживања. Амерички политичари су поједине случајеве назвали „озбиљним“, а председник Доналд Трамп их је описао као „прилично забрињавајуће“, уз напомену да се нада да је реч о случајности. Федерални истражни биро води проверу, али нема званичних потврда о повезаности случајева.

Геополитичка позадина додатно појачава осетљивост ове приче. Кина и Русија годинама говоре о промени светског поретка, док Вашингтон у Пекингу види главног дугорочног изазивача америчке глобалне доминације. Конкуренција се више не води само кроз носаче авиона, санкције и војне базе, већ и кроз вештачку интелигенцију, симулације ројева дронова, хиперсоничне материјале, сателитски надзор и лабораторије које формално делују цивилно, а заправо имају стратешку војну улогу.

Таква милитаризација знања ствара нову рањивост: научници постају стратешка имовина, а стратешка имовина у свету обавештајних служби увек привлачи посебну пажњу.

Наравно, све остаје у зони спекулације. Али ако се прихвати могућност да се „случајности“ понављају чешће него што је вероватно, онда се отвара питање да ли је реч о изолованим инцидентима или о нечему што се дешава испод радара јавности.

У том контексту занимљиво је и то што се део ових тема тек повремено појављује у западним медијима, попут америчког магазина Њузвик. Међутим, ако иза свега постоји системска логика, онда није изненађујуће што ни једна страна нема интерес да детаљно отвара ову причу.

Кина и Сједињене Америчке Државе већ деценијама функционишу као два дубоко испреплетана, али конкурентска система. Кина зависи од америчког тржишта, док Сједињене Америчке Државе зависе од кинеске производње и ланаца снабдевања.

Та међузависност одржава равнотежу, али и сталну тензију.

У случају будућег великог разлаза или отвореног сукоба, обе стране настоје да буду максимално припремљене. У таквој логици, научна и технолошка предност постаје кључни ресурс.

Председник Доналд Трамп најављује посету Кини и састанак са Сијем Ђинпингом, где ће се разговарати о трговини и тарифама. О темама попут нестанака научника, наравно, неће бити речи. То остаје у зони неизговореног.
Али ако у овим обрасцима заиста постоји дубља повезаност, онда то значи да се технолошко и геополитичко надметање већ одвија - само не отворено, већ дискретно, готово хируршки прецизно.