Naučnici umiru i nestaju pod nerazjašnjenim okolnostima: Ameriku i Kinu potresa niz misterija na koje niko nema odgovor - Previše slučajnosti da bi bilo slučajno?
Smrt Feng Janghea, 38-godišnjeg profesora na Kineskom nacionalnom univerzitetu odbrambene tehnologije, zvuči kao početak špijunskog romana u kojem se previše elemenata poklopilo sa stvarnošću.
Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Pekingu 1. jula 2023. godine, u ranim jutarnjim satima, nakon radnog sastanka vezanog za „važan zadatak“. Bio je jedna od najistaknutijih ličnosti u kineskom vojnom sektoru veštačke inteligencije, čovek iza platforme "War Skull", sistema za simulaciju rata koji je, prema dostupnim informacijama, uključivao i scenarije oko Tajvana.
Ono što je usledilo nakon njegove smrti otvorilo je šire polje nelagode. Državni naučni portal naveo je da je Feng "žrtvovan" u obavljanju svojih službenih dužnosti - formulacija koja u kineskom političkom jeziku nosi snažan simbolički naboj i može se razumeti i kao „umro za domovinu“. Sahranjen je na pekinškom groblju Babaošan, mestu rezervisanom za komunističku elitu, revolucionarne veterane, nacionalne heroje i one kojima država dodeljuje posebno mesto u nacionalnom panteonu. Ali on nije jedini u tom nizu.
Fengov slučaj danas se posmatra kao deo šireg obrasca iznenadnih ili nedovoljno objašnjenih smrti kineskih naučnika u oblastima koje su u centru nove globalne konkurencije. Veštačka inteligencija, hipersonično oružje, svemirska odbrana, mikročipovi, dronovi, bezbednost podataka i napredni materijali danas su jednako infrastruktura moći kao što su nekada bili čelik, nafta i nuklearna energija. U tim oblastima država dobija sposobnost da deluje brže i preciznije, ali i da modeluje rat pre nego što se dogodi, pretvarajući naučnu prednost u vojnu nadmoć.
Lista imena koja se pominju dovoljno je duga da privuče pažnju. Džang Sjaoksing, stručnjak za satelitsku meteorologiju i sisteme ranog upozorenja, poginuo je u saobraćajnoj nesreći krajem 2024. Čen Šuming, stručnjak za mikroelektroniku i lider u razvoju naprednih čipova za naoružanje u Kini, takođe je stradao u saobraćajnoj nesreći 2018. Hemičar Džou Guangjuan, član Kineske akademije nauka i istraživač materijala sa industrijskom primenom, preminuo je u 51. godini bez javno poznatog uzroka smrti. Svaki slučaj pojedinačno može izgledati kao tragedija, nesreća ili bolest, ali zajedno stvaraju obrazac koji mnogi smatraju teško zanemarljivim.
Preminuo i stručnjak za hipersoničnu oblast
Hipersonična oblast posebno je osetljiva. Fang Daining, stručnjak za ultratvrde materijale za avione i napredne motore, preminuo je ove godine nakon neočekivane medicinske epizode u Južnoj Africi. Jan Hong, istraživač povezan sa hipersoničnim letelicama koji je radio u Sjedinjenim Američkim Državama pre povratka u Kinu, preminuo je nakon bolesti. Žang Dajbing, jedno od važnih imena kineskog sektora dronova, preminuo je u Čangši bez javno navedenog uzroka smrti. Liu Donghao, pionir sistema bezbednosti podataka u Kini, takođe je preminuo nakon neprecizirane nesreće. Li Minjong, međunarodno priznati biomedicinski hemičar, preminuo je nakon iznenadne bolesti u Guangdžouu.
Svi oni pripadaju generaciji naučnika čiji rad briše granicu između laboratorije i vojnog sistema, između civilnih istraživanja i odbrambene industrije. Moderna nauka odavno više ne funkcioniše kao prostor izolovanog genija, već kao mreža državnog finansiranja, vojnih potreba, korporativnih interesa i geopolitičkih pritisaka.
U takvom sistemu, smrt vrhunskog stručnjaka može značiti gubitak znanja, usporavanje projekata i širenje straha među kolegama.
Ideja o „tihom uklanjanju naučnika“ zvuči kao teorija zavere, ali istorija pokazuje da su napadi na ključne naučne kadrove već viđeni. Iranski nuklearni stručnjaci godinama su bili meta atentata koji se pripisuju izraelskim operacijama, uz kombinaciju sabotaža, sajber napada i fizičkih likvidacija.
Za kineske slučajeve ne postoje javno potvrđeni dokazi takve vrste. Međutim, pitanje koje se postavlja jeste: ko danas ima interes da uspori tehnološki, vojni i ekonomski uspon Kine? Odgovor se u javnom diskursu često sam nameće, ali ostaje u domenu spekulacije.
Nestanci naučnika u Americi
Zanimljivo je da se slične rasprave povremeno pojavljuju i u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo su zabeleženi slučajevi smrti ili nestanaka pojedinih stručnjaka iz oblasti nuklearne tehnologije, svemira i odbrambenih istraživanja. Američki političari su pojedine slučajeve nazvali „ozbiljnim“, a predsednik Donald Tramp ih je opisao kao „prilično zabrinjavajuće“, uz napomenu da se nada da je reč o slučajnosti. Federalni istražni biro vodi proveru, ali nema zvaničnih potvrda o povezanosti slučajeva.
Geopolitička pozadina dodatno pojačava osetljivost ove priče. Kina i Rusija godinama govore o promeni svetskog poretka, dok Vašington u Pekingu vidi glavnog dugoročnog izazivača američke globalne dominacije. Konkurencija se više ne vodi samo kroz nosače aviona, sankcije i vojne baze, već i kroz veštačku inteligenciju, simulacije rojeva dronova, hipersonične materijale, satelitski nadzor i laboratorije koje formalno deluju civilno, a zapravo imaju stratešku vojnu ulogu.
Takva militarizacija znanja stvara novu ranjivost: naučnici postaju strateška imovina, a strateška imovina u svetu obaveštajnih službi uvek privlači posebnu pažnju.
Naravno, sve ostaje u zoni spekulacije. Ali ako se prihvati mogućnost da se „slučajnosti“ ponavljaju češće nego što je verovatno, onda se otvara pitanje da li je reč o izolovanim incidentima ili o nečemu što se dešava ispod radara javnosti.
U tom kontekstu zanimljivo je i to što se deo ovih tema tek povremeno pojavljuje u zapadnim medijima, poput američkog magazina Njuzvik. Međutim, ako iza svega postoji sistemska logika, onda nije iznenađujuće što ni jedna strana nema interes da detaljno otvara ovu priču.
Kina i Sjedinjene Američke Države već decenijama funkcionišu kao dva duboko isprepletana, ali konkurentska sistema. Kina zavisi od američkog tržišta, dok Sjedinjene Američke Države zavise od kineske proizvodnje i lanaca snabdevanja.
Ta međuzavisnost održava ravnotežu, ali i stalnu tenziju.
U slučaju budućeg velikog razlaza ili otvorenog sukoba, obe strane nastoje da budu maksimalno pripremljene. U takvoj logici, naučna i tehnološka prednost postaje ključni resurs.
Predsednik Donald Tramp najavljuje posetu Kini i sastanak sa Sijem Đinpingom, gde će se razgovarati o trgovini i tarifama. O temama poput nestanaka naučnika, naravno, neće biti reči. To ostaje u zoni neizgovorenog.
Ali ako u ovim obrascima zaista postoji dublja povezanost, onda to znači da se tehnološko i geopolitičko nadmetanje već odvija - samo ne otvoreno, već diskretno, gotovo hirurški precizno.
