НАУЧНИЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Понестаје нам времена да спасимо човечанство од изумирања и потребна нам је СВА ПОМОЋ

Глобално загревање / Извор: Профимедиа/илустрација

Имамо 20 до 30 година да спасимо свет од еколошких катастрофа. Делује као много времена, а заправо је недовољно.

Преступна, али и преломна 2020. година, чини се да ће нам свима остати у лошем сећању и то из више разлога. Пожари у Аустралији, пандемија корона вируса, земљотреси, поплаве и друге природне катастрофе утицали су посредно или непосредно на све нас, а могла би да буде горки подсетник на све оно што нашу планету тек чека.

СПРЕМА СЕ ПРОМЕНА НА ЧЕЛУ СЕВЕРНЕ КОРЕЈЕ? Ким својој сестри дао ДОДАТНУ МОЋ, поделио политичке одговорности

ХОРОР У СЛОВАЧКОЈ: Ватрогасци плакали на месту несреће док су извлачили тела деце из слупаног комбија

ОГЛАСИО СЕ ПУТИНОВ КАБИНЕТ: Проговорили о даљем лечењу Наваљног

Професор са "МИТ" универзитета каже како би ова година могла да буде само упозорење на то шта би све могло да нам се деси у будућности. Према његовим прорачунима, човечанству понестаје времена да спречи сопствено изумирање.

Како је објаснио, проблем ће бити претерано загревање планете и климатске промене које ће уследити.

- Више од 90 одсто енергије коју данас користимо укључује топлоту - за производњу електричне енергије, хлађење и грејање зграда и возила, производњу челика и цемента или друге индустрије активности. Све то емитује невероватне количине гасова - упозорава професор Асегун Хенри с одељења за машинство МИТ-а.

У писму које је објављено у часопису "Нејчр Енерџи", Хенри и његове колеге упозоравају на пет великих изазова које човечанство мора да реши, ако жели да избегне изумирање и преокрене смер у ком се свет тренутно креће.

- То заиста мора да постане мисија, као што смо пред себе поставили изазове мисије слања човека на Месец, где смо видели заједничке напоре у научној заједници. У овом случају, наша мисија је да спасимо човечанство од изумирања због климатских промена. Време нам истиче и треба нам сва могућа помоћ - упозорава Хенри.

Изазови који би могли да спасе свет

Како истиче Хенри, пре свега то се односи на развој система за складиштење топлоте приликом преноса електричне енергије. Исто као што системи складиште сувишну електричну енергију произведену из обновљивих извора, требало би радити и са сувишном топлотом.

Други изазов је смањење производње и испуштања угљених гасова у атмосферу, како у саобраћају, тако и у индустријским процесима. То би за готово 50 одсто смањило емисију угљен-диоксида. Бројне индустрије производе угљен-диоксид, па би то значило да морамо осмислити нови начин производње. То је тешко, али није немогуће.

Трећи изазов је како решити проблем хлађења, јер клима-уређаји и фрижидери у себи садрже хемикалије које су штетне за околину. Уређаји за расхлађивање се све чешће користе, али то значи и све више штетних хемикалија, али и све већу потрошњу електричне енергије.

Ту је и проблем преноса топлоте на већим удаљеностима. Струју већ можемо да пребацимо на велику удаљеност са мало губитака. Како то исто да урадимо са топлотом?

Последње на његовом списку је како да пронађемо решење за ефикасно, а еколошки прихватљиво загревање и хлађење наших домова. Потребан нам је систем који ће током лета да упија топлоту, а зими да нас том топлотом греје.

- Укратко, имамо око 20 до 30 година пре него што дођемо до тачке када просечна температура у свету не порасте за више од два степена Целзијуса. То се можда чини као довољно времена, али морамо не само да променимо гориво које трошимо, већ и у потпуности да променимо инфраструктуру. Бојим се да ћемо реаговати прекасно и да као врста нећемо преживети одмазду Мајке природе - упозорава на крају Хенри.

"РЕКЛИ СМО ТУРИСТИМА ДА ДОЂУ У ГРЧКУ, ДА ЈЕДУ, ДА СЕ КУПАЈУ" Угоститељи на Миконосу бесни због нових мера!