"Не дирајте нам Гренланд" Демонстрације широм Данске због Трампових планова о анексији острва - Како ови протести откривају сукоб између колонијалне прошлости, савремених глобалних интереса и тежње ка независности? (ВИДЕО)

Учесници протеста, који су се окупили на Тргу градске куће у Копенхагену пре него што су кренули ка америчкој амбасади, скандирали су "Гренланд није на продају", а неки су држали транспаренте са слоганима попут "Даље руке од Гренланда" и црвено-беле заставе Гренланда.

- Демонстрирамо против америчких изјава и амбиција да се анектира Гренланд. Захтевамо поштовање Данске и права Гренланда на самоопредељење. Надамо се да можемо да покажемо да нас има много који подржавају Гренланд - саопштило је Удружење Инуита.

Гренланд кроз историју

Гренланд је кроз историју био предмет интереса и спорова различитих сила, иако се на први поглед чини као удаљена и слабо насељена територија. Први познати долазак Европљана везује се за Викинге, који су крајем 10. века, предвођени Ериком Црвеним, основали насеља на југозападу острва. Ова насеља су била део нордијског света и признавала су власт норвешке круне, а касније и Данско-норвешке уније. Нестанак викиншких колонија у 15. веку оставио је Гренланд без сталног европског присуства, али не и без политичких претензија.

Током раног модерног периода, Данска је наставила да полаже право на Гренланд, позивајући се на историјско наслеђе норвешке власти. У 18. веку Данска је обновила своје присуство кроз мисионарске и трговачке активности, чиме је учврстила контролу над острвом. У то време није било отворених ратних сукоба око Гренланда, али су постојале ривалства са другим европским силама, посебно у контексту колонијалне трговине и поморског утицаја.

У 20. веку значај Гренланда нагло расте због његове стратешке позиције. Током Другог светског рата, након немачке окупације Данске, Сједињене Америчке Државе су преузеле одговорност за одбрану Гренланда како би спречиле нацистичку Немачку да га искористи као базу. Иако није дошло до директних борби великих размера, овај период представља важан тренутак у коме Гренланд постаје део глобалних геополитичких сукоба.

Након рата, Гренланд остаје под данским суверенитетом, али уз све већи степен аутономије. Током Хладног рата, острво је имало кључну улогу у америчко-совјетском ривалству, пре свега због америчких војних база и радарских система. Иако сукоби нису били директни, Гренланд је био део ширег конфликта између источног и западног блока.

У савременом добу, сукоби око Гренланда више нису војни, већ политички и економски. Климатске промене, топљење леда и могућност експлоатације природних ресурса, као и контрола нових поморских рута, довели су до повећаног интересовања великих сила попут Сједињених Држава, Русије и Кине. Иако Данска формално задржава суверенитет, а Гренланд има широку аутономију, питање његове будуће независности и међународног положаја остаје потенцијални извор напетости у годинама које долазе.

Први протести

Протести на Гренланду имају важну улогу у његовој модерној историји и углавном су повезани са борбом староседелачког становништва, Инуита, за политичка, културна и друштвена права. Иако у ранијим периодима није било организованих масовних демонстрација, незадовољство према страној власти постојало је још од времена када је Данска учврстила колонијалну контролу над острвом.

Најзначајнији протести јављају се након Другог светског рата, када се гренландско друштво убрзано мења под утицајем данске политике модернизације. Многи Инуити су се противили наметању данског језика, образовног система и начина живота, као и пресељавању становништва из мањих заједница у већа насељена места без њиховог пристанка. Ово незадовољство се током 1960-их и 1970-их претвара у политички организоване протесте и покрете који захтевају већи степен самоуправе и очување националног идентитета.