НЕЗДРАВА АТМОСФЕРА У СВЕТУ, ПРЕТИ НУКЛЕАРНИ РАТ? Велике силе боре се за ресурсе, планета коју знамо НЕСТАЈЕ
Нездрава атмосфера влада у међународним односима и све води сврставању, оцењује некадашњи амбасадор Србије у Немачкој и Великој Британији Огњен Прибићевић, који сматра да постоји реална опасност од нуклеарног рата.
- САД и Русија имају 90 одсто нуклеарног арсенала. Бојим се да ће сукоб у Украјини трајати дуже од јесени, а на јесен ће енергенти постати најважнија тема. Тешко ће се велике силе договорити ко је у овом сукобу победио, али тешко да Украјина може да победи - рекао је Прибићевић за К1.
Он је рекао да је двема силама важно да не дође до грешке која би довела до катастрофе и катаклизме, до непромишљеног потеза.
ОРБАН УПОЗОРИО НА ОНО ШТО ДОЛАЗИ: Мораће да предузме опрезне кораке, рат у Украјини доноси лоше Европи
ШТА СЕ ТО СПРЕМА? Бајден одобрио распоређивање војника САД!
У случају да Русија нападне Финску и Шведску, ОВЕ три НАТО државе ће прве прискочити у помоћ
- Идеја да Русија освоји Кијев и да се промени влада, иако би могла теоретски бити могућа уз енорман напор, веома је проблематична, јер би се тада ушло у вијетнамску ситуацију. Народ их неће подржати, Украјина се стално наоружава, али нема снагу да победи колико год оружја добијала - истиче Прибићевић.
Он сматра да је "Русија потценила величину Украјине и њен број становника, као и спремност разједињеног Запада да јој пружи толику подршку".
- Међутим, и Запад је потценио ситуацију. Значајан број земаља са великим бројем становника се уздржао у Уједињеним нацијама од гласања за резолуцију против агресије. Најопасније је потценити претњу Москве, додаје бивши амбасадор.
На питање да ли би евентуални улазак Финске и Шведске у НАТО сукоб поспешиле, с обзиром да Русија најављује да ће ојачати своје трупе на граници ако до тога дође, Прибићевић каже да све што се у Украјини дешава је последица поремећених вредности и односа у свету.
- Ко дира Шведску и Финску? Па Русија их дира. Ово је ново време. Шведска је 200 година била неутрална, Финска од Другог светског рата. Ово је време сврставања. Као што смо имали време несврставања где је бивша Југославија била један од лидера, тако након ковида и напада на Украјину имамо сврставање, наводи.
Подсећа да је Финска била део руске империје и да је 1917. године добила независност, а да је 1939. накратко била у рату са СССР-ом који је напао.
- Тада се Финска придружила нацистичкој Немачкој и изгубила десетак одсто своје територије и определила се за политичку неутралност. Финска према Русији има посебан сензибилитет. У овој земљи била је јака комунистичка партија и све друге партије водиле су рачуна о томе какви сигнали долазе из Русије и каква је тамо ситуација. Сада се осећају угроженима, навео је.
Каже да у Финској сада размишљају на тај начин да као да је њих напао СССР, тако је сада Русија напала Украјину те да зато желе у НАТО.
Међутим, додаје, да ли ће заиста бити заштићени, велико је питање. Прибићевић наводи да ако би Шведска и Финска остале неутралне, не би биле конкретно угрожене руским нападом.
- Више ће бити угрожене, тачније директно, ако би распоредили ракете близу руских граница. Врло је битно да ли је ракета на 50 или 100 километара јер је лакше одбранити се од ракета које долазе издалека. Оне испаљене са 500 или 1.000 километара радари лако препознају. Нездрава атмосфера влада у међународним односима и све води сврставању. Све је теже бити између, каже.
Наводећи да у великом сукобу није важно јеси ли или ниси директно угрожен и да када сукоб пређе неку границу, у тој фази није важно имаш ли интересе, већ те талас те носи, Прибићевић каже да реално није у интерсу Шведској и Финској да улазе у НАТО.
- То нису кључне земље, то су земље на маргинама, то се односи и на нас. На таласу си који те гура и ко зна где ће те одвести, додаје.
Прибићевић указује и на то да је и до сада Запад потцењивао оно што је Москва говорила да ће урадити ако се НАТО приближи границама Русије.
Подсећа да је Русија 10 година упозоравала и каже да се све више сада та врста претње озбиљније схвата јер Русија не може да дозволи да буде поражена, посебно када располаже огромним капацитетима.
- Једини могући исход сукоба су преговори Беле куће и Кремља - сматра Прибићевић и додаје да наследници детанта од пре четрдесетак година, ни у Вашингтону, ни у Москви, нису показали умеће и способност да спрече рат у Украјини те да се да ће имати толико разума да спрече оно најгоре - нуклеарни рат који би био катаклизма која се не може замислити.
Када је реч о томе да Турска жели да блокира Финску и Шведску да уђу у НАТО, Прибићевић каже да они полазе од свог става да те две земље "непринципијелно" подржавају Курде, док Турци курдске партије третирају као терористичке.
- То је дугогодишњи конфликт. Питам се да ли Турска има снагу да блокира тако важну одлуку за Вашингтон јер ако би имала, онда НАТО нема смисла. Тешко ће блокирати нешто што је Вашингтон одлучио. Вето може да важи у мирнодопским околностима, али је у ратним то тешко, додаје.
Прибићевић сматра да је решење за Србију да докле год може настави са оваквом политиком.
Ипак, указује на то да смо окружени земљама које су у проценту од 80 одсто чланице ЕУ и НАТО-а и да су наши потенцијални савезници далеко 1.000 и 3.000 километара.
- Немамо избора. Морамо апстраховати вредносни систем и говорити о територији. Ми живимо у Европи и сувише смо мали да би одлучивали о било чему. Највећа грешка Европе уопште, стратешки промашај, је то што сви ми нисмо у ЕУ, цела ова групација земаља на Западном Балкану. Ако се рат даље развија, а бојим се да хоће, наш овакав положај је неодржив, наводи.
Сматра да подручје Балкана није од виталног интереса Русије те да им је важно да Србија не уђе у НАТО и ЕУ.
- Руси се све више окрећу Азији. Одлазе у правцу свог интереса. Русија се страшно исцрпљује ратом. САД је, с друге стране, сада најслабија од 1945. године. Нема снаге да улази у сукоб са Русијом и Кином. Не може да пређе преко Русије, може само да је ослаби економски. Није реално ни да иду на Кину директно. Не могу да замислим да тако нешто може да се деси. Ако би се десило - све што видите нестаје, враћамо се у 17. век, сматра Прибићевић.
Чињеница је да се и данас враћамо стотинама година уназад, каже Прибићевић и указује на то да се велике силе боре за ресурсе и ширење свог простора.
- То делимично нема смисла јер је у данашњем времену то могуће остварити и без рата. Нажалост, историја се понављала много пута и надам се да ће се велике силе дозвати памети. Добро је да имамо и трећу силу - Кину, закључио је Прибићевић.