НОВА ЧЕЛИЧНА ЛЕЈДИ: Потенцијална премијерка Велике Британије која је претила нуклеарним ратом Русији

Лиз Трас / Извор: Профимедиа

Узор јој је Маргарет Тачер. До самог краја била је лојална Борису Џонсону. Након његовог пада, Лиз Трас по сваку цену жели да постане нова британска премијерка. Подршку јој пружа пре свега десно крило странке

Скурилних наступа Лиз Трас има и више него довољно. На страначком конгресу њених торијеваца 2014, Трус је, тада као представница Министарства пољопривреде, говорила о квалитету британских прехрамбених намирница, одушевљено је причала о британској пшеници и продаји јоркширског чаја у Кину. А онда је одједном загрмела како Велика Британија увози две трећине сира: "То је срамота!" Делегати су се дословно загрцнули док су грицкали своје сендвиче.

А ту је и оно из времена кад је била у Министарству правосуђа. Када су је у Доњем дому парламента питали о мерама које се предузимају против дронова које се користе за транспорт дроге у затворе, Лиз Трас је рекла да су у једном од тих затвора почели да користе посебне псе чуваре који лају кад се појаве дронови.

"ПОЧЕЋЕ НОВА ФАЗА РАТА У УКРАЈИНИ" Велика Британија најавила нове циљеве кијевске контраофанзиве

"ВЕЛИКА БРИТАНИЈА СМУТЉИВО РАДИЛА ГОДИНАМА" Додик оштро о испоруци оружја Кијеву: То би био ШВЕРЦ

НОВИ УДАР НА РУСИЈУ: Велика Британија проширује листу санкција!

На друштвеним мрежама шире се такви и слични бизарни наступи кандидаткиње за премијерку. Противници доводе у питање њен разум, а питају се и да ли је она уопште способна за ту функцију, пише DW.

Континуирани успон

Лиз Трас се у конзервативним владама доказала као мајстор политичког преживљавања. Континуирано се успињала у хијерархији моћи, од правосуђа, преко финансија и трговине, па све до Министарства спољних послова.

Док је десетине њиних страначких колегиница и колега "падало" као жртве унутарстраначких политичких борби и интрига, она је "преживела" чак и посљедњи талас оставки након рушења Терезе Меј.

У Џонсоновој великој (и последњој) реконструкцији владе управо она је највише профитирала. Лиз Трас је увек била на гласу као лојална и вредна – иако додуше ти њени наводни успеси никада нису подробније анализирани.

Неуморно је радила на свом јавном имиџу. Од преузимања улоге шефице британске дипломатије Лиз Трас је на Инстаграму и Твитеру неуморно објављивала фотографије – са шубаром на Црвеном тргу у Москви или у војној униформи приликом посете британских војника. Увек је у близини био неки фотограф.

И док су њени противници под знак питања стављали то колико је она компетентна, на пример онда када је побркала Балтичко и Црно море, Трас би узвратила фотографијама које су настале током посета Украјини – па би се заклињала да ће се супротставити Путину. А управо то унутар Конзервативне странке има већу тежину него кад се неко понекад реторички и садржајно "оклизне“.

Поборница Брегзита

Притом уопште није било за очекивати да ће Трас направити каријеру у редовима торијеваца. Током свог последњег предизборног наступа на стадиону Вембли, када су се Лиз Трас и њезин интерни супарник Риши Сунак представили хиљадама чланова своје странке као кандидати за преузимање вођства конзервативаца (а тиме и премијерске позиције), она је признала да нема "традиционалну конзервативну позадину“. Њен отац је био професор математике, а мајка медицинска сестра. Политички је њена породица више била лево оријентисана.

Они су малу Лиз водили на протесте против атомске енергије – али она је с том фазом прошлости већ одавно раскинула.

Исто важи и за њене прве кораке у свету политике, када је као студенткиња најпре ушла у Либералну странку. Ту епизоду је касније назвала "грехом из младости“.

Релаксиран однос према сопственим политичким трансформацијама она негује и по питању ставова према ЕУ: од уверене проевропљанке уочи референдума о Брегзиту 2016, она се временом претворила у једну од најжешћих заговорница изласка из Уније.

Лиз Трас је последњих година скретала све више удесно, а данас се представља као поборница чистокрвног конзервативног светоназора. И то је оно што се свиђа члановима странке у традиционалним "тврђавама“ торијеваца на југу Енглеске.

Неодређен програм

На Вемблију је Трас још једном јасно рекла шта не жели – не жели наиме да повећава порезе.

Још једном је фрустрирала све оне који су покушали из ње извуку нешто конкретно по питању начина на који жели да реши бројне актуелне проблеме, од раста цена енергије, до дивљања инфлације у Великој Британији.

И док се земљом шири прича о томе да ће многи Британци током зиме морати да бирају између грејања и хране, Трас је само рекла да нема добро мишљење о "поклонима“ од стране државе, те да је смањење пореза испробано средство за генерисање привредног раста.

Лиз Трас себе види као наследницу Маргарет Тачер. "Челична леди" је осамдесетих година прошлог века приватизацијама и дерегулацијом вратила привреду на пут раста.

Лиз Трас жели да се против актуелне инфлације бори пореским олакшицама, иако јој по том питању опонирају чак и економисти националне банке који страхују да би тако само могла додатно да убрза спиралу раста цена.

Трас није рекла како жели да помогне породицама које ускоро неће моћи да плате своје рачуне. Тиме ће морати да се позабави нови министар финансија, рекла је. А он нове милијарде може да намакне само ако се додатно задужи.

Британски државни дуг нагло је порастао још током корона-кризе, а ако сада буду морали да се "кроје" посебни програми помоћи, то значи да ће с каматама да расте и оптерећење за државну касу.

Челично ћутање уместо Челичне леди

О свему томе Лиз Трас једноставно не каже – ништа. Само додаје да ће буџет представити када (и ако) буде на дужности премијерке.

Понавља да ће људи након пореских олакшица "у џепу имати више новца“. Али то баш много не помаже великој маси људи с ниским платама, који сад одједном морају да скупе новац за покривање трошкова гаса или струје, који су драстично поскупели.

На те аргументе Трас одговара да мора да се побрине за већу дозу конкуренције на тржишту енергената. Планира да дâ концесије за бројна нова нафтна и гасна поља на подручју Северног мора. Еколошке калкулације ту не играју никакву улогу. А кад намерава да реформише енергетско тржиште? То је и даље сасвим отворено.

Оно што је посебно у садашњој ситуацији јесте да Лиз Трас не мора да придобије поверење већине Британаца. Нису то општи, већ унутарстраначки избори. Њој је потребна подршка већине Конзервативне странке, која има око 160.000 чланова. Регуларни парламентарни избори одржавају се тек за две године – мада многи већ сада сумњају да ће влада Лиз Трас до тада да опстане.

Већина конзервативних посланика, наиме, преферира њеног конкурента, министра финансија Ришија Сунака. Да ли ће они (и колико дуго) да следе Лиз Трас – то је сасвим отворено. Већ се у случајевима Терезе Меј и Бориса Џонсона показало како се они односе према својим сопственим пропалим претходницима.